Најновије

Интервју Ивице Дачића за “Ало“: Наш народ је музика Вести

Министар иностраних послова Србије Ивица Дачић важи за човека који ван политичке сцене живи боемским животом, ужива у музици, прослава и естрадним окупљањима, а он је у искреном интервјуу за “Ало“ открио колико је заправо музика важан део његовог живота, због чега се увек радо лати микрофона, као и уз коју песму уме да заплаче.

Дачић је открио и планове за солистички концерт од којег га је пре неколио година одговорила породица, као и разлоге због којих кад запева, не сме да узме бакшиш од присутних.

Често Вас виђамо на догађајима на којима се окупља естрада. Да ли Вам прија да се склоните од политике и политичких догађаја?

Увек се одазовем на догађаје за које мислим да ће проћи у некој лепој и пријатној атмосфери. И политичари имају душу, али се то заборавља. Волим догађаје које прате забава и музика, пошто је то реткост када је реч о политичким скуповима и манифестацијама. За разлику од политичких догађаја, ови други одишу неком врстом нормалности.

Дуго сте на политичкој сцени и за све то време људи на Вас гледају као на човека из народа. Колико је таква слика у народу важна за једног министра?

Радује ме ако шаљем такву слику иако се такав осећај одржава у народу. Често станем, па ме ухвати меланхолија јер године пролазе брже него што сви ми очекујемо. Чини ми се да је зачас прошло силно време- иза нас су тешке године и када човек промисли колико је тога прешло преко леђа нашег народа, можемо бити поносни што смо издржали и што нас тешки периоди протеклих деценија нису сломили, већ управо супротно-ојачали.

Познати сте као љубитељ песме и музике. Уз коју врсту музике се најчешће опуштате?

Највише волим музику насталу крајем осамдесетих и почетком деведесетих. То је поп музика. Наравно, волим да чујем народњачку песму, од тога не бежим. Објективно, наш народ воли народну музику и уз њу се онако искрено и опушта, и весели, и радује.

Када толико волите да певате, да ли сте некада размишљали да промените професију?

Волим да певам и то је опште позната ствар у јавности. Ко пева, зло не мисли, је ли тако?! Кад год ми се пева, ја певам, тако да није било потребе да бирам између политике и музике.

Да ли се песмом борите против оних тренутака када Вам је тешко?

Наравно! Па, колико сам пута само тако радио кад ми нешто није по вољи. Није мени увек све по вољи па се изборим уз неке лепше ствари. Наш народ је музика. Ови странци, западњаци, не могу да разумеју наш менталитет. Наш народ је такав. Ми певамо и када нам је тешко и кад нам се плаче.

Како поред толике љубави према певању све досад нисте направили неки солистички концерт?

Знате како, хтео сам и испланирао сам да направим велики концерт. То се није остварило јер су ме супруга и најближи људи којима сам окружен убедили да је то глупост. Објаснили су ми да је то срамота за једног озбиљног политичара и да нема никакве потребе да правим концерт. А ја сам тако желео да прославим свој педесети рођендан. Него, пошто су ме спречили да певам пред публиком за педесети, морам да сачекам шездесети и да остварим то што сам замислио. Можда то буде и за педесетпети, ко зна!?? (смех)

Уз коју песму остављате највећи бакшиш?

Не стигнем да оставим бакшиш јер ја узмем у руке микрофон чим га видим. Онда запевам, па сам ја тај који увесељава друге. Могао бих евентуално да примим бакшиш уколико би ми то дозволила Агенција за борбу против корупције.

Уз коју песму умете и да заплачете?

Увек певам песме које ме емотивно помере и које лично волим да чујем. Постоји неколико песама које издвајам као себи најближе али рекао бих да највише волим да изводим севдалинку “Ах, што ћемо љубав крити“. Лично је доживљавам као најемотивнију за извођење.

На окупљањима Вас често можемо видети поред Драгана Марковића Палме. Ко је већи боем?

Палма је породични човек па се може рећи да сам ја можда мало већи боем од њега, иако сам сам окренут породици. Он је мој брат, добар човек и, између осталог, радује нас када се веселимо заједно.

Дешава се да певаче који певају на страначким догађајима називају погрдним именима. Шта мислите о томе?

Сматрам да је то глупост. Људи морају схватити да музика нема везе са политичким партијама. Певачи су професионалци, они раде свој посао и у томе не постоји ништа ружно и лоше. То вам је као да их питате зашто певају на нечијој свадби или рођендану? Да ли неко политички припада одређеној странци, то је већ друго питање. Лично сам дугогодишњи пријатељ са стотинама музичара и певача а никада никог нисам питао за кога гласа или да ли можда гласа за мене или моју партију.

Певате ли Ви песме певача који су на супротној страни?

Кад певам, не размишљам о политици и партијама. Певам све песме које су ми у том тренутку на души и песме свих певача, без обзира на токојој партији припадају и да ли јој припадају.

Шта је, према Вашем мишљењу, главни проблем нашег друштва?

У друштву влада мањак љубави и то је главни проблем. Фали нам разумевања, поштовања, стрпљења. Живимо брзо и заборављамо на ствари које су суштински важне попут међуљудских односа.

Последњих неколико година ријалити програми праћени су више него било који други. Какво је Ваше мишљење о њима?

Шта да вам кажем осим да је читав наш живот ријалити, једино што ми нисмо на ТВ-у. Стално слушам критике на рачун ријалити програма, али сви гледају, сви прате и сви до детаља знају шта се унутра дешава. Сигурно је да је избор сваког од нас да ли ће да гледа ријалити или неће. На крају крајева, нисмо га ми измислили.

Извор: Ало

фото: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.