Посланичка групa пријатељства са САД састала се са сенаторима Сједињених Америчких Држава Роном Џонсоном и Крисом Марфијем, који су посетили Србију  како би пружили подршку дијалогу Београда и Приштине.

Сенатори су нагласили да се залажу за снажне и партнерске односе са Србијом и да желе да српски народ Америку види као пријатеља Они су изразили наду да ће по завршетку посете својим колегама у Конгресу моћи да пренесу добре вести о јачању партнерства са Србијом на економском и безбедносном плану, што ће додатно повећати број америчких инвестиција у Србији.

Потпредседник Народне скупштине Ђорђе Милићевић изразио је задовољство због напретка у оживљавању пријатељских односа са САД, која спада у ред најважнијих спољнополитичких партнера Србије.

„Желим да изразим задовољство због напретка и позитивних трендова у билатералним односима у циљу оживљавања традиционално савезничких веза из Првог и Другог светског рата и пријатељских односа, као и даљег интензивирања сарадње и међусобног разумевања.

Један од спољно-политичких приоритета Републике Србије јесте наставак позитивне динамике односа са САД. Сматрамо  да је потребно да се фокусирамо на све оно што нас спаја и приближава, као и на теме које су од обостраног интереса за САД и за Србију. Ми са поносом истичемо да ове године обележавамо 75. годишњицу Мисије Халијард, мисија спасавања америчких пилота током Другог светског рата. Управо ове светле странице заједничке прошлости, борбе и савезништва у Првом и Другом светском раду представљају снажан темељ за изградњу српско – америчких односа данас, за даље јачање поверења и бољег међусобног разумевања. 

Са САД имамо и изузетно плодну економску сарадњу  и то од средине 19. века. Данас САД спадају у ред најважнијих спољнотрговинских партнера и међу највећим страним инвеститорима у РС. Желимо јачање економских односа, Србија има посебан интерес за развој економске сарадње са САД у областима које су од обостраног интереса. РС представља стуб стабилности и развоја у региону, захваљујући одличним резултатима на пољу економских реформи које је постигла ова Влада РС, захваљујући реформском курсу Владе РС ми данас имамо позитивне резултате у области економије, ми данас имамо здрав систем, који је заснован на здравим основама.“

Говорећи о преговорима Београда и Приштине, Милићевић је истакао да је дијалог једини пут ка решењу:

„Наше позиције су различите по питању КиМ, САД су признале независност Косова, Србија сматра Косово делом своје територије, али само разговарамо, очувањем мира и стабилности, поштовањем интереса и Србије и албанског народа  ми можемо доћи до решења. Србија улаже велике напоре да дође до компромисног, одрживог, трајног решења по питању КиМ. Решења које ће бити правично и које ће бити прихватљиво за обе стране, јер питање КиМ за нас је питање будућности, питање које се тиче будућности сваког грађанина Србије, за нас дипломатија као средство и дијалог немају алтернативу. Ми желимо да разговарамо, несукобљавамо се, желимо да разговарамо да би имали будућност.

Негде сам г. Марфи прочитао да се и ви за то залажете, за спољну политику која гледа у будућност, тако се и Србија залаже за спољну политику  која гледа у будућност. 

За наставак дијалога неопходно је да тзв. приштинске власти укину таксе од 100% које су увеле на производе који долазе из Србије. Oвај потез Приштине осуђен је и од стране ЕУ, овај потез Приштине осуђен је и од стране и Међународне организације, али није довољна та  формална осуда, потребна је конкретизација свега. Нарушен је Споразум о стабилизацији и придруживању, укините таксе и дајте шансу дијалогу, мислим да је могућ мир, мислим да је могуће изнаћи компромис, мислим да је могуће разговарати са Албанцима, све док на томе ми инсистирамо и све док инсистирамо на очувању оног основног и елементарног националног и државног интереса. 

