Република Србија и Европска инвестициона банка имају озбиљан партнерски однос у реформама и модернизацији Србије Посланичка група

Неђо Јовановић, овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Предлогу аутентичног тумачења одредбе члана 2. Закона о потврђивању Уговора о изменама и допунама финансијских уговора 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 и 82.640 између Републике Србије и Европске инвестиционе банке.

Однос Републике Србије и Европске инвестиционе банке подразумева развој и унапређење сарадње у областима које су најзначајније за живот грађана, а то су инфраструктурни, комунални, здравствени и други пројекти. Кроз зајмове треба улагати тамо где је то најпотребније, где ће грађани Србије најбоље да осете и где ће њихов интерес бити у највећој мери заштићен.

 

              „Уважене колеге народни посланици, поштовани грађани Републике Србије,

имајући у виду да расправљамо о Предлогу аутентичног тумачења, које је дао Одбор за законодавство и уставна питања, а то аутентично тумачење се односи на Уговор о изменама и допунама финансијских уговора и то одредбу члана 2. истог уговора, који је закључен између Републике Србије и Европске инвестиционе банке, потребно је пре свега, поћи од значаја Европске инвестиционе банке, када је Србија у питању, да би дошли до онога што је суштина, а суштина је како објаснити због чега је потребно аутентично тумачење и због чега привредни субјекти, нарочито правни субјекти на територији Републике Србије, када је у питању управо ова норма, морају имати апсолутну правну и економску сигурност. 

Почећу најпре од значаја Европске инвестиционе банке за Републику Србију. Несумњиво је да Европска инвестициона банка један од најозбиљнијих партнера у реформама и модернизацији Србије. Зашто? Због тога што је управо преко Европске инвестиционе банке до сада у Србију уложено ни мање ни више, него 10 милијарди евра. Заиста једна импозантна цифра, с једне стране можемо је тумачити као један подстрек и једну подршку, корак напред, када су у питању инфраструктурни пројекти и улагања у инфраструктурне пројекте. 

С друге стране, морамо имати у виду чињеницу да је Европска инвестициона банка увек у улози зајмодавца, а Република увек у улози зајмопримца, односно они који се појављују као корисници средстава Европске инвестиционе банке увек имају легитимацију зајмопримца. Да ли је сада тај паритет, тај однос зајмодавца-зајмопримца у оном смислу речи који подразумева поштовање и законе о облигационим односима, односно тај дужничко-поверилачки елемент, да ли је то увек нешто што се може сматрати повољним? То је за оцену од случаја до случаја, али је битно истаћи чињеницу да ова улагања у економском смислу речи иду само у једном правцу, а то је правац подршке локалним самоуправама, аутономним покрајинама, односно Војводини, градовима, локалним самоуправама када су у питању комунална улагања, односно у комуналну инфраструктуру и нарочито све оно што је битно за живот грађана, односно где се на најбољи начин сервисирају потребе грађана.

Морам поменути, пре свега, пројекте путне и железничке инфраструктуре, затим, здравствене инфраструктуре, у који је улагала и Европска инвестициона банка и Србија, и до сада су та улагања отприлике негде на нивоу од 600 милиона евра. 

Такође, треба истаћи да Европска инвестициона банка има значајна улагања, опет кажем кроз зајмодавачки или зајмопримачки однос, како год можемо тако да га категоришемо, у пројекте дигитализације, затим пројекте старт ап иновационих технологија, научно-технолошких паркова, нарочито у Новом Саду. Један од научно-технолошких паркова у Новом Саду је иначе, предвиђен да се заврши до краја 2019. године, и ту су тренутно улагања око 60 милиона евра. 

Што се тиче улагања у универзитете, вртиће, школе, ту такође имамо значајна улагања Европске инвестициона банке. Пре свега, морам поменути улагања у Институт за онкологију, Ортопедску болницу на Бањици, Породилиште Народни фронт итд. Оно што грађани Републике Србије треба да знају, јесте чињеница да су локалне самоуправе преко Европске инвестициона банке успеле да реше бројне комуналне и друге проблеме, почев од проблема водоснабдевања, изградње градских пијаца и свега осталог. 

Све ово што сам говорио, на све ово што сам указивао је у ствари чињеница да Република Србија и Европска инвестициона банка имају један озбиљан партнерски однос. Тај озбиљан партнерски однос подразумева развој и унапређење сарадње управо у областима које сам малопре навео, а то су области које су најзначајније за живот грађана инфраструктурни, комунални и други пројекти. 

Управо због овога је јако важно да привредни и правни субјекти у Републици Србији уживају одређену врсту правне сигурности када се ради о применама, односно конкретно о примени члана 2. уговора који је Република Србија закључила са ЕИБ. Зашто ово говорим? Због тога што је кроз аутентично тумачење потврђено да управо ова одредба члана 2. у практичном смислу речи мора да буде примењена доследно, односно да се по том одредбом уговора подведу сви они на које се овај уговор односи, а то није само Република Србија, то су буквално сви правни субјекти који учествују у поступцима јавних набавки и ту се превасходно поставило питања које се везује за СМАТСА-у, а то је контрола летења везана за Републику Србију и Црну Гору.

Имајући у виду да, како је мој уважени колега Ђорђе Комленски истакао, дошло до проблема који се везују за саму процедуру у поступцима јавних набавки, а нарочито проблема који се везују за решавање у другостепеном поступку, тај проблем се сада кроз ово аутентично тумачење решава, јер уместо досадашње праксе тзв. одбацивања или одбачаја приговора, имајући у виду да су приговори оних за које се сматрало да не могу имати легитимацију зајмопримца, сада ту легитимацију зајмопримца имају сви правни субјекти који могу учествовати у поступцима јавних набавки по одредбама Закона о јавним набавкама које је донела Република Србија.

Дакле, успоставља се један систем правне сигурности, једнакости пред законом и оно што је најважније, постојање права на правни лек, а самим тим уколико постоји право на правни лек или правно средство, аутоматски мора да постоји и онај ко одлучује о том правном леку и том правном средству, а то је комисија за заштиту права. Није то ништа ново, није нико измислио топлу воду. Ради се о нечему што већ постоји, ради се о нечему што већ функционише, што производи одређене правне последице. Комисија за заштиту права институција које је устројена већ дуго времена и дуго времена функционише сада је само појашњено да та иста Комисија за заштиту права јесте орган који одлучује по правним лековима у односу на све правне субјекте који учествују у поступцима јавних набавки.

Посланичка група СПС безрезервно подржава Владу Републике Србије, председника Републике Србије који улаже велике напоре да се Република Србија и сви њени грађани појаве као неко ко ће у оваквим партнерским односима имати статус какав заслужује, а то је да се кроз зајмове улаже тамо где је то најпотребније, тамо где ће то грађани Србије најбоље да осете и где ће њихов интерес бити у највећој мери заштићен.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.