Приближавање образовног система потребама тржишта рада Посланичка група

Жарко Обрадовић, овлашћени представник Социјалисичке партије Србије о Предлогу закона о дуалном моделу студија у високом образовању и Предлогу закона о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација.

У центру овог закона је један троугао који чине студент-послодавац-високошколска установа. Главни циљ послодавца, односно високошколске установе и послодавца је да студент добије што квалитетније компетенције, знање, способност, вештине и ставове. То је суштина целог образовног процеса.

 

Поштовани господине Арсићу, поштовани господине Шарчевићу и остали чланови Министарства просвете, науке и технолошког развоја,

дозволите ми да у име СПС кажем неколико речи о предлозима два закона који су предмет данашњег разматрања.

Желим пре свега да кажем да ће посланичка група СПС гласати за Закон о дуалном моделу студија у високом образовању и о Закону о регулисаним професијама и признавању професионалних квалификација. 

Ја ћу покушати да кажем нешто више о Закону о дуалном моделу студија у високом образовању. Наиме, за нас у СПС доношење овог закона представља наставак реформи у образовању које чини Влада Републике Србије, односно надлежно министарство, и један велики корак напред у приближавању образовног система потребама тржишта рада.

Не треба, наравно, разговор о високом образовању или разговор о образовању уопште у овом цењеном дому сводити само на однос образовања и тржишта рада, јер улога образовања је далеко шира, са становишта нивоа целог друштва, али данас говоримо о Закону о дуалном образовању па је ред и да се мало ближе окренемо и кажемо нешто и о овом аспекту образовног процеса.

Влада је направила већ један добар корак напред када је донет Закон о дуалном образовању, када је обухваћено и средње образовање. Корак напред су такође била и нека решења из Закона о високом образовању, пре свега мислим на Савет послодаваца, јер је тада нормативно уређено присуство послодаваца у високошколским установама и самим тим су отворена врата за јаче везивање тржишта рада, односно привреде и високог образовања. 

Не треба заборавити, не треба пренебрегнути чињеницу да проблеми повезивања образовног система и привреде Републике Србије трају већ три деценије, од средине 80-их година прошлог века, када је кренула економска криза, да не помињем санкције од 1992. године, потом и пљачкашку приватизацију после 2000. године. Привреда Републике Србије је готово уништена и задњих неколико година захваљујући великим активностима Владе Републике Србије привреда је поново стала на своје ноге. Сада је стварно створен добар основ за повезивање образовног процеса и тржиште рада.

Наиме, до сада смо имали једну практичну ситуацију да су привредници увек говорили да свршени студенти или средњошколци излазе са знањем које је непотребно за потребе тог предузећа. Када смо их питали шта они траже или шта нуде или на који начин би они желели да се укључе у образовни процес, а да добијемо ту повратну спрегу њихових захтева које би могли после инкорпорирати у образовни систем, онда смо остајали углавном без одговора. Сада имамо низ решења у овом закону која једноставно повезују послодавце и високошколске установе. 

Мислим да је Влада овим направила велики корак напред. Направила је један велики искорак, односно Министарство и, фигуративно речено, Министарство је сада бацило једну рукавицу у лице послодавцима и позвало их да заједно са високим образовањем обликују оне кадрове који ће бити потребни за развој економије. Влада је већ доста учинила у економском делу, у стварању амбијента за ово повезивање. Ево, поменућу, пре неки дан су објављени подаци „Фајнешел Тајмса“ да је Република Србија по страним инвестицијама у 2018. години учинила више него било која земља у свету, у односу на свој БДП. Поменуто је 107 пројеката директних страних инвестиција, око 5,8 милијарди долара и у том чланку је речено да Република Србија је отприлике направила напад 12 пута већи него што се очекује од њене економије и величине и да постоји константан раст страних улагања од 2015. године. Објективно, то је та економска димензија која погодује увођењу Закона о дуалном моделу студија у високом образовању. 

