Moramo voditi računa o pravnoj zaštiti i prava i autora i autorskog dela Poslanička grupa

Neđo Jovanović, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije o Predlogu izmena i dopuna Zakona o autorskim i srodnim pravima.

Polazeći od definicije autorskog dela kao originalne duhovne tvorevine autora, kao i autorskog prava koje nastaje upravo nastankom autorskog dela, moramo voditi računa i o pravnoj zaštiti i prava i autora i autorskog dela. Kako se vrši ta zaštita drage kolege? Postoje dva pravca. Jedna je, u svakom slučaju se radi o sudskoj zaštiti, jedan pravac zaštite je krivična zaštita ili krivično pravna zaštita, a drugi pravac je građansko pravna zaštita.

 

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici,

imajući u vidu da je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, naša drugarica prof. dr Snežana Bošković Bogosavljević iznela načelan stav, dajući bezrezervnu podršku predloženim zakonima, ja ću se u svom izlaganju, odnosno u svojoj diskusiji vezati samo za jedan od predloga zakona iz ovog seta, a to je Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Naravno, uvaženi ministre, da ću se u tom smislu delimično vezati i na uvaženu koleginicu Natašu Jovanović, koja je skrenula pažnju da li u okviru Ministarstva prosvete treba da se shodno nadležnosti kojim se bavi vaše Ministarstvo, postoji i ono što se vezuje za autorska prava?

Lično mislim da imajući u vidu sudsku zaštitu autorskim prava, a to će biti moj fokus izlaganja, to je više u nadležnosti Ministarstva pravde, kao što bi u nadležnosti Ministarstva pravde trebala da bude u celosti materija stečaja. Međutim, da se ne bi udaljavali od teme, želim da vam skrenem pažnju na nekoliko delova ovog zakona za koje mislim da bi mogli po kvalitetu da budu još izraženiji, a u tom pravcu ću dati i nekoliko krajnje dobronamernih sugestija. 

Polazeći od definicije autorskog dela kao originalne duhovne tvorevine autora, kao i autorskog prava koje nastaje upravo nastankom autorskog dela, moramo voditi računa i o pravnoj zaštiti i prava i autora i autorskog dela. Kako se vrši ta zaštita drage kolege? Postoje dva pravca. Jedna je, u svakom slučaju se radi o sudskoj zaštiti, jedan pravac zaštite je krivična zaštita ili krivično pravna zaštita, a drugi pravac je građansko pravna zaštita.

Kada govorimo o krivično pravnoj zaštiti, tu je zakonodavac veoma jasno propisao koja su to krivična dela koja u svojim obeležjima, odnosno u svom biću podrazumevaju inkriminacije, koje ukoliko se ostvare, logično je da će onaj koji ta krivična dela počini krivično odgovarati.

Za nas su daleko interesantnija i u svakom slučaju, kao nekoga ko donosi zakone, bitnije ove dimenzije koje se odnose na građansko pravnu zaštitu. Mislim da ste tu kao predlagač zakona pogodili, kako bi se to reklo pežorativno, u centar, jer ste dali jako dobra rešenja. 

Prvo dobro rešenje je što ste proširili krug lica koja mogu da podnesu tužbu zbog povrede autorskog prava, a ja moram da skrenem pažnju kada se pruža građansko pravna zaštita, odnosno kada sudovi mogu da postupaju po tužbi. Mogu da postupaju u slučaju utvrđenja povrede prava, jer tužba glasi radi utvrđenja povrede prava, zatim radi prestanka povrede prava, radi uništenja ili preinačenja predmeta kojim je počinjena povreda autorskog prava, naknada imovinske štete i objavljivanje presude o trošku tužbe. 

Do sada je uzak krug lica mogao podneti tužbu. Neću reći bukvalno uzak, ali značajno uži nego što je to sada. Sada to mogu činiti organizacije koje se u kolektivnom smislu bave zaštitom autorskog prava i to je dobro rešenje, odlično rešenje. 

Šta može, uvaženi ministre, da proizvede problem? Ovaj zakon koji ste predložili sadrži dosta procesnih normi, ali taj zakon ako se tumači kao leks specijalis, a jeste leks specijalis, dolazi u određenu koliziju sa odredbama Zakona o parničnom postupku. Zašto ovo govorim? Ukoliko imate privremenu meru i privremenom merom tražite prestanak povrede prava tako što se nalaže tuženom da odmah prestane sa povredom prava, onda se gubi smisao tužbe, onda više nema tužbenog zahteva. Šta to znači? To znači ako sud uvaži tužiocu Neđi Jovanoviću da prestane sa povredom autorskog prava uvažene koleginice Stefane Miladinović i ta privremena mera stupi na snagu, onda je izgubljen smisao tužbe, jer je privremena mera stala na pravno dejstvo. Ako je privremena mera proizvela pravno dejstvo, šta znači onda odlučivati o daljem toku postupku, čemu tužba? 

