Unapređujemo sistem visokog školstva koji omogućava njegovu dalju uspešnu reformu Poslanička grupa

Đorđe Milićević, predsednik poslaničke grupe Socijalisička partija Srbije o Predlogu zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju

 

Usvajanjem Predloga zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, mi unapređujemo sistem visokog školstva koji omogućava njegovu dalju uspešnu reformu sa ciljem usklađivanja visokog obrazovanja sa potrebama tržišta rada, odnosno pre svega privrede i povećanje praktičnih kompetentnosti, sposobnosti, za većinu mladih ljudi koji završavaju visoke škole i fakultete. Suština zakonskih rešenja sadržanih u ovom zakonu su u skladu sa strategijom Vlade RS o visokom obrazovanju, čiji je osnovni cilj obrazovanje za 21 vek. 

Specifičnost ovog zakona je u tome što se on realizuje u partnerskom odnosu tri subjekta i to visokoškolske ustanove, poslodavaca i studenata. Partnerski odnosi sva tri subjekta stvaraju uslove da se postojeći ciljevi i ostvare. Ciljevi se mogu ostvariti, jer svaki od partnera od njihove primene može imati koristi. Tako visokoškolske ustanove mogu dobiti nove i autentične studijske programe ili unaprediti postojeće. Svojim studentima pored opštih znanja ovakvim modelom studija omogućiće se praktična znanja i veštine neophodne za njihovu profesiju. Iz odnosa sa poslodavcima visokoškolske ustanove će omogućiti informacije o stvarima u realnom sektoru privrede. Poslodavci će uspostaviti dobru saradnju sa univerzitetima i imaće uvid u studijske programe univerziteta, moći će na njih da utiču, a steći će uvid u potencijal i sposobnost studenata, koji u njihovim kompanijama realizuju ovaj uvid studija. Studenti koji studiraju po ovom modelu dobiće veće kompetencije koje se odnose na profesionalnost, koje daju studentima mogućnost za zapošljavanje tamo gde održavaju praksu. I pre svega, će povećati stručnu kompetentnost, jer model učenja predviđa realizaciju 50% obima  opštih znanja i 50% praktičnih znanja i veština, to je veliki zaokret u studiranju.

Kada posmatramo određene članove,

član 3. zakona postavlja ciljeve dualnog modela studiranja o kojima sam već govorio, koji na dobar način doprinose rešavanju nekih važnih pitanja, koja omogućavaju da se ciljevi ostvare. Znamo da je proces akreditacije studijskih programa  složen i dug, a član 5. ovog zakona omogućava da se ovakav model studija može akreditovati kao samostalni studijski program ili kao jedan od modela u okviru postojećih studijskih programa. Pozitivno je to što po ovom zakonu visokoškolska ustanova može da podnese zahtev za davanje saglasnosti za organizaciju modela u okviru akreditovanog studijskog programa. Za njegovu realizaciju po ovakvom modelu, a pozitivno je to i što se saglasnost može doneti u relativno kratkom roku. Član 6. je isto tako važan, jer omogućava da odnos u obimu časova aktivne nastave i učenja kroz rad kod poslodavca, gde aktivna nastava mora da bude zastupljena  najduže 450 časova godišnje, i učenje kroz rad sa 450 časova godišnje, što je veliki zaokret u sticanju praktičnih veština i opštih znanja. Obaveze visokoškolske ustanove i poslodavaca utvrđene su ugovorom, što definiše odgovornost reaaglizacije ovog modela studija. Suština zakonskih rešenja ovog modela je u tome što ovaj oblik studija nije obavezan već se organizuje, kada visokoškolska ustanova i poslodavci imaju interes da se organizuje ovakvo studiranje i u tom smislu poslodavac je dužan da ispuni odgovarajuće uslove za učenje kroz rad. A ti uslovi se odnose na vrstu delatnosti koja omogućava realizaciju studijskog programa, odgovarajući broj mentora koji će raditi sa studentima, odgovarajući prostor, opremu i sredstva, a zatim i zaštitu drugih prava studenata koji uče kod poslodavca. Važan je i član 20. zakona koji definiše formu ugovara o učenju kroz rad, a zaključuju ga poslodavac i student, njime regulišu međusobna prava i obaveze, a posebno bih istako materijalni i finansijski efekat, što je definisano članom 31. i 32 zakona.

Ova rešenja omogućavaju studentima koji uče kroz rad da ostvare naknadu koja se kreće u rasponu od 30% do 70% od osnovne zarade zaposlenog koji radi na tim ili sličnim poslovima. Materijalna nadoknada je takođe bitan faktor koji povećava motivaciju i odgovornost studenta za uspešne studije po ovom modelu. 

Na kraju, reč je o dobrom reformskom Zakonu koji unapređuje sistem visokog obrazovanja u našoj zemlji, povećava profesionalnu kompetentnost mladih ljudi koji završavaju fakultete i osposobljava ih za uspešan rad, lakše zaposlenje u svojoj profesiji, ali isto tako i nastavak stalnog usavršavanja i istraživanja sposobnosti mladih ljudi  koji studiraju po ovom modelu.

Primena ovog zakona je dosta složena i najbolje je da se realizuje putem pozitivnih primera u pojedinim poslovnim oblastima, npr. inf. tehnologije, u kojima će se one ostvarivati, zatim odgovornost univerziteta i poslodavca koji imaju interes kada je reč o ovoj vrsti studija. Sigurno da će praksa otvoriti i neka druga pitanja  koja će omogućiti da se ovaj koncept dalje usavršava i unapređuje. Važno je da sad počnemo sa savremenim pristupom u obrazovanju koji će se dalje stalno usavršavati.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.