Intelektualna svojina je ključ za dominaciju na svetskom nivou Poslanička grupa

Snežana Bogosavljević Bošković, ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe Socijalistička parija Srbije o zakonima iz oblasti prava intelektualne svojine

Danas, čini se više nego ikada ranije, intelektualna svojina je za mnoge nacije ključ njihove dominacije na svetskom nivou. Svesni toga najrazvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs čime se borba za globalan prestiž u svetu prenosi sa vojnog na teren naučno tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost ima šansu da sebi obezbedi bolju ekonomsku, političku i vojnu poziciju.

 

Poštovani potpredsedniče, gospodine ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici,

tema današnje parlamentarne debate su izuzetno važni zakoni iz oblasti prava intelektualne svojine, i to predlozi zakona koji se odnose na izmene i dopune važećih zakona, a tiču se patenata, autorskih i srodnih prava i topografije poluprovodničkih proizvoda. 

Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina, nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi, pronalazači, pisci, kompozitori, slikari, dizajneri moraju da imaju posebna prava na svoja originalna i kreativna dela, u smislu zaštite uslova njihovog korišćenja u širokoj praksi, kao i adekvatne nagrade za to. 

Intelektualna svojina je izuzetno važna tema za razvoj svakog društva i njegov ekonomski napredak, jer podstiče ljudsko stvaralaštvo, pomerajući granice nauke i tehnologije i obogaćujući svet književnosti i umetnosti. 

Danas, čini se više nego ikada ranije intelektualna svojina za mnoge nacije, zapravo je ključ njihove dominacije na svetskom nivou. Svesni toga najrazvijenije zemlje sveta sve više ulažu u intelektualni resurs čime se borba za globalan prestiž u svetu prenosi sa vojnog na teren naučno tehnološkog razvoja. Ko u tom domenu ostvari prednost ima šansu da za sebe obezbedi bolju  ekonomsku, političku i vojnu poziciju.

U takvoj situaciji i zemlje u razvoju mogu da traže šansu za popravljanje vlastitih pozicija, jer intelektualni resursi su im ipak češće jači nego finansijski. Uz to poznato je da su velike kompanije uvek u istraživanja i razvoj ulagale dosta svojih resursa. Te investicije su im omogućavale da stvore nove proizvode, da se razvijaju i da postanu vodeće firme u oblasti u kojoj deluju.

Tako, na primer, zahvaljujući patentiranim inovacijama svojih osnivača, japanske kompanije, poput „Tojote“, „Micubišija“, „Honde“, „Sonija“, postale su industrijski giganti i stubovi japanske privrede. Slična situacija bila je i sa korejskim kompanijama, od kojih su neke postale globalni lideri na tržištu i dovele su do transformacije Koreje, od siromašne poljoprivredne zemlje šezdesetih godina 20. veka sa dohotkom po glavi stanovnika manjim od 100 dolara, u danas visoko industrijalizovanu zemlju sa dohotkom po glavi stanovnika većim od 12 hiljada dolara. 

Dobar primer je i Doaen u razvoju informaciono komunikacionih tehnologija, ABM koji godinama unazad, a mogli bi smo reći i decenijama investira preko pet milijardi dolara na godišnjem  nivou u istraživanja, razvoj i inženjering. Danas ova kompanija ima u vlasništvu preko 40 hiljada patenata širom sveta. 

Interesantna je i analiza Evropskog zavoda za patente, objavljena prošle godine,  a tiče se podataka o važnosti i rezultatima industrija zasnovanih na pravima intelektualne svojine, tzv. kreativnim industrijama u ukupnom ekonomskom učinku na nivou zemalja članica EU.

Prema tim podacima industrije zasnovane na pravima intelektualne svojine, patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu i slično, učestvuju sa oko 42% u BDP-u EU. Proizvodi ove industrije su okosnica trgovine EU, jer čak 86% ovakvih proizvoda se uvozi, a 93% je izvoz.