Наравно, тај закон не би био могућ, као ни Закон о средњем образовању, уколико нема квалитетне економије. Али када имате овакве податке који постоје и када имате једну узлазну линију кретања економије у нашој земљи као што је присутна задњих неколико година, онда је потпуно логично да се донесе овакав један закон.

Сада се доноси модел закона о дуалном образовању у високом образовању и већ сам поменуо оно што је учињено раније. Када би се разумео овај закон, јер сам приметио да многи дискутанти до сада нису рекли или готово ништа нису рекли о садржају самог закона, да се види у чему је садржај тог закона и због чега је он тако квалитетан, јер се више говори о дуалном образовању и значају са или без позитивних ефеката, али се не помиње садржај самог закона. 

Наиме, када се погледа садржај самог закона, види се да је у центру овог закона, морам да подсетим и да кажем, један троугао који чине студент-послодавац-високошколска установа и да је главни циљ послодавца, односно високошколске установе и послодавца да студент добије што квалитетније компетенције, знање, способност, вештине и ставове и да је то суштина целог образовног процеса. Наравно, да би се постигао циљ који је постављен у овом закону, врло је детаљно описана и улога послодавца. Једна је страна димензије како ће високошколска установа у свом програму написати садржај тог програма, али је страшно важно на који начин ће послодавац суштински учествовати у изради студијских програма. Направљена је добра равнотежа у структури часова активне наставе, 450 сати годишње часова наставе везано за предавања, вежбе и друге облике активне наставе, а 450 часова кроз учење, кроз рад. 

Важно је истаћи два елемента овог закона који су некако остали у другом плану. Наравно, свако тумачи на начин на који то жели, али они показују да оне високошколске установе које желе да раде на себи и које мисле о будућности, мисле о младима и имају везе са привредом, имају студијске програме који су везани за привреду, имају развојни карактер, оне ће, наравно, настојати да нађу партнере и у томе ће им помоћ Савет послодаваца који имају у структури своје установе. Наравно, тражиће и друге.

Та добровољност је исказана не само да високошколска установа може да бира партнера, да се направи модел дуалних студија у високом образовању, него је та добровољност присутна и код студената. Студенти тај принцип добровољности имају. Ако желе, они ће се уписати на модел студија дуалног образовања и они ће све то обавити путем конкурса.

Врло важан део овог закона је однос високошколске установе и послодаваца и однос послодаваца и студената. Закон је овде прецизан, утврђен је правни основ који даје сигурност свим странама у овом процесу, јер Министарство је по мени добро решило све ове ствари на прави начин. Помаже студенту да се осећа сигурним, да његова једина активност буде да учи и да стекне квалитетно знање, да унапреди своје компетенције. Чланом 19. Закона о дуалном моделу студија у високом образовању је предвиђено да у случају да наступе одређене околности, студент може наставити образовање на другој високошколској установи, али је такође, ако настави програм у некој високошколској установи, пошто и сами знамо да је везано за само постојање високошколских установа, да и ту постоји објективно један процес. При томе мислим и на процесе акредитације и свега онога што чини саставни део високог образовања, али је утврђена одредба која пружа могућност заштите студента у случају да код послодавца наступе одређени проблеми. То је наведено у члану 17. став 4. овог закона, где се говори да могу наступити одређене, предвиђене технолошке, економске и друге промене код послодаваца и онда је сасвим логично да студент треба да буде заштићен. Добро је што закон садржи ову одредбу, или, када високошколска установа раскине уговор са послодавцем, у случају да послодавац не испуњава све оне одредбе које закон предвиђа везано за обављање наставе у оном делу који се одвија тамо. 