Mislim da me razumete kad hoću da vam kažem šta može da bude procesno-pravni problem, jer ukoliko izgubite privremenom merom predmet sudske zaštite, onda sud nema više o čemu da odlučuje i tu mogu da budu problemi vezani sa sudove, iako ću ja sa stanovišta profesije kojom se bavim pohvaliti sudove kada su u pitanju odluke o zaštiti autorskih prava. 

Jako je dobro, uvaženi ministre, što ste precizirali način usvajanja privremenih mera, mera obezbeđenja dokaza i što se sada privremene mogu doneti vrlo jednostavno, odnosno efikasno i hitno, čak i kako se taj postupak mora sprovoditi i bez saslušanja onog ko je tužen. Znači, ja mogu, kao sudija, vrlo jednostavno da donesem privremenu meru, naložim određene radnje koje podrazumevaju prestanak ugrožavanja nečijeg autorskog prava. Ali, ovde postoji još nešto što mi u poslaničkoj grupi SPS ćemo izneti kao izuzetno pozitivno, a to je da se informacije koje su neophodno potrebne kako bi se utvrdila povreda ili opasnost od povrede autorskog prava mogu prikupljati od tzv. trećih lica ili povezanih lica, ali ne povezanih lica u smislu srodstva, nego povezanih lica sa onim od koga se informacije mogu dobiti. 

Mislim da bi trebalo istaći krajnje pozitivne primere pružanja zaštite autorskog prava, a evo zašto. Uvaženi ministre, sigurno je da imate i te kako pouzdano tačne informacije o ugroženosti vitalnih interesa države kada je u pitanju emitovanje i reemitovanje programa sa teritorije Republike Srbije, kada se nažalost zbog nedorečenosti zakona koji se sada ispravlja, jer moramo poći od činjenice da obuhvat izmena ovim zakonom nije dovoljan da bi došli do novog zakona, jer je ispod 50% izmena obuhvaćeno, onda moram da pohvalim onu intenciju koju ste vi ovde očigledno imali, a to je da se suštinske izmene izvrše kako bi došli do najboljih mogućih rešenja. Praksa će pokazati da to jesu dobra rešenja, da li su najbolja, svakako da nisu, jer uvek možemo težiti boljem. Ali, ako pođemo od sudskih odluka, onda zaista stoji sve ono što sam rekao kao kvalitet Predloga zakona. 

Poći ću od nekoliko primera. Imamo situaciju kada je autor sebe prikazao kao autora tvorevine koja podrazumeva ništa drugo nego prikupljanje citata. Znamo svi šta su citati. Neko je negde rekao nešto u jednom mediju, neko nešto drugo u drugom mediju, citat kao citat podrazumeva autonomno izraženu volju u pogledu neke aktuelne teme i sada se pojavio neko treći koji je sve te citate obuhvatio, objavio u nekoj ediciji, bez znanja, bez saglasnosti onoga ko je autor tih citata i što je najvažnije u tim hajde da ih nazovemo tvorevinama niko nije od autora učestvovao, bez obzira da li je jedan ili više. 

Sud je apsolutno pravilno zauzeo stanovište da se radi o gruboj povredi autorskog prava i usvojio tužbeni zakon. Slično je i kada su u pitanju fotografije, ukoliko se objavljuju bez imena i prezimena autora, pa se onda bukvalno, ako mogu da budem toliko slobodan u izražavanju da kažem, radi o krađi autorskog prava. 

Zašto ovo govorim? Zbog toga što hoću da istaknem veoma značajnu ulogu sudova u primeni zakona, pa čak i onog zakona do sada važećeg za koji kažem da nije u svemu bio dovoljno dorečen, dosledan i u praksi otvarao je određene dileme, da mi sada imamo priliku da sve te dileme otklonimo i da ih pravilno rešimo. Ovo naročito kada se radi o koautorima, jer imamo i neke specifične situacije. 

Recimo, ukoliko je film autorsko delo, a jeste, onda imamo više autora ili koautora, jedan je pisac scenarija, drugi je režiser, treći je onaj ko ima neke određene ulogu, producent, na kraju krajeva, u daljem procesu proizvodnje autorskog dela ili stvaranja autorskog dela svi oni uživaju na jednak način zaštitu, sa stanovišta ovog zakona i sa stanovišta onoga što podrazumeva sudsku zaštitu. 

S obzirom da su se, kako sam malopre i rekao na samom početku, i tu ću privesti kraju svoju diskusiju, moje kolege Ivana Dinić i ovlašćeni predstavnik prof. dr Snežana Bogosavljević odredile prema vašem predlogu, ja ću se samo tome pridružiti. Ono što treba da znate, kao i uvek do sada, poslanička grupa SPS će, kao deo ove koalicije, i to pragmatični i konstruktivni deo ove koalicije, podržati zakone koje predlažete.

Zahvaljujem.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.