U ovom sektoru zaposleno je skoro trećina svih zaposlenih u EU i oni ostvaruju plate veće u proseku za oko 46%. 

Takođe, zanimljiv je i podatak da je na primer prošle godine „Simens“, Evropskoj kancelariji za patente prijavio najveći broj patenata za 2018. godinu, ukupno 2.493 čime je zauzeo prvo mesto potisnuo dotadašnjeg lidera „Huaveja“ na drugo mesto, a na trećem mestu po broju prijavljenih patenata u toj godini našla se kompanija „Samsung“. Više od 25% patenata „Simens“ je prijavio u oblasti industrije. Sledi oblast veštačke inteligencije, digitalizacije i sajber-bezbednosti.

Kada je reč o Srbiji, u Srbiji zaštita intelektualne svojine ima dugu tradiciju. Od registrovanog prvog patenta pa do danas, naš Zavod za intelektualnu svojinu objavio je i zaštitio preko 56.000 patenata, bilo u Srbiji, bilo u našim bivšim državnim zajednicama. 

Inače, interesantno je da je naš prvi registrovan patent bio „kazan za pečenje rakije“, priznat 1909. godine Milanu Jovanoviću iz Novog Sada. On je, zapravo, bio registrovan u Austro-Ugarskoj i zaveden pod rednim brojem 48.722, a nakon osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i tadašnje Uprave za zaštitu intelektualne svojine zaveden je pod rednim brojem 1.

Međutim, iako imamo dugu tradiciju i kulturu zaštite intelektualne svojine ipak industrija zasnovana na pravima intelektualne svojine kod nas je još uvek nedovoljno zastupljena. 

Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju BDP Republike Srbije je nešto manje od 5%, a u ukupnoj zastupljenosti kreativne industrije kod nas učestvuju samo po 4%. Da je ovaj procenat mali i da njim ne možemo biti zadovoljni, nedvosmisleno govore podaci iz visokorazvijenih zemalja koje imaju visoko razvijenu industriju zasnovanu na intelektualnoj svojini, kao npr. u Americi 38% ili u zemljama EU, oko 42%.

Uz sve to naša realnost je i ta da privredna društva koja posluju u našoj zemlji još uvek nedovoljno koriste mehanizme zaštite prava intelektualne svojine za postizanje boljih poslovnih rezultata. Uprkos svim pokazateljima koji jasno govore da prava patenata kao i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na iskorišćavanje njihovih pronalazaka i inovacija čine im se utire put za ubrzan sopstven razvoj i za siguran povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje. 

Polazeći od navedenog, a pri tom imajući u vidu da je današnji stepen civilizacijskog razvoja dostigao nivo koji znači da nema razvijene privrede i razvijene ekonomije bez razvijene intelektualne svojine.

Jasno je da je i za našu zemlju i te kako važna posvećenost u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija, industrija zasnivanih na pravima intelektualne svojine, na patentima, žigovima, autorskim i srodnim pravima, industrijskom dizajnu, topografiji poluprovodničkih proizvoda. To je iz razloga jer samo na taj način Srbija može ići u korak sa svetom i može očekivati dobre ekonomske rezultate i razvoj društva kao i bolji standard i unapređenje kvaliteta života svih naših građana.

U kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija posebno mesto zauzima zakonska regulativa kojom se propisuje pravni okvir za striktno poštovanje prava intelektualne svojine uz odlučnu i doslednu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. To je izuzetno važno jer intelektualna svojina je jako dinamična oblast, brzo se menja, između ostalog i zbog ubrzanog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela.

Zato dobra pravna rešenja zemalja sa visokorazvijenom industrijom zasnovano na intelektualnoj svojini kao što su zakoni, direktive EU u ovoj oblasti, dobar su vodič za našu legislativu koju želimo da uskladimo i da implementiramo. 

Ujedno, to je i naša obaveza u procesu evropskih integracija budući da se celo jedno pregovaračko poglavlje odnosi upravo na zaštitu prava intelektualne svojine. 