Такође, важно је што је члан 21. овог закона, предвидео све обавезе и предвидео материјално и финансијско обезбеђење студената. Предвиђено је да студент може добити од послодавца и трошкове везано за смештај, за исхрану у студенском дому, трошкове превоза, али је решено и питање накнаде, најмање 50% од основне зараде запосленог на истим или сличним пословима, а онда је у односу на године студија направљена одређена градација, што је сасвим логично, јер студент прве године нема иста знања и способности или исте вештине, које стиче код послодавца, у односу на студента треће и четврте године.

Важно је поменути да је студент у прилици да код послодавца стекне  компетенције, да их унапреди и ту је веома важна улога ментора код послодавца, јер он треба да га проведе кроз оне практичне активности које се одвијају код послодавца.

На крају, постоји један врло утврђени надзор над законом од стране два министарства, Министарства рада и министарства надлежног за послове образовања.

Драго ми је што је Министарство просвете врло јасно и прецизно навело и циљеве, који су предвиђени овим законом. Министре, без намере да мењам садржај овог закона, мислим да сте изоставили један циљ, а који се постиже овим законом. Немам намеру да дајем амандман, али веома је јасно да ће овај закон, када се примени постићи један циљ који је врло важан за високо образовање. Био сам слободан да га формулишем, а то је унапређење квалитета високошколских институција и њихове конкурентности у европском простору високог образовања и другим просторима који се баве питањима квалитета високошколских установа.

Зашто сам поменуо ово? Неспорно је да ће примена Закона о дуалном моделу студија у високом образовању унапредити квалитет високошколских установа. То је апсолутно неспорно. Ако погледате начин на који се високошколске установе вреднују, у европском простору високог образовања и широм света, онда ћете видети да је та веза са привредом један од веома важних критеријума. Потпуно сам убеђен да ћемо са овим законом и подићи ниво квалитета нашег образовног система у различитим листама квалитета.

Поштовани господине министре, ми када говоримо о Шангајској и другим листама квалитета, говоримо стално о цитираности. Мени је драго, јако ми је драго што је председник Вучић, што сте Ви, што је Влада направила тај корак да помогне да се што већи број истраживача укључи, да се унапреде, да се финансијски пре свега, па и на друге начине, створе услови да што већи број научника учествује у том образовно наставном процесу и да се и кроз цитираност покаже квалитет образовног система који ми поседујемо. 

             Мислим да јавност није у довољној мери упозната са свим критеријумима који су обавезни када се врши рангирање високошколских установа, јер да јесу онда би видели колико у ствари ми имамо квалитетан образовни систем, али због критеријума који постоје, једноставно нисмо на месту које нам припада. Примера ради, један од критеријума је била, наравно колико добитника Нобелове награде је заступљено у високошколским институцијама. Ја имам податак од пре неколико година да је рецимо 70% добитника Нобелове награде било међу 35 првих универзитета који су сврстани на Шангајској листи универзитета. Реците ми, који ће универзитет ван, да кажем, англосаксонског говорног подручја успети да на материјалној бази ангажује или који уопште успе да добије нобеловца из области углавном природних наука или економије? Друге науке су некако остале по страни. Онда се поставља једно логично питање, јесу ли ти универзитети слабији од ових? Нису. Они су такође квалитетни, али постоји и у том академском свету неки ред ствари, шта год да то значи, и онда једноставно ти факултети су на одређен начин привилеговани. Или, исто се односи на могућност њиховог ангажовања. Знате, за универзитет као што је наш, који се налази у земљи која је у транзицији, који је иначе врло квалитетан, тешко можете да ангажујете нобеловца зато што то изискује одређене материјалне трошкове.

Да не помињем цитираност, цитираност наравно у области природних наука то је сасвим логично. Али, имамо цитираност и у области научних радника и истраживача у области друштвених наука. У којој су мери мале земље, земље у транзицији интересантне у часописима да би се могао чланак са ових простора објавити у довољној мери? То је један други проблем који надилази расправу о овом закону.