Можемо се ми сложити око оних тема које су веома тешке, које су отворене, можда се око тих тема и нећемо сложити, али једно је чињенично, у будућности ми смо усмерени једни на друге. Ми смо у Бриселски процес ушли да би решили нека кључна питања која се тичу КиМ, а не да би Србија била потцењена и понижена. Мислим да су тзв. приштинске власти по том питању прешле некакве црвене линије, јер црвене линије ипак морају постојати. Када кажем да су прешли црвене линије, мислим наравно и на таксе, али мислим и на неимплементацију свега онога што је договорено током бриселског процеса. Сви споразуми који су потписани, сви договори који су потписани током бриселског дијалога, Србија је имплементирала, Приштинска стране то није, пре свега мислим на ЗСО, да не говоримо о забрани слободе кретања, да не говоримо о Резолуцији коју су усвојиле тзв. приштинске власти, Резолуцији које нема апсолутно никакву вредност, јер сада би терористи и крвници да суде народу који је протеран са простора КиМ. Протерано је 230 хиљада Срба са простора Косова и Метохије. Године 1991. је 40 хиљада Срба живело у Приштини, данас их има пет или шет. У Призрену је живело око 10 хиљада Срба, данас не знам да ли их има четири. То су те некакве црвене линије. Само пре неколико дана један момак српске националности је избоден  на простору КиМ. 

САД су именовале специјалног представника, изасланика за Западни Балкан, и то на нас делује охрабрујуће у смислу промене једног приступа, Метју Палмера, који неће имати ни мало лак задатак, али оно што желим да кажем јесте да ће му Србија бити конструктиван партнер и надамо се да ће имати позитивну улогу у покретању дијалога, али није реално да се све то деси пре формирања Владе КиМ .“

Током састанка је поменут и могући бојкот избора од стране опозиције. Милићевић сматра да бојкот није пут ка компромису и истиче да је владајућој коалицији важно да опозиција учествује на изборима, због чега ће учинити напор како би се постигао договор, иако лично верује да се иза најаве бојкота крије страх од политичког краха.

„На самом крају, поменули сте опозицију, поменули сте примедбе опозиције када је реч о медијима, поменули сте бојкот парламента, ја сам неко ко се током јучерашњег дана одазвао позиву невладиног сектора и испред свој странке учествовао у раду округлог стола, дакле разговорима позиције и опозиције, како би унапредили парламентаризам, како би унапредили парламентарни дијалог, како би разговарали о изборним условима.

Један део опозиције, највећи део опозиције који бојкотује рад парламента није се појавио на округлом столу. Чини ми се да поједини представници опозиције покушавају да се баве уређивачком политиком медија, то није посао политичара, ми се залажемо за договор, залажемо се за демократско решење, знамо да бојкот није добар пут, али ако имате на једној страни добру вољу за разговоре, а на другој страни имате захтеве, имате јасан став или прихватите захтеве или бојкот, онда то није добар пут који води ка компромису. То је ултиматум и ништа друго. 

Нама је стало да опозиција учествује на изборима и спремни смо да учинимо напоре како би дошли до неког консензуса, неког компромисног решења, али врло често слушамо флоскуле да је бојкот средство да би се дошло до циља, мени се чини да је циљ опозиције једино бојкот, јер су свесни политичког краха који би доживели на изборима. Све закона на које се позивају и целокупан законски оквир на основу којег се спроведе изборне процедуре у Србији, је управо усвојен у периоду када је опозиција била власт, тада им то није сметало, тада смо имали фер и демократске изборе у Србији, а данас имамо захтеве, па да ли то политички живот тих политичких странака креће од данас?

Њих разговори не интересују, ни избори, ни слобода медија, једино их интересује да имају своје људе у РЕМ-у и РТС-у. СПС се залаже за независне медије који треба да буду гарант истине у Србији и ослобођени свих притисака, нарочито од стране дружине у којој седе они чију је владавину обележио највећи медијски мрак у Србији. Медијски мрак је постојао док је на власти била дружина, која сада седи у СзС. Данас је веома присутна критика актуелне власти, а тада се због потребе да се заштити лик и дело једног министра из владе посегло за драконским изменама Закона о информисању како би се сви медији ставили у страначку функцију. Социјалисти су одбили да у томе учествују, нисмо гласали за тај закон, јер смо сматрали да је то озбиљан удар на професионално информисање.

СПС је део владајуће коалиције, а нека истраживања која ми имамо говоре, да је 2016. године, за време парламентарних избора, на телевизијама са националном фреквенцијом, у националним дневницима био мање заступљен од бројних опозиционих партија, а није због тога вршио притиске и испостављао неке захтеве и услове.“

Сенатори Џонсон и Марфи нагласили су да ће за изналажење решења косовског питања бити потребна велика одлучност и политичка храброст, али да га треба посматрати као корак ка оздрављењу односа. Они зато сматрају да би укључивање младих људи у тај процес одиграло значајну улогу, јер  како истичу, они нису заробљени у прошлости.