Поштовано Председништво, даме и господо народни посланици, питање постављам Влади Републике Србије, а она ће проценити које ће министарство дати одговор, мислим да се конкретно односи на Министарство правде и Министарство унутрашњих послова, али једним делом и на Министарство просвете.

О чему с ради? Ми сматрамо да је Србија, заправо Србија и јесте слободна и демократска држава, у којој свако има право да протестује, у којој свако има право да донесе одлуку о бојкоту, да на тај начин изражава свој политички став, све док таква врста протеста или таква врста бојкота не угрожава право других и не угрожава функционисање државе.

Свакако, ја не спорим да један део опозиције може да има политику оличену у мржњи, у насиљу, у претњама, али са друге стране та њихова политика никако не сме, не може и не треба да постане основни модалитет друштвеног понашања у Србији.

О чему се ради? Мислим конкретно на три ствари. Прва ствар, слобода медија, слобода мишљења, слобода говора и слобода изражавања су основни постулати једног демократског друштва каква Србија  и јесте. Медији имају аутономно право да се баве уређивачком политиком.

Управо тај део опозиције је и израдио и дефинисао стратегију о приватизацији медија. Да ли је нормално да лидери једног дела опозиције дозволе себи да прете главном и одговорном уреднику једног дневног листа и његовим новинарима само зато што им се не свиђа начин на који они извештавају и на који раде свој посао?

Да ли новинари треба да брину за своју безбедност, нарочито након дешавања испред телевизије „Пинк“? Подсетићу вас, где су присталице једног од тих лидера опозиције и физички насрнуле на новинарку. Да ли је логично да лидер те опозиције врло отворено на конференцији за новинаре, каже, парафразираћу – ја вам обећавам када дођем на власт, буквално, ваша телевизија неће постојати?

Да ли је то та демократија на делу за коју се залажу? На њихову велику жалост ни у даљој ни у ближој будућности то се неће десити. Само пре неколико дана, подсетићу вас, један од дневних листова је на својој насловној страни објавио да су А. Вучић и И. Дачић партнери ратно-хушкачке политике. Па да ли је неко из СНС и СПС одреаговао на начин како је одреаговао овај део опозиције, да ли је претио било ком новинару, да ли је ушао у било коју редакцију? Наравно да није, јер поштујемо слободу медија.

Ја само инсистирам да надлежни органи и надлежне институције раде свој посао, јер сматрам да медији морају бити независни, морају бити слободни и морају бити ослобођени сваке врсте притиска.

Друга ствар, да ли је логично да 15 студената блокира рад једног Ректората, да 15 назовите студената не дозволи ректорки универзитета да обавља свој посао? Да ли је то академско или политичко питање?

Колико је мени познато, министре у Влади Републике Србије бирамо ми посланици, а нас посланике бирају грађани, а ти који су били, њих 15 или колико их је већ било, су грађани, представници једне од политичких опција. И опште је познато и добро је познато које политичке опције. Дакле, класична злоупотреба деце у политичке сврхе, и то је нешто што смо већ видели, знате? То је бледа копија оног некадашњег ДОС-а.

И на крају, да ли је логично да они који протестују дођу испред куће неког ко само обавља свој посао, без обзира из које политичке партије долазио? Не долази из СПС, долази из СНС, реч је о заменику градоначелника Горану Весићу. Да ли је логично и нормално да дођу некоме испред куће и да му прете? Па шта је то што ми сви треба да очекујемо у наредном временском периоду, да нам дођу на праг, да нам уђу у куће? Па да ли наша деца могу да се осећају сигурно?

Дакле, на основу свега овога ми само инсистирамо на реакцији надлежних органа и надлежних институција.