Оно што је мени драго, то је чињеница да се овим законом унапредити сарадња привреде Србије са високошколским установама и онда ћемо и ми моћи да кажемо да та веза привреде и високог образовања има своје место, па надам се и да поменемо неке одговарајуће статистичке податке.

Господине министре, желео би да вам скренем пажњу на још један, по мени, важан елемент овог закона. Ви сте и на одбору говорили, и у садржају овог закона се говори о оним областима за које ће овај закон бити најинтересантнији. То су пре свега технике, инжењерске науке, информационе технологије, здравство, поменута је економија, финансије и менаџмент. Али, ја сам потпуно убеђен да ће и друштвени факултети из области друштвено-хуманистичких наука имати своју шансу. Наравно, да не помињем академије струковних студија, оне овде имају огромну шансу и знам и за Баден-Виртемберг сарадњу која постоји годинама. 

Желео бих да вас упознам са оним што Факултет безбедности чини. Поред увођења наставе, већег броја студија и модула, преузетих са европских универзитета, анализиране су могућности да се створи и мрежа знања, па да се формира национални симулациони центар, да се кроз њега обједине сви ресурси којима се у Србији располаже на плану безбедоносних симулација и да се услуге понуде на регионалном нивоу. Центар ће бити дистрибуираног карактера са главним лабораторијама на Факултету безбедности Универзитета у Београду, Војној академији и Криминалистичко полицијској академији. Поред два софтвера који се већ користе, на чијем се проширењу капацитета ради, набавиће се и осам професионалних софтвера за симулације и три помоћна софтвера. Хардвер поред стандардне опреме, укључује и набавку дронова за вежбање. Софтвери омогућавају симулације сајбер напада, пожара, поплава, саобраћајних незгода, терористичких напада свих врста и обима, симулирање хулиганских напада у односу на готовост свих актуелних безбедоносних ризика. 

У оквиру пројекта, морају у наредних годину и по дана бити развијено барем пет симулација и одржано барем толико вежби са више од стотину учесника. Ја сам врло свесно, намерно поменуо ово што раде факултети из области друштвено-комунистичких наука, али је то везано, господине министре, са одредбама закона и то чини ми се са чланом 6. став 3. где се каже да високошколске установе, поред везе са послодавцем, уз сагласност високошколске установе, део учења могу обавити и кроз тренинг центре и друго правно лице које реализује обуке. 

Мислим да је ово сјајно решење, јер онда тако даје прилику управо за овакве пројекте из друштвено-хуманистичких наука које неће бити у могућности да можда нађу одговарајућу компанију где би неког студента или већи број студената друштвено-хуманистичких наука ангажовала за своје потребе. Јер, имамо логику да дуалног образовања не везано више за производњу, непосредну производњу природне науке. Али, пример који сам ја навео апсолутно показује да и за другу страну има места и само од иницијативе факултета, да кажем, зависиће, како бих рекао, у којој ће мери бити изнета и какав ће бити квалитет те понуде упућен послодавцима, а мислим да послодавци не могу остати неми на ову понуду, да морају одговорити. 

Унапред се радујем свим оним позитивним ефектима, јер помињем још једанпут, један од принципа овог закона је добровољност. Сада је Влада урадила много, Министарство је направило одличан закон, ми га усвајамо за неколико дана и онда је следећи корак на послодавцима. Они ће морати да кажу, односно да прихвате пружену руку и да студентима дају могућност да унапреде своје знање. После овога нико неће моћи да каже да студенти немају практичне вештине, да су компетенције недовољне, да су њихова знања, способност, вештине или ставови, да кажем, мање вредни, јер ће то онда бити непоуздан став тог послодавца. Ако буде желео да сарађује са високошколским установама Републике Србије, овај закон му даје ту могућност. 

Ми у СПС ћемо наравно гласати за усвајање овог закона, зато што мислимо да је реч о одличном закону, који не само да не унапређује образовни систем, него и помаже привреди Републике Србије у њеном будућем развоју. Хвала вам.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.