Održana tribina u Valjevu o aerozagađenju Lokal

Treća u nizu tribina koju su u sklopu svojih redovnih aktivnosti u ovom periodu organizovali valjevski socijalisti bila je posvećena aerozagađenju koje je, kako se tom prilikom moglo čuti, težak i neizbežan problem ovog grada. Govornici na tu temu bili su dr Zoran Živković, član IO GrO SPS Valjevo, predsednik Saveta za zdravlje Grada Valjeva i trenutno na funkciji zamenika gradonačelnika, zatim Žarko Kovač, član Gradskog veća i Zoran Stepanović, direktor JKP “Toplana – Valjevo”.
Pored zvaničnih podataka o kvalitetu vazduha, uglavnom prekomerno zagađenog PM 10 česticama, koji nas unazad nekoliko godina svrstava u jedan od najzagađenijih gradova Srbije, o njegovoj velikoj štetnosti koje ima na zdravlje i najvećim zagađivačima vazduha u gradu, učesnici tribine govorili su i o merama i aktivnostima koje su već preuzete i koje se očekuju u narednom periodu kako bi se aerozagađenje u našem gradu smanjilo. Kao najveći izvor zagađenja označena su individualna ložišta koja koriste čvrsta goriva, a identifikovani su i najveći zagađivači, među kojima ubedljivo prednjači kompanija Krušik.

Osnovi i najveći izvori zagađenja vazduha su produkti sagorevanja iz domaćinstava sa individualnim ložištima koja kao energent koriste ugalj i drva, a kojih prema poslednjim podacima u našem gradu ima oko 10.000. Član Gradskog veća Žarko Kovač najavio je mere subvencija za kupovinu kotlova na pelet i druge manje štetne energente.

“U planu je finansijska pomoć u visini do 50.000 dinara, kojom bi se deo stanovništva koji ispunjava određene kriterijume subvencionisao za zamenu starih i kupovinu novih kotlova koji troše energente čije je štetnost sagorevanja manje štetna. Ta suma nije mala i većinom bi ljudi tom cifrom bili zadovoljni. U planu je i izrada projekta energetske efikasnosti koji se tiče subvencija za izolaciju objekata i zamenu stolarije što će, pretpostavljam, biti predviđeno našim budžetom za narednu godinu”, kazao je Kovač.

Kako je izneto na tribini, istraživanja su pokazala da su najveći zagađivači u našem gradu kompanija Krušik, Zavod za javno zdravlje Valjevo, Univerzitet Singidunum i Elektrodistribucija Valjevo, koji kao energent koriste mazut i ugalj.
Krušik, prema iznetim podacima, tokom grejne sezone troši između 50 i 70 tona lignuta, a van grejne sezone 25 tona ovog štetnog energenta. Stoga je izuzetno važno na nivou celog grada da Krušik izbaci iz upotrebe tu najštetniju vrstu uglja koju koristi. Trenutno se radi na tome da u ovoj fabrici pređu na komprimovan prirodni gas, za šta treba da se izgradi nova energana, a što bi u znatnoj meri doprinelo smanjenju aerozagađenja u Valjevu. To je projekat vredan 2,5 miliona evra, a čeka se odgovor Ministarstva odbrane da li će pružiti finansijsku pomoć za polovinu tog iznosa. Kako je rečeno, veliki su izgledi da se taj projekat ubrzo realizuje i energana završi do iduće godine.

“Za Krušik postoji načelno obećanje iz Beograda da će ovaj problem da se reši. Imamo već i predračunsku vrednost i metodologiju sprovođenja tog projekta prelaska na manje štetan energnet jednog od najvećih zagađivača trenutno u gradu”, istakao je dr Zoran Živković, predsednik Saveta za zdravlje Grada Valjeva i zamenika gradonačelnika.
“Mislim da ćemo naići na potpuno razumevanje ministarstva. Trenutno radimo postupak analize i ispitivanja u saradnji sa Agencijom za zaštitu životne sredine, koja nas podržava u svemu tome. Mislim da ćemo uspeti to da realizujemo”, rekao je član Gradskog veća Žarko Kovač govoreći o istom projektu.

“Prateći praktično ono što je uradila Toplana u prethodnoj godini, mislim da bi bio ogroman doprinos smanjenju aerozagađenja da i drugi veliki zagađivači, ne samo komanija Krušik, pređu na komprimovani prirodni gas”, naglasio je direktor valjevske “Toplane” Zoran Stepanović.

