Најновије

Унапређујемо систем високог школства који омогућава његову даљу успешну реформу Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалисичка партија Србије о Предлогу закона о дуалном моделу студија у високом образовању

 

Усвајањем Предлога закона о дуалном моделу студија у високом образовању, ми унапређујемо систем високог школства који омогућава његову даљу успешну реформу са циљем усклађивања високог образовања са потребама тржишта рада, односно пре свега привреде и повећање практичних компетентности, способности, за већину младих људи који завршавају високе школе и факултете. Суштина законских решења садржаних у овом закону су у складу са стратегијом Владе РС о високом образовању, чији је основни циљ образовање за 21 век. 

Специфичност овог закона је у томе што се он реализује у партнерском односу три субјекта и то високошколске установе, послодаваца и студената. Партнерски односи сва три субјекта стварају услове да се постојећи циљеви и остваре. Циљеви се могу остварити, јер сваки од партнера од њихове примене може имати користи. Тако високошколске установе могу добити нове и аутентичне студијске програме или унапредити постојеће. Својим студентима поред општих знања оваквим моделом студија омогућиће се практична знања и вештине неопходне за њихову професију. Из односа са послодавцима високошколске установе ће омогућити информације о стварима у реалном сектору привреде. Послодавци ће успоставити добру сарадњу са универзитетима и имаће увид у студијске програме универзитета, моћи ће на њих да утичу, а стећи ће увид у потенцијал и способност студената, који у њиховим компанијама реализују овај увид студија. Студенти који студирају по овом моделу добиће веће компетенције које се односе на професионалност, које дају студентима могућност за запошљавање тамо где одржавају праксу. И пре свега, ће повећати стручну компетентност, јер модел учења предвиђа реализацију 50% обима  општих знања и 50% практичних знања и вештина, то је велики заокрет у студирању.

Када посматрамо одређене чланове,

члан 3. закона поставља циљеве дуалног модела студирања о којима сам већ говорио, који на добар начин доприносе решавању неких важних питања, која омогућавају да се циљеви остваре. Знамо да је процес акредитације студијских програма  сложен и дуг, а члан 5. овог закона омогућава да се овакав модел студија може акредитовати као самостални студијски програм или као један од модела у оквиру постојећих студијских програма. Позитивно је то што по овом закону високошколска установа може да поднесе захтев за давање сагласности за организацију модела у оквиру акредитованог студијског програма. За његову реализацију по оваквом моделу, а позитивно је то и што се сагласност може донети у релативно кратком року. Члан 6. је исто тако важан, јер омогућава да однос у обиму часова активне наставе и учења кроз рад код послодавца, где активна настава мора да буде заступљена  најдуже 450 часова годишње, и учење кроз рад са 450 часова годишње, што је велики заокрет у стицању практичних вештина и општих знања. Обавезе високошколске установе и послодаваца утврђене су уговором, што дефинише одговорност реааглизације овог модела студија. Суштина законских решења овог модела је у томе што овај облик студија није обавезан већ се организује, када високошколска установа и послодавци имају интерес да се организује овакво студирање и у том смислу послодавац је дужан да испуни одговарајуће услове за учење кроз рад. А ти услови се односе на врсту делатности која омогућава реализацију студијског програма, одговарајући број ментора који ће радити са студентима, одговарајући простор, опрему и средства, а затим и заштиту других права студената који уче код послодавца. Важан је и члан 20. закона који дефинише форму уговара о учењу кроз рад, а закључују га послодавац и студент, њиме регулишу међусобна права и обавезе, а посебно бих истако материјални и финансијски ефекат, што је дефинисано чланом 31. и 32 закона.

Ова решења омогућавају студентима који уче кроз рад да остваре накнаду која се креће у распону од 30% до 70% од основне зараде запосленог који ради на тим или сличним пословима. Материјална надокнада је такође битан фактор који повећава мотивацију и одговорност студента за успешне студије по овом моделу. 

На крају, реч је о добром реформском Закону који унапређује систем високог образовања у нашој земљи, повећава професионалну компетентност младих људи који завршавају факултете и оспособљава их за успешан рад, лакше запослење у својој професији, али исто тако и наставак сталног усавршавања и истраживања способности младих људи  који студирају по овом моделу.

Примена овог закона је доста сложена и најбоље је да се реализује путем позитивних примера у појединим пословним областима, нпр. инф. технологије, у којима ће се оне остваривати, затим одговорност универзитета и послодавца који имају интерес када је реч о овој врсти студија. Сигурно да ће пракса отворити и нека друга питања  која ће омогућити да се овај концепт даље усавршава и унапређује. Важно је да сад почнемо са савременим приступом у образовању који ће се даље стално усавршавати.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.