Predrag Marković: Da sam Hrvat pre bih slavio bitku na Sutjesci nego Oluju Vesti

 

Poruke koje je zvanična Hrvatska uputila na obeležavanju 24. godine od Oluje i verbalna preterivanja hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović su folklor na koji smo godinama već navikli, a Hrvatska slavi jedan protivrečan događaj koji nijedna druga zemlja u Evropi ne slavi, ocenio je  istoričar Predrag Marković.

Kako kaže, šta god  ko mislio o navodno veličanstvenoj hrvatskoj pobedi, Hrvatska slavi jedan događaj, koji bi, da nije tragičan za Srbe bio komičan.

„Oni su pobedili slabu naoružanu, od svih ostavljenu malobrojnu vojsku krajiških Srba i kao najveću pobedu slave pobedu nad Goranom Hadžićem i Miletom Martićem.

Zaista je loš znak za jednu državu da su im mitski protivnici Hadžić i Martić“, kazao je Marković za Tanjug.

Prema njegovim rečima, iako Hrvatska tvrdi da su pobedili moćnu JNA, ta vojska se povukla davno pre Oluje, a sva borbena tehnika je pred Oluju povučena iz Krajine.

„Potpuno razoružan i bespomoćan narod pregažen je i to ne samo hrvatskom vojskom, već je i Amerika učestvovala u tome. Uz pomoć Amerike, oni su pobedili ostatak tog naroda u Krajini“, kaže Marković.

Čudno je, dodaje, da je taj događaj izabran kao datum velikog trijumfa i kaže da bi on u slučaju da je Hrvat, pre slavio Bitku na Sutjesci u kojoj su Hrvati dali najveći broj poginulih.

Dodaje, da je međutim Bitka na Sutjesci isuviše jugoslovenska i srpska, te da sadašnja politička garnitura u Hrvatskoj ne može da se veže za takvu borbu.

„Umesto toga, njima je borba niz masakara i paljevina tog strašnog avgusta 95. godine“, ističe istoričar i dodaje da nijedna druga zemlja u Evropi ne slavi takav praznik.

Kako kaže, u Severnoj Irskoj slave pobedu protestanata nad katolicima, ali neformalno i to grupe građana, dok se u Italiji obeležava 10. februar, kada su Hrvati i Austrijci bacali Italijane u jame, ali diskretno.

„Nijedan od ova dva primera nije državni praznik“, kaže Marković i dodaje:

„Nijedna država u Evropi nema tako protivrečan događaj za slavlje, koji je toliki trn u oku susedima.“

Osvrćući se na poruke koje su se čule iz Hrvatske tokom proslave „Oluje“, navodi da je određenu zabrinutost izazvao preteći ton ministra odbrane Hrvatske Damira Krstičevića koji je rekao da je Hrvatska spremna za novu Oluju ukoliko bude potrebe , ali on smatra da ni ta izjava nema težinu i ozbiljno značenje.

„Ostalo što smo čuli manje više je folklor na koji smo navikli, kao i na Kolindina verbalna preterivanja da je htela da uzme pušku“, kaže Marković i dodaje da je ta njena izjava istinita koliko i ona da nije imala za jogurt u doba socijalizma.

„Devojka koja se školuje u Americi, a nema za jogurt – to je dosta neobično“, naveo je Marković.

Neki to smatraju ispadima, a Marković kaže da se mogu uzeti i kao specifične poruke za određeno glasačko telo kojem se ona obraća.

Upitan na koji način Srbi kao nacionalna manjina mogu da se izbore za svoja prava u Hrvatskoj, Marković kaže da nažalost, nisu dobili predstavnika u Evropskom parlamentu, ali da bi EU mogla da uradi nešto po tom pitanju, kao i da bi Srbi mogli da se izbore za svoja prava kada bi se politika prema srpskoj manjini vratila makar na nivo Ive Josipovića.

„Nekoliko godina posle rata odnos prema srpskoj manjini je bio bolji nego 25 godina posle rata, što je paradoksalno“, ističe Marković.

Komentarišući izjavu hrvatskog premijera Andreja Plenkovića da od dijaloga Srba i Hrvata u Vukovaru zavisi katalog prava Srba, Marković kaže da je Vukovar jedna strašna tragedija, te da treba istaći razliku između pravih branitelja Vukovara i lažnih rodoljubaca.

Navodi da se da ljudima koji su stvarno stradali, poput Predraga Freda Matića, koji je veliki protivnik nacionalističkog divljanja i zloupotreba, a koji je jedva izvukao živu glavu iz zatvora posle pada Vukovara, može mnogo bolje pregovarati nego sa političarima koji skupljaju jeftine političke poene.

Kada je u pitanju ćirilica, Marković kaže da bi voleo da predsednica Hrvatske, koja je izjavila da se o ćirilici može govoriti kada zacele rane, dođe u bilo koje mesto u Vojvodini i vidi na koliko jezika je svaka tabla, pri čemu bi mnogim jezicima postoji istorijska zamerka.

„Imamo na šest jezika table u Vojvodini. Tako se neguju prava manjina“, kaže Marković.

Upitan da li Hrvatska skoro četvrt veka nakon rata šaljući ovakve poruke Srbima, u kojoj će sledeće godine biti i popis stanovništva, možda čeka da statistika reši pitanje Srba, Marković kaže:

„Hrvatska je ostvarila Tuđmanov san – da Srbi padnu na procenat koji je sve manji i manji.“

Dodaje da to što su ispraznili svoju zemlju neće mnogo dobrog doneti Hrvatskoj.

„Oni su hteli da isprazne svoju zemlju od Srba, makar to značilo da ti krajevi zauvek ostanu pusti i prazni. U dobrom delu nekadašnje srpske Krajine sada žive zmije i vukovi i možda medvedi, ako su se obnovili“, zaključuje Marković.

Izvor: Tanjug

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.