Dualnim obrazovanjem do premošćavanja jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja Poslanička grupa

Danijela Stojadinović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije govorila je o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju.

„Dualni model studija koji se ugleda u saradnji privrede sa školama i fakultetima doprineće stvaranju dobrio obučenih kadrova koji su nam potrebni sada i u budućnosti, što je osnovni cilj donošenja ovog zakona.“

 

              Poštovani ministre sa saradnicima, danas govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, donetim 2017. godine, kroz više zakonskih rešenja, gde je dat jedan pravni osnov za uređenje saradnje između visokoškolskih ustanova i poslodavaca. 

Određena zakonska rešenja dala su pravni osnov da se unapredi saradnja visokoškolskih ustanova i privrede, mada njima nije stvoren pravni osnov da se uvede dualni model studija. 

Pravni osnov za uvođenje dualnih studija predstavlja upravo Predlog zakona o kojem danas raspravljamo – Predlog zakona o dualnom modelu visokog obrazovanja. 

Dualni model studija odnosi se na poslodavca kao okruženje za učenje, studenta i visokoškolsku ustanovu koja želi i koja ima interesovanja za učešće svojih studenata u dualnom modelu studija.

Dualne studije su praktično vrsta učenja, odnosno obuke u toku studija, sa dobrovoljnim učešćem sve tri zainteresovane strane, odnosno grupe učesnika: studenata, visokoškolske ustanove i poslodavca. 

Uporedna praksa razvijenih zemalja ima pozitivna iskustva, a oblasti u kojima se najčešće nude dualne studije su ekonomija, finansije, menadžment, tehnika, inženjerske nauke, informacione tehnologije, zdravstvo, odnosno medicinske nauke. 

Osnovni cilj dualnog obrazovanja i jeste premošćavanje jaza između teorijskih i praktično stečenih znanja, kao i brzo prilagođavanje promenama u globalizovanoj ekonomiji ka kojoj težimo. 

Jedna od zemalja koja ima dugu i bogatu praksu dualnih studija jeste Nemačka gde su u programe dualnih studija uključeni svi tipovi visokoškolskih ustanova ali se od ukupnog broja, čak 64% ovog programa odvija u visokim strukovnim školama, zatim 23% na stručnim akademijama, a svega 7% na tradicionalnim univerzitetima i 6% na takozvanim dualnim visokim školama. 

Dobar primer primene dualnog modela studija u visokom obrazovanju u javnom sektoru zastupljen je i u Francuskoj. 

Predlog zakona o kome danas raspravljamo precizno utvrđuje sve uslove pod kojima će se odvijati dualne studije. Tako je predviđen i odnos teorijske nastave i praktične obuke, odnosno fond od 450 časova aktivne nastave i 450 časova učenja kroz rad. To u ukupnom opterećenju od 900 časova odgovara maksimalnom opterećenju propisanom važećim standardima za akreditaciju studijskih programa na visokoškolskim ustanovama. Dakle, nema dodatnog opterećenja studenata koji se opredele za dualni model studija. 

Dualni model se odlično pokazao u tehničko-tehnološkim i medicinskim naukama i pošto i sama dolazim iz sveta medicine, odnosno zdravstva, znam koliko je važan ovaj praktični deo obuke i provere stečenih teorijskih znanja u praksi.

Dualni model studija nije obavezan već predstavlja zakonsku mogućnost koju visokoškolske ustanove mogu i treba da koriste i uđu u njegovu realizaciju ali tek onda kada su obezbedile saradnju sa pouzdanim i motivisanim poslodavcima.  

Uvođenje dualnog obrazovanja prestavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije u okviru prioritetnog cilja obrazovanja za 21. vek. U Beogradu se, recimo, dualni modle srednjeg obrazovanja već sprovodi u deset srednjih škola, a oko 30% đaka u Srbiji, u srednjim stručnim školama uči po dualnom modelu obrazovanja. Znači, 83 škole i oko 600 preduzeća.

Tako da će uvođenje modela dualnih studija predstavljati logičan sled stvari, odnosno veća je verovatnoća da će se studenti koji su učestvovali u dualnom srednjem obrazovanju opredeliti i za dualni model studija. Tako će se stvarati ne samo obrazovni, već i dovoljno praktično obučeni mladi stručnjaci i u tome vidim cilj dualnih studija.

Sa druge strane, značajno je da Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju prilagođen i potrebama privrede Srbije, a otvorio bi se i prostor za osnivanje novih naučnih instituta.

Živimo u vremenu u kome se promene brzo dešavaju i u kome je obrazovanje pod velikim pritiskom i važno je da se obrazovni sistem prilagodi tim okolnostima. Ja bih iskoristila ovu priliku da napomenem da smo pre nedelju dana otvorili jednu renoviranu osnovnu školu u Svilajncu, OŠ Jovan Jovanović Zmaj, da Svilajnac ima i srednju školu, veterinarsko poljoprivrednu školu sa internatom i da se već godinama unazad primenjuje ovaj sistem, tim pre što je tu i fabrika „Panasonik“ koja te kadrove dobro koristi.

Dakle, dualno obrazovanje u celini, a posebno dualne studije saradnjom privrede sa školama i fakultetima predstavljaće rasadnik dobrih kadrova koji su nam potrebni sada, kao i u budućnosti. 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.