Valjevska “Toplana” ima oko 140 podstanica, čime je definitivno smanjen broj zagađivača u samom gradu. Uloženo je i urađeno dosta u protekle 3 godine da bi se emisija štetnih materija u atmosferu smanjila na minimum. Prvo se prešlo sa lošijeg na kvalitetniji mazut, potom su ugrađeni uređaji sa gorionicima koji smanjuju količinu čađi u izduvnim gasovima, a prošle godine je ugrađeno postrojenje na komprimovani prirodni gas. Nažalost, to još uvek nije dovoljno da bi se poboljšala situacija sa aerozagađenjem u našem gradu, rečeno je ovom prilikom.
Prema rečima direktora Zorana Stepanovića, u narednom periodu će se raditi na tome da se omoguće uslove da se i individualni korisnici, koji su apostrofirani kao najveći zagađivači, priključe na daljinski sistem grejanja.

“U planu je promena odluke o snabdevanju toplotnom energijom kojom se planira da se podstanice dodeljuju korisnicima besplatno, kao i da budući koricnici ne plaćaju priključni toplovod do svojih objekata. U planu je da se zadrži taksa za priključenje u iznosu koji bi bio niži nego što je to do sada bio slučaj. Nama je cilj da u naredne 3 godine dostignemo nivo od 450.000 kvadrata koji bi omogućio funkcionisanje “Toplane” mnogo lakše nego što je to slučaj sa trenutih 388.000 kvadrata”, kazao je Stepanović.

Pored individualnih domaćinstava sa kotlovima na čvrsto gorivo, veliki problem prave i zagađivači iz oblasti privrede i javni objekti koji nisu priključeni na “Toplanu”.

“Dvadesetak javnih objekata koji nisu priključeni se izjasnilo da hoće odmah da se priključi na centralni sistem grejanja. Glavna smetnja za to im je do sada bila cena priključka, ali sada ćemo raditi na izmeni i te metodologije i očekujemo napredak u tom segmentu. Kada je reč o privredi, tu se mora pooštriti inspekcijska kontrola. Kontroliše se samo tridesetak preduzeća koja su izgrađena ili nanovo rekontruisana od 2000. godine naovamo. Ostali se uopšte ne kontrolišu, što znači da za njih nema podataka ni rezultata merenjiima, a zna se da doprinose zagađenju vazduha. Svako ko pravi prekoračenja moraće da ide na promenu energenta i promenu opreme”, najavio je Kovač.

“U Valjevu je tokom prošle godine registrovano oko 40.000 vozila, od toga je većina sa agregatima starim od 15 do 20 godina. Veliki broj kamiona i autobusa koji saobraćaju u prigradskom saobraćaju je prosečno star tridesetak godina, a polovina ih je na dizel pogon. Godišnja emisija štetnih materija samo od produkata saobraćajnog sagorevanja je oko 18.000 tona na nivou Valjeva, što ima značajno negativan uticaj na kvalitet vazduha u gradu”, saopštio je podatke dr Zoran Živković.
“Moramo da shvatimo da smo izazivači zagađenja mi sami i da niko drugi ne dolazi u Valjevo i donosi zagađenje. Mi sami izazivamo aerozagađenje, ne samo korišćenjem nekvalitetnih energenata, već i vožnjom svojih automobila”, istakao je Žarko Kovač.

Mere da se smanji aerozagađenje izazvano saobraćajem su jako bolne i skupe, rečeno je na tribini SPS-a. Kao kratkoročne mere navedene su preusmeravanje saobraćaja, nova organizacija parkiranja, smanjenje protoka saobraćaja kroz centar grada, dok su izgradanja obilaznice oko grada i stavljanje u funkciju tunela ispod Brđana istaknute kao dugoročne mere.

“To je sve moguće uraditi. Užice, Čačak i Kraljevo su nas kao gradovi već prevazišli u tome, već su izgradili obilaznice oko grada i samim tim su smanjili dobar deo aerozagađenja koji nastaje od saobraćaja”, naglasio je Kovač.
Na tribini o aerozagađenju u organizaciji Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije u Valjevu izdvojen je i urbanizam kao jedan od problema koji takođe doprinosi ovdašnjoj zagađenosti vazduha, a koji se zapostavlja. Problem urbanizma, kao ozbiljan problem, zaslužuje da bude posebna tema ovakvih razgovora, rečeno je na tribini SPS-a.

Kategorije: Lokal

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.