Интензивније стицање практичних знања Посланичка група

Милетић Михајловић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о предлогу Закона о дуалном моделу студија у високом образовању.

Увођење дуалног модела у високо образовање још један је корак у реформи нашег система образовања, посебно са аспекта његове способности да одговори на потребе веома флексибилног и често променљивог тржишта рада. Управо потреба за овим моделом произилази из потребе привреде, зато данас у време високих технологија и брзих промена на тржишту роба и услуга није довољно за тржиште рада само на универзитету стечено теоријско знање

 

 Поштовани потпредседниче Народне скупштине, поштовани господине министре са сарадницима, поштовани народни посланици,

на овом заседању разматрамо сет закона из области образовања и науке. У оквиру данашњег претреса конкретно говоримо о предлозима закона о дуалном моделу студија у високом образовању и о још једном такође новом закону, а то је Предлог закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација.

Дакле, овим тачкама дневног реда, овим темама се заправо догађа да идемо корак по корак у даљем систему и у даљој реформи образовања у нашој земљи и тиме идемо у корак са временом које захтева нове законе, нове предлоге, нове начине, јер време доноси оно што је неумитно, а то је да треба да пратимо и нова достигнућа и нова решења да налазимо како би били што ефикаснији у ономе што треба сутрадан да заврше људи који завршавају школу.

Дуално образовање као модел у средњем образовању већ је заживео, односно примењиваће се још од ове школске године у виду пробног пилот програма у 80 школа и у 52 града.

Искуства овог модела у средњем образовању ће се дакле видети већ у наредној години, мада је овај модел практично заживео и пре доношења Закона о средњем дуалном образовању и већ неколико стотина ученика, односно средњошколаца је прошло кроз дуално образовање. Наравно, овај модел није тотална новина, јер се у претходним деценијама, додуше на један другачији начин, примерено том времену образовање у средњим стручним школама одвијало уз обавезну практичну наставу у предузећима из те струке.

Увођење дуалног модела у високо образовање још један је корак у реформи нашег система образовања, посебно са аспекта његове способности да одговори на потребе веома флексибилног и често променљивог тржишта рада. Управо потреба за овим моделом произилази из потребе привреде, зато данас у време високих технологија и брзих промена на тржишту роба и услуга није довољно за тржиште рада само на универзитету стечено теоријско знање, било да су у питању академске или струковне студије, нарочито у свету природних наука.

Искуства у развијеним земљама света потврђују да дуални модел у високом образовању који је код нас до сада био присутан у виду студентске праксе омогућава још интензивније стицање практичних знања, односно примену на факултетима стечених теоријских знања у пракси, у реалном свету рада, у производњи, али и у другим наукама.

Често смо слушали ставове послодаваца да образовање не школује кадрове за потребе тржишта рада, за њихове потребе, да свршени студенти високошколских установа имају солидна теоријска знања, али да нису спремни да без додатног едуковања се укључе у технолошки процес конкретног привредног субјекта. Мислим да овим законом и овим још једним кораком реформе нашег школства лоптица се баца у двориште послодаваца.

Конкретно, ми увођењем дуалног модела у високом образовању чинимо да студенти у потпуности овладавају специфичностима и технолошким процесом у привреди и на такав начин приближавамо оно што треба да сутрадан буду стручњаци у једном предузећу у једној привредној организацији сасвим спремни, упознати до краја са свим детаљима технолошког процеса у том предузећу. То стичу кроз учење, значи на факултету кроз теоријска знања која стичу, али и кроз практичан рад у самом предузећу, односно компанији или привредном субјекту.

Закон не предвиђа овај образовни модел као обавезујући за високошколске установе. Закон само даје правни оквир који даје могућност свим високошколским установама да своје студенте у току студија укључује у практичан свет рада, како би били спремни да по завршетку студија што квалитетније повежу теорију и праксу, али са друге стране, то је и позив онима у привреди, онима у свету рада да се заинтересују за један такав вид образовања којим се решава њихов проблем и питање стручњака који у потпуности овладавају технолошким процесом који је присутан у њиховим фирмама, у њиховим предузећима, њиховим фабрикама итд.

Послодавци који одлуче да уђу у систем дуалног образовања на овај начин, добијају прилику да практично едукују заинтересоване студенте, а да оне најбоље по завршетку студија упосле и то на обострану корист.

Дуално високошколско образовање је концептирано по истим принципима као и средњошколско дуално образовање. Да би се реализовали програми високог дуалног образовања, закон предвиђа склапање уговора између факултета и послодаваца са једне стране као и између послодаваца и студента са друге стране и тиме студенти добијају накнаду утврђену овим законом. Исто тако су и заштићени од свих облика дискриминације, злостављања према свим важећим прописима, посебно прописа о раду, заштити здравља на раду и пензионо и инвалидског осигурања.

Да подсетимо да и сада постоји студентска пракса у одређеним сферама високошколског образовања, пре свега у области природних наука. Посебно бих овде истакао медицинске науке, пољопривредне, ветерину и друге, али овај закон ближе уређује све услове и процедуре за учешће у дуалном моделу високог образовања. Закон уређује обавезе високошколске установе студената, као и послодаваца који желе да се укључе у овај вид образовања.

Такође, да подсетим да је стварање правног оквира за високо дуално образовање на неки начин је започето доношењем Закона о високом образовању 2017. године, када је кроз више законских решења дат правни основ за уређење сарадње између високошколских установа и послодаваца.

Дакле, дуални модел високог образовања поново, мада у сасвим другим друштвеним и тржишним условима, од некадашњих, усклађује потребе рада са системом образовања. На овај начин ће се нарочито у сектору природних наука брже повезивати образовање и рад. Млади који прођу кроз дуални модел добијају шансу да брже дођу до посла, пре свега код послодаваца који су учествовали у дуалном образовању, а њиховим залагањем и учешћем у процесу школовања, у процесу едукације, у ономе што је њихов ангажман у простору послодаваца, заправо даје им шансу да се наметну као добри радници, као добри стручњаци који ће сутра бити од користи свом послодавцу. 

Све ово пружа наду да ћемо за одређено време моћи што више младих, високообразованих стручњака да задржимо овде, а не да завршавају факултете у Србији, а да посао траже негде ван наше земље. Верујем да је основни циљ овог закона управо то, да нам млади и образовани људи остану овде. Такође, верујем да ће и високошколске установе и студенти и послодавци, али и држава имати користи од дуалног модела студија у високом образовању. Посланичка група СПС, као што је рекао и овлашћени представник проф. др Жарко Обрадовић свакако ће гласати за ове и за друге законе који су данас на дневном реду. Захваљујем.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.