U tom smislu smatram da su predložene izmene i dopune zakona o patentima važne i potrebne, pre svega zato što se odnose na jednu oblast koja do sada nije bila dovoljno precizno zakonom regulisana, a tiče se patenata nastalih u radnom odnosu.  To su, zapravo, patenti nastali kao rezultat sinergije materijalno-tehničkih ulaganja poslodavaca i intelektualnog rada zaposlenog koji je pronalazak stvorio. 

U takvim situacijama potrebna su predvidiva, jasna, precizna i sigurna pravna rešenja, koja će biti prihvatljiva i stimulativna i za poslodavce i za zaposlene, odnosno jasan pravni okvir koji će jednima i drugima garantovati visok stepen zaštite prava i interesa. 

Jasno je da je cilj predlagača zakona pozitivan zakonski okvir za znatno veći broj patenata iz radnog odnosa nego što je on do sada i bio. To je i razumljivo, posebno ako se ima u vidu da naš Zavod za intelektualnu svojinu na godišnjem nivou godinama unazad zaprimi tek oko 200 prijava patenata, pri čemu najveći broj prijava dolazi iz naučno-istraživačkog sektora, sa fakulteta i iz instituta, a vrlo malo iz privrednih društava. 

Ako se sada podsetimo da je prošle godine samo „Simens“ Evropskoj kancelariji za patente prijavio oko 2.500 patenata, jasno je da je pred nama ozbiljan zadatak da podstaknemo privredne subjekte koji posluju u našoj zemlji da ubuduće znatno više ulažu u istraživanje i razvoj i znatno više koriste mehanizme patentne zaštite pronalazaka nastalih u radnom odnosu. Na taj način povećaće vrednost svojih preduzeća, bilo kroz povećanje dobiti, bilo kroz ostvarene uštede, a svakako doprineće i boljim ekonomskim rezultatima i razvoju našeg društva u celini. 

Kada je reč o autorskim i srodnim pravima, cilj predloženih izmena i dopuna važećeg zakona je efikasniji sistem pravne zaštite autorskih i srodnih prava kako bi se pre svega zaštitili ekonomski interesi autora, interpretatora, proizvođača fonograma, organizacija za kolektivno ostvarivanja autorskih i srodnih prava, kao i drugih fizičkih i pravnih lica koja su nosioci ovog prava. 

Posebna novina zakona je u tome što će ubuduće, osim interpretatora muzike, i glumci čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike dobijati naknadu za emitovanje i reemitovanje, čime se ispravlja dosadašnja mogli bismo reći i nepravda prema glumačkoj branši i doprinosi poboljšanju njihovog ekonomskog položaja. 

Vredan pažnje i pohvale je i predlog za produženje trajanja imovinskih prava interpretatora i proizvođača fonograma, CD, DVD, ploča i slično, sa 50 na 70 godina, što praktično za njih znači duži period za ostvarivanje prava na dobit i ekonomsku sigurnost u starijoj životnoj dobi. 

Dobro je što je ovaj zakon usklađen sa Evropskom direktivom o sprovođenju prava o intelektualnoj svojini, jer to govori da su ispoštovani najviši međunarodni standardi u zaštiti prava autora i nosioca autorskih i srodnih prava. 

Osim toga, donošenje ovog zakona, interesi autora nosioca autorskih i srodnih prava pred našim sudovima biće bolje zaštićeni nego do sada. Zato verujem da će poseban doprinos primene ovog zakona biti efikasna borba protiv piraterije. Zapravo, ovim zakonom se i najavljuje rat pirateriji u muzici filmovima, književnosti, na internetu i na uličnim tezgama, a to iz razloga što su predviđene visoke kazne, te neće ni malo isplativo baviti se krivotorenjem i piraterijom. Naprotiv, biće strogo sankcionisano i kažnjeno. 

