Дуалним образовањем до премошћавања јаза између теоријских и практично стечених знања Посланичка група

Данијела Стојадиновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о дуалном моделу студија у високом образовању.

„Дуални модел студија који се угледа у сарадњи привреде са школама и факултетима допринеће стварању добрио обучених кадрова који су нам потребни сада и у будућности, што је основни циљ доношења овог закона.“

 

              Поштовани министре са сарадницима, данас говоримо о Закону о високом образовању, донетим 2017. године, кроз више законских решења, где је дат један правни основ за уређење сарадње између високошколских установа и послодаваца. 

Одређена законска решења дала су правни основ да се унапреди сарадња високошколских установа и привреде, мада њима није створен правни основ да се уведе дуални модел студија. 

Правни основ за увођење дуалних студија представља управо Предлог закона о којем данас расправљамо – Предлог закона о дуалном моделу високог образовања. 

Дуални модел студија односи се на послодавца као окружење за учење, студента и високошколску установу која жели и која има интересовања за учешће својих студената у дуалном моделу студија.

Дуалне студије су практично врста учења, односно обуке у току студија, са добровољним учешћем све три заинтересоване стране, односно групе учесника: студената, високошколске установе и послодавца. 

Упоредна пракса развијених земаља има позитивна искуства, а области у којима се најчешће нуде дуалне студије су економија, финансије, менаџмент, техника, инжењерске науке, информационе технологије, здравство, односно медицинске науке. 

Основни циљ дуалног образовања и јесте премошћавање јаза између теоријских и практично стечених знања, као и брзо прилагођавање променама у глобализованој економији ка којој тежимо. 

Једна од земаља која има дугу и богату праксу дуалних студија јесте Немачка где су у програме дуалних студија укључени сви типови високошколских установа али се од укупног броја, чак 64% овог програма одвија у високим струковним школама, затим 23% на стручним академијама, а свега 7% на традиционалним универзитетима и 6% на такозваним дуалним високим школама. 

Добар пример примене дуалног модела студија у високом образовању у јавном сектору заступљен је и у Француској. 

Предлог закона о коме данас расправљамо прецизно утврђује све услове под којима ће се одвијати дуалне студије. Тако је предвиђен и однос теоријске наставе и практичне обуке, односно фонд од 450 часова активне наставе и 450 часова учења кроз рад. То у укупном оптерећењу од 900 часова одговара максималном оптерећењу прописаном важећим стандардима за акредитацију студијских програма на високошколским установама. Дакле, нема додатног оптерећења студената који се определе за дуални модел студија. 

Дуални модел се одлично показао у техничко-технолошким и медицинским наукама и пошто и сама долазим из света медицине, односно здравства, знам колико је важан овај практични део обуке и провере стечених теоријских знања у пракси.

Дуални модел студија није обавезан већ представља законску могућност коју високошколске установе могу и треба да користе и уђу у његову реализацију али тек онда када су обезбедиле сарадњу са поузданим и мотивисаним послодавцима.  

Увођење дуалног образовања преставља један од приоритета Владе Републике Србије у оквиру приоритетног циља образовања за 21. век. У Београду се, рецимо, дуални модле средњег образовања већ спроводи у десет средњих школа, а око 30% ђака у Србији, у средњим стручним школама учи по дуалном моделу образовања. Значи, 83 школе и око 600 предузећа.

Тако да ће увођење модела дуалних студија представљати логичан след ствари, односно већа је вероватноћа да ће се студенти који су учествовали у дуалном средњем образовању определити и за дуални модел студија. Тако ће се стварати не само образовни, већ и довољно практично обучени млади стручњаци и у томе видим циљ дуалних студија.

Са друге стране, значајно је да Предлог закона о дуалном моделу студија у високом образовању прилагођен и потребама привреде Србије, а отворио би се и простор за оснивање нових научних института.

Живимо у времену у коме се промене брзо дешавају и у коме је образовање под великим притиском и важно је да се образовни систем прилагоди тим околностима. Ја бих искористила ову прилику да напоменем да смо пре недељу дана отворили једну реновирану основну школу у Свилајнцу, ОШ Јован Јовановић Змај, да Свилајнац има и средњу школу, ветеринарско пољопривредну школу са интернатом и да се већ годинама уназад примењује овај систем, тим пре што је ту и фабрика „Панасоник“ која те кадрове добро користи.

Дакле, дуално образовање у целини, а посебно дуалне студије сарадњом привреде са школама и факултетима представљаће расадник добрих кадрова који су нам потребни сада, као и у будућности. 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.