Intervju Ivice Dačića za “Alo“: Naš narod je muzika Vesti

Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić važi za čoveka koji van političke scene živi boemskim životom, uživa u muzici, proslava i estradnim okupljanjima, a on je u iskrenom intervjuu za “Alo“ otkrio koliko je zapravo muzika važan deo njegovog života, zbog čega se uvek rado lati mikrofona, kao i uz koju pesmu ume da zaplače.

Dačić je otkrio i planove za solistički koncert od kojeg ga je pre nekolio godina odgovorila porodica, kao i razloge zbog kojih kad zapeva, ne sme da uzme bakšiš od prisutnih.

Često Vas viđamo na događajima na kojima se okuplja estrada. Da li Vam prija da se sklonite od politike i političkih događaja?

Uvek se odazovem na događaje za koje mislim da će proći u nekoj lepoj i prijatnoj atmosferi. I političari imaju dušu, ali se to zaboravlja. Volim događaje koje prate zabava i muzika, pošto je to retkost kada je reč o političkim skupovima i manifestacijama. Za razliku od političkih događaja, ovi drugi odišu nekom vrstom normalnosti.

Dugo ste na političkoj sceni i za sve to vreme ljudi na Vas gledaju kao na čoveka iz naroda. Koliko je takva slika u narodu važna za jednog ministra?

Raduje me ako šaljem takvu sliku iako se takav osećaj održava u narodu. Često stanem, pa me uhvati melanholija jer godine prolaze brže nego što svi mi očekujemo. Čini mi se da je začas prošlo silno vreme- iza nas su teške godine i kada čovek promisli koliko je toga prešlo preko leđa našeg naroda, možemo biti ponosni što smo izdržali i što nas teški periodi proteklih decenija nisu slomili, već upravo suprotno-ojačali.

Poznati ste kao ljubitelj pesme i muzike. Uz koju vrstu muzike se najčešće opuštate?

Najviše volim muziku nastalu krajem osamdesetih i početkom devedesetih. To je pop muzika. Naravno, volim da čujem narodnjačku pesmu, od toga ne bežim. Objektivno, naš narod voli narodnu muziku i uz nju se onako iskreno i opušta, i veseli, i raduje.

Kada toliko volite da pevate, da li ste nekada razmišljali da promenite profesiju?

Volim da pevam i to je opšte poznata stvar u javnosti. Ko peva, zlo ne misli, je li tako?! Kad god mi se peva, ja pevam, tako da nije bilo potrebe da biram između politike i muzike.

Da li se pesmom borite protiv onih trenutaka kada Vam je teško?

Naravno! Pa, koliko sam puta samo tako radio kad mi nešto nije po volji. Nije meni uvek sve po volji pa se izborim uz neke lepše stvari. Naš narod je muzika. Ovi stranci, zapadnjaci, ne mogu da razumeju naš mentalitet. Naš narod je takav. Mi pevamo i kada nam je teško i kad nam se plače.

Kako pored tolike ljubavi prema pevanju sve dosad niste napravili neki solistički koncert?

Znate kako, hteo sam i isplanirao sam da napravim veliki koncert. To se nije ostvarilo jer su me supruga i najbliži ljudi kojima sam okružen ubedili da je to glupost. Objasnili su mi da je to sramota za jednog ozbiljnog političara i da nema nikakve potrebe da pravim koncert. A ja sam tako želeo da proslavim svoj pedeseti rođendan. Nego, pošto su me sprečili da pevam pred publikom za pedeseti, moram da sačekam šezdeseti i da ostvarim to što sam zamislio. Možda to bude i za pedesetpeti, ko zna!?? (smeh)

Uz koju pesmu ostavljate najveći bakšiš?

Ne stignem da ostavim bakšiš jer ja uzmem u ruke mikrofon čim ga vidim. Onda zapevam, pa sam ja taj koji uveseljava druge. Mogao bih eventualno da primim bakšiš ukoliko bi mi to dozvolila Agencija za borbu protiv korupcije.

Uz koju pesmu umete i da zaplačete?

Uvek pevam pesme koje me emotivno pomere i koje lično volim da čujem. Postoji nekoliko pesama koje izdvajam kao sebi najbliže ali rekao bih da najviše volim da izvodim sevdalinku “Ah, što ćemo ljubav kriti“. Lično je doživljavam kao najemotivniju za izvođenje.

Na okupljanjima Vas često možemo videti pored Dragana Markovića Palme. Ko je veći boem?

Palma je porodični čovek pa se može reći da sam ja možda malo veći boem od njega, iako sam sam okrenut porodici. On je moj brat, dobar čovek i, između ostalog, raduje nas kada se veselimo zajedno.

Dešava se da pevače koji pevaju na stranačkim događajima nazivaju pogrdnim imenima. Šta mislite o tome?

Smatram da je to glupost. Ljudi moraju shvatiti da muzika nema veze sa političkim partijama. Pevači su profesionalci, oni rade svoj posao i u tome ne postoji ništa ružno i loše. To vam je kao da ih pitate zašto pevaju na nečijoj svadbi ili rođendanu? Da li neko politički pripada određenoj stranci, to je već drugo pitanje. Lično sam dugogodišnji prijatelj sa stotinama muzičara i pevača a nikada nikog nisam pitao za koga glasa ili da li možda glasa za mene ili moju partiju.

Pevate li Vi pesme pevača koji su na suprotnoj strani?

Kad pevam, ne razmišljam o politici i partijama. Pevam sve pesme koje su mi u tom trenutku na duši i pesme svih pevača, bez obzira na tokojoj partiji pripadaju i da li joj pripadaju.

Šta je, prema Vašem mišljenju, glavni problem našeg društva?

U društvu vlada manjak ljubavi i to je glavni problem. Fali nam razumevanja, poštovanja, strpljenja. Živimo brzo i zaboravljamo na stvari koje su suštinski važne poput međuljudskih odnosa.

Poslednjih nekoliko godina rijaliti programi praćeni su više nego bilo koji drugi. Kakvo je Vaše mišljenje o njima?

Šta da vam kažem osim da je čitav naš život rijaliti, jedino što mi nismo na TV-u. Stalno slušam kritike na račun rijaliti programa, ali svi gledaju, svi prate i svi do detalja znaju šta se unutra dešava. Sigurno je da je izbor svakog od nas da li će da gleda rijaliti ili neće. Na kraju krajeva, nismo ga mi izmislili.

Izvor: Alo

foto: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.