U eri ubrzanog razvoja IT sektora i digitalnih tehnologija, smatram da je dobro i to što ovaj zakon propisuje postupak za efikasnije ostvarivanje prava i autora baza podataka i računarskih programa. 

Takođe, izuzetno je važno i to što se propisuju procedure kojima će se značajno urediti i unaprediti rad organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Nova rešenja povećaće transparentnost i efikasnost njihovog rada, što je važno i u interesu je svih članova ovih organizacija. 

Uz sve to, uverena sam i da će bolji i kvalitetniji nadzor od strane Zavoda za intelektualnu svojinu dodatno doprineti još boljoj i još efikasnijoj zaštiti prava nosioca ovog vida autorskih prava, odnosno ovog vida intelektualne svojine. 

Kada se radi o topografiji poluprovodničkih proizvoda, izmenama i dopunama ovog zakona vrši se usklađivanje istog sa standardima u ovoj oblasti propisanim od strane EU, ali i sa Zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja i Zakonom koji se uređuje zaštita podataka o ličnosti. 

Topografija poluprovodničkih proizvoda najviše se primenjuje u oblasti informacionih tehnologija, oblasti koja je inače sa strane naše države prepoznata kao strateški segment za razvoj ekonomije i razvoj našeg društva u celini. 

U tom smislu, nova zakonska rešenja su važna za privredne subjekte koji se bave proizvodnjom poluprovodničkih proizvoda, modelovanjem električnih kola, dizajnom i izradom gotovih štampanih ploča i slično, ali i sve druge nosioce ovog vida zaštite, fizička i pravna lica koji su nosioci ovog vida zaštite intelektualne svojine. 

Novim zakonskim rešenjima uređuju se važna pitanja, kao što je, recimo, propisivanje obima u kome topografija može biti predmet zaštite. Zatim, propisivanje obaveze vođenja registra topografije od strane nadležnog organa, propisivanje sadržaja zahteva za priznavanje topografija, propisivanje sadržaja isprave o priznatim topografijama. Sve to izuzetno je važno, jer sticanjem i ostvarivanjem prava zaštite ovog vida intelektualne svojine podstiče se nesmetan razvoj topografija poluprovodničkih proizvoda, a što ima direktan uticaj n a naučni, tehnološki i ukupan privredni razvoj. 

Obzirom da je ovim zakonom izvršena i harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima u ovoj oblasti, uverena sam da će donošenje ovog zakona značajno doprineti i većem interesovanju pravnih i fizičkih lica iz inostranstva da u većoj meri ostvaruju pravnu zaštitu intelektualne svojine i više ulažu na teritoriju Republike Srbije. 

Na kraju želim da kažem i to da su predloženi zakoni iz oblasti intelektualne svojine samo jedna od mera Vlade Republike Srbije u kreiranju pozitivnog ambijenta za jačanje i širenje kreativnih industrija kod nas. 

Važna mera koju je Vlada već uvela početkom ove godine su poreske olakšice kada se radi o oporezivanju intelektualne svojine. To, praktično, znači da oni koji ulažu u znanje, u edukaciju, u istraživanja, razvoj, koji stvaraju intelektualnu svojinu u Srbiji koja je kod nas uz to i registrovana, imaju porez na prihod od intelektualne svojine u visini svega 3%, umesto 15%, kolika je opšta stopa poreza. 

Direktan rezultat ove mere je da već danas imamo veće interesovanje stranih kompanija da otvaraju patentne biroe, da ulažu u istraživanja i razvoj u svojim kompanijama koje posluju u Srbiji, kao i da u našoj zemlji registruju svoja autorska prava i intelektualnu svojinu. Polazeći od svega navedenog, a posebno ceneći važnost zaštite prava intelektualne svojine za brži razvoj kreativnih industrija u Republici Srbiji koje bi značajano doprinele i poboljšanju standarda i unapređenju kvaliteta života svih naših građana, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloge sva tri zakona iz oblasti prava intelektualne svojine. Zahvaljujem na pažnji. 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.