Најновије

Активније радити на сузбијању дискриминације на основу здравственог стања Посланичка група

Даница Буквић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину

Неопходно је и  желим да укажем на  потребу за унапређење палијативног збрињавања у циљу побољшања  живота и очувања достојанства у последњим данима живота особа у терминалним фазама болести, посебно малигним. Ово говорим из дугогодишњег искуства јер сам била суочена са патњом тих пацијаната, као и њихових сродника, јер до сада здравство није решило овај проблем.

Поштовани председавајући, уважени народни посланици, пред нама је редовни, девети извештај Повереника за заштиту равноправности.

У извештају видимо да је Повереник, као и претходних година, највише притужби добијао од особа са инвалидитетом, и то из области јавних услуга или коришћења објеката, на другом месту су притужбе на основу старосне доби, док су на трећем месту, односно свака десета притужба односи се на дискриминацију на основу пола.

Са највише дискриминације грађани се сусрећу у поступку запошљавања било да се ради о дискриминацији на основу инвалидитета, старосне доби или на основу пола.

Посебну пажњу посветила бих проблему родне равноправности. Стратегија родне равноправности 2018-2023 Савета Европе фокус је ставила на спречавање и борбу против родних стереотипа и сексизма, спречавање и борбу против насиља над женама, насиља у породици, постизање уравнотеженог учешћа жена и мушкараца у политичком и јавном одлучивању.

У Републици Србији жене нису довoљно заступљене у политичком и јавном животу иако су значајни помаци учињени на републичком нивоу. На регионалном и локалном нивоу међутим, ситуација је дугачија и знатно лошија.  Недовољан број жена налази се на јавним функцијама и руководећим местима. Када је реч о локалном нивоу похвално је што се на основу Закона о родној равноправности у органима локалне самоуправе организује стално радно тело за родну равноправност.  Надам се да ћемо у неком будућем периоду осигурати да жене имају једнаке могућности да учествују у свим нивоима доношења одлука у политичком и јавном животу, како на републичком тако и на локалном нивоу.

Сведоци смо чињенице да је насиље у породици нарочито над женама, односно родно засновано насиље, и даље присутно у великој мери. Насиље над женама представља опасан вид дискриминације и озбиљан проблем који прожима сфере културног, економског, политичког и социјалног живота.

Такође, желим да се осврнем на притужбе о дискриминацији на основу здравственог стања. Овај случај дискриминације постоји ако се лицу због његовог здравственог стања одбије пружање здравствене услуге, поставе услови за пружање здравствене услуге који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе, пружање информације о здравственом стању , као и вређање, омаловажавање током боравка у здравственој установи. Нагласила бих да су овој врсти дискриминације посебно изложене особе које болују од меланома, особе са ХИВ  вирусом или АИДС-ом, као и особе са аутизмом. Неопходно је и  желим да укажем на  потребу за унапређење палијативног збрињавања у циљу побољшања  живота и очувања достојанства у последњим данима живота особа  у терминалним фазама болести, посебно малигним. Ово говорим из дугогодишњег искуства јер сам била суочена са патњом тих пацијаната, као и њихових сродника, јер до сада здравство није решило овај проблем.

Унапређење свих видова подршке нарочито деци са инвалидитетом, њиховој инклузији у образовни систем, ангажовање стручне помоћи деци на улици, превенција и заштита деце од сваке врсте насиља и експлоатације, је један од најважнијих приоритета. Организација Save the children објавила индекс о прекинутом детињству, узимајући у обзир лоше здравље, неухрањеност,малоллетнчки бракови, трудноћу, искључивање из образовања, у коме Србија заузима 46, место од 175 држава света.

Обзиром да је данас први октобар Дан старијих особа, истакла бих да стари имају право на достојанствене услове живота, а посебно право на једнак приступ и заштиту од занемаривања у коришћењу здравствених и социјалних услуга. Такође, лица старости 50-65 година, жртве су дискриминације приликом запошљавања. Многи који су остало без посла не могу поново да се укључе у процес рада само због својих година. Ово је велика предрасуда јер старији имају жељу, искуство, знање и мудрост.

Дискриминисане особе често не знају да постоје правни лекови, а податак да највећи број притужби Поверенику потиче из Београдског региона указује на потребу  даљег рада на информисаности грађана о постојећим механизмима заштите. Постојећим законом  постављен је темељ за унапређење равноправности и сузбијање дискриминације, али тај правни оквир потребно је унапређивати и усклађивати са правним тековинама Европске уније и међународним стандардима.

Неопходно је да и у будућности радимо на искорењивању сваког вида дискриминације и допринесемо изградњи толерантног друштва у коме сви имају једнака права и једнаке могућности.

Своју дискусију завршила бих речима Еленор Рузвелт, борца за људска права и равноправност : „ Где, уосталом, почињу људска права? На малим местима, близу куће – та места су толико близу и толико мала да се не виде ни на једној карти света. Ипак, та места су свет појединачне особе: суседство у ком она живи, школа или факултет који похађа, фабрика, фарма или канцеларија где ради. То су места где сваки мушкарац, свака жена и свако дете тражи једнаку правду, једнаке могућности, једнако достојанство без дискриминације. Ако та права ту немају смисла, немају га нигде другде. Без удружене грађанске акције за остваривање права близу куће, узалуд ћемо тражити напредак по белом свету.“

Хвала.

Категорије: Посланичка група