Најновије

Србија је исток на западу и запад на истоку Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлозима закона о потврђивању споразума о укидању визне обавезе за носиоце дипломатских, званичних и службених пасоша са државама Парагвај, Мјанмар, Доминиканска Република и Суринам.

Данас када водимо борбу за очување државног јединства и за срце наше Србије, КиМ, не можемо да се не подсетимо Св. Саве. Он је тада донео Србији самосталност цркве, али и међународно признање Србије као самосталне државе. Тим пре сте, министре Дачићу, добили најтежи задатак, да као неко ко је рођен у Призрену, једном дипломатском борбом пробате да сачувате и одбраните оно што је, сигурна сам и поуздано знам, највећа светиња за вас, за мене, али и за већински српски народ.

Поштовани министре са сарадницима, уважене колеге народни посланици, грађанке и грађани Србије, чули смо до сада да су пред нама Предлози Закона о потврђивању споразума са четири државе о укидању визне обавезе за носиоце обичних и дипломатских пасоша.

Ови споразуми су од изузетног значаја зато што расправљамо о чињеници која потврђује да Србија води квалитетну спољну политику која је заснована на основним принципима и утврђеним спољнополитичким циљевима, а то су улазак у ЕУ, сарадња са Кином, Русијом и САД, али и са свим осталим земљама света, посебно када је у питању највеће национално питање, КиМ.

За сваку озбиљну државу важно је да спољна политика има континуитет. И спољнополитички рад у протеклих пет година је заиста такав. Министре Дачићу наследили сте терен на коме то баш није било лако постићи. Имали смо министре спољних послова који се у претходном периоду нису бавили својим послом и у том тренутку имамо, неславно и за нас болно, проглашење независне државе Косово од стране ја ћу рећи, јер на то имам право, албанских терориста.

У том тренутку пропустили смо као држава да дипломатски одреагујемо и можда зауставимо тај процес који је био, чини ми се, последица еуфорије, али пракса показује и озбиљне необавештености једног великог броја земаља о томе шта се заправо догађа у јужној српској покрајини.

Да је наша спољна политика избалансирана потврђује чињеница да је данас Србија и уважен и прихваћен и пожељан спољнополитички партнер. Успели сте чини ми се да мало и померите границе тих дипломатских односа, јер сте својим шармом неретко на један врло симпатичан начин објаснили у чему су грешили.

Када је у питању КиМ, дозвољавам себи луксуз да са пуним правом кажем хвала у име грађана Космета, што оних који су расељени, којих није мало, којих је 250 хиљада, тако и оних који на Космету живе. Ми смо жртве свега онога што је неко себи дозволио да једнострано прогласи, да једнострано отме, да нас протера са вековних огњишта, да нас остави и наметне нам осећај странца у сопственој држави, кршећи при том сва документа, пре свега Резолуцију УН 1244, Кумановски споразум. Да не говорим о томе да Бриселски споразум и бриселска документа, апсолутно не поштују.

Такав приступ према КиМ, бојим се отвара врата и другим сепаратистичким тежњама са којима се свет тек може суочити и то је једна озбиљна претња. Слажем се да решење за питањем Косова мора бити и обострано прихваћено и оптимално, пре свега за Србију и српски народ који је државотворан народ. Зашто ово наглашавам? Зато, што су Албанци, национална мањина, а не државотворан народ као што су то били Срби у БиХ и Срби у Хрватској.

Када су у питању ваше активности и отпризнање не малог броја, 15 земаља света, напомињем да је јако важно рећи да то можда јесу мале државе, али да свака од њих има свој глас у Уједињеним нацијама. Србија, на овај начин чува и користи углед и бивше СФРЈ, као несврстане земље и баштини политику несврстаности као темељ сарадње, пре свега са азијским и афричким, али и осталим земљама света које цене сувереност и слободу.

Ја сам сигурна да српска јавност зна којих 15 земаља је повукло своје признање, међутим, једна од четири државе која је данас предвиђена Споразумом о укидању виза је и Суринам, за коју се чују пошалице и стално се спочитава да су то неке мале земље за које само зна Ивица Дачић. За Суринам смо чули и пре. Они су имали неке чувене фудбалере, и можда није природно да то ја, као женско, кажем али кажу да је чувени Руд Булид био баш отуда. Лепо је што ћемо се по томе сећати да постоји Суринам, али је још боље што данас имамо разлога да кажемо хвала Суринаму за отпризнање Косова. Хвала што сте вратили веру да у свету постоје људи који су спремни да преиспитају своју одлуку и промене је када схвате да су некоме учинили неправде. Хвала у име све оне деце која живе на КиМ, окружени жицом, окружени нестабилношћу, окружени страхом, под страхом заспе и под страхом се пробуде.

Имамо и две државе које никада нису ни признале Косово и заиста им такође дугујемо велику захвалност. Међутим, оно што је важно и што желим да нагласим јесте да неке опозиционе политичке опције покушавају да упорно умање значај процеса повлачења признања самопроглашене државе Косово. Не зато што немају свест колико је тај процес важан, сигурна сам да знају да јесте, него зато што би да умање учинак ове Владе и учинак њених министара и свеукупног државног руководства.

Важно је да се број држава које повлаче признање увећава, важно је онако како сте и рекли, да се на светску политички сцену врати питање Косова не као завршено, јер су га до сада тако третирали.

На крају, направићу једну историјску паралелу, а повод је обележавање 180 година српске дипломатије, али и обележавање 800 година аутокефалности Српске православне цркве, коју је обезбедио наш први просветитељ и духовник, али и дипломата Св. Сава. Државна мисао Св. Саве и његова изрека јесте – Србија је исток на западу и запад на истоку. Она је и данас путоказ када је у питању политика ове Владе.

Данас када водимо борбу за очување државног јединства и за срце наше Србије, КиМ, не можемо да се не подсетимо Св. Саве. Он је тада донео Србији самосталност цркве, али и међународно признање Србије као самосталне државе. Тим пре сте, министре Дачићу, добили најтежи задатак, да као неко ко је рођен у Призрену, једном дипломатском борбом пробате да сачувате и одбраните оно што је, сигурна сам и поуздано знам, највећа светиња за вас, за мене, али и за већински српски народ.

Свесни историјске одговорности коју данас носимо, да сачувамо оно што су наши преци оставили, а то је била јака и међународно угледна Србија, слободна сам да кажем да сте господине министре Ви, као и цело руководство државе преузели ову историјску улогу и одговорност да сачувате Србију и њену јужну покрајину у њеном саставу.

Да ли ће то бити лако, сигурна сам да не. Да ли вам је лако да слушате претње, колико год их паушално схватали, прихватали. Господин Палма је рекао једну лепу реченицу, а то је да Рамуш Харадинај није ухапшен због крађе бицикле, ухапшен је зато што је био на врху ланца трговине људским органима и то српским људским органима. Када из тог табора коме припадај и Беџат Пацоли, крену претње ка вама, морам признати да осетим онај страх који ви евидентно немате.

Међутим, верујем у правду. Ако ни у једну другу, ону Божију. Верујем у упорност и у доследност српског руководства када је у питању недвосмислени циљ да се сачува целовитост државе Србије.

Социјалистичка партија Србије и њени посланици ће свакако подржати предложена законска решења, а ја вам се још једном, пре свега у име грађана КиМ без разлике да ли данас живе на тој територији или су у расељењу, захваљујем на труду који сте уложили и желим много успеха у даљем раду, јер сам сигурна да ће се овај број земаља које су отпризнале Косово увећавати из дана у дан. Хвала.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.