Љубинко Ракоњац, народни посланик Посланичке групе Социјалистичка партија Србија упутио је посланичко питање Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Желео бих да скренем пажњу на велики планетарни проблем, да је озонски омотач угрожен и сваког дана све тањи

„Поштовани председавајући, даме и господо народни посланици, користим прилику да скренем пажњу на велики планетарни проблем, а то је да је озонски омотач сваког дана све тањи и угрожен је. Јучерашњи дан, 16. септембар, је Дан очувања озонског омотача.

Научници су још 1970. године установили да је озонски омотач све тањи, нарочито изнад јужног пола, а та појава је означена као озонска рупа. Разлог томе је била велика продукција различитих спрејева који садрже штетне гасове.

Да би се спречило уништавање озонског омотача потписани су бројни међународни споразуми, почев од Монтреалског, а циљ је био ограничење и смањење мисија ових гасова, али без обзира на смањење производње спрејева, озонски омотач је угрожен, јер са друге стране свет, журећи за новцем, немилосрдно уништава произвођача озона, а то су шуме које се могу сматрати плућима планете Земље.

Желим данас да поставим питање министру пољопривреде, водопривреде и шумарства – какво је стање шума у Србији и колико се чини на повећању степена шумовитости прокламованом у просторном плану Републике Србије од 41%? У вези са тим, када ће Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде урадити стратегију пошумљавања у Србији? Као што знамо, град Београд је ту стратегију радио пре седам година и очекујемо да ту исту стратегију за целу Републику Србију уради Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде у наредном периоду. „

Народни посланик Посланичке групе Социјалистичка партија Србија говорио је и о Предлогу Закона о именама закона о високом образовању.

Верујем да ће студенти учинити све напоре да окончају студије по старом програму на својим факултетима. Ово је јако важно како би могли што пре да примене знање које су стекли и добију одговарајуће послове у складу са високом стручном спремом.

„Поштовани господине министре са сарадником, поштоване колегинице и колеге народни посланици знамо да је од 2005. године у наш систем високог образовања уведен болоњски модел који је осмишљен у циљу интегрисања европских земаља и постављању стандарда у високошколском образовању међу земљама потписницама. Болоњска декларација тежи да успостави систем у коме би нестале границе и где би се неговао колективни дух, заједништво и солидарност.

Неке од основних карактеристика Болоње су аутономија универзитета, међународна конкурентност и мобилност, у смислу слободе кретања студената, професора и научних истраживача, што је уједно и један од главних циљева.

До увођења болоњског модела студенти су испите могли да полажу у мање испитних рокова, док је обим испитне материје био већи. Болоњски систем омогућује одређене олакшице, више испитних рокова и континуирану поделу обавеза током целе школске године. У том смислу, Закон о високом образовању обавезује професоре и факултете да обавезе на предмету расподеле у току целе године.

Почетком примене болоњског модела, остали су на универзитету студенти који су студије уписали по старом плану и програму. Они су имали законско право да у одређеном року окончају своје студије по том старом програму. Из различитих разлога, рокове за завршетак студија, тзв. старих студената, померали смо више пута. Ови студенти су у својим захтевима за продужење студија истицали да нису лоши студенти, да не очекују да им се диплома поклони и да су многи од њих запослени и издржавају своје породице. Великом броју студената остао је један до два испита до дипломирања, које нису у прилици да положе због неподударности студијских програма.

Данас расправљамо о још једном продужењу рока за завршетак студија студентима основних студија, докторских студија, који су факултете уписали пре увођења болоњског система и рок се продужава на још две године.

Верујем да ће и студенти и факултети учинити све напоре да се окончају студије по старом програму на њиховим факултетима. Ово је важно за студенте, како би могли да што пре користе знање и добију одговарајуће послове у складу са високом стручном спремом.

За факултете је битно да учине напор и организују полагање ових испита, како би што пре изашли из бројних проблема са којима се у претходних  14 година срећу, организујући истовремено и наставу по старом програму и наставу по болоњском моделу, а добро нам је из протеклог периода познато какви су и колики то проблеми за универзитет, од недостатка предавача, уџбеника, па до недостатка простора.

Подржавам ово продужење рока, јер сам уверен да ће ову шансу, да не кажем последњу, искористити сви који су стварно мотивисани да окончају своје студије.

Посланичка група СПС ће у дану за гласање подржати Предлог закона о изменама Закона о високом образовању.“