Efikasnijom zaštitom od diskriminacije gradimo društvo  tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava Poslanička grupa

Marjana Maraš, ovlašćena predstavnica Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije govorila je o Izveštaju o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018.godinu.

Pritužbe koje su podnete Povereniku tokom 2018 godine odnose se na diskriminaciju na osnovu starosnog doba, na osnovu pola, rođenja, bračnog i porodičnog statusa, seksualne orijentacije, a na vrhu po broju pritužbi nalazi se diskriminacija na osnovu invaliditeta.

Poštovana poverenice sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama je 9. Izveštaj o radu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije za 2018. godinu, u skladu sa mandatom i nadležnostima Poverenika koji proizilaze iz Zakona o zabrani diskriminacije.

Institucija Poverenika ustanovljena je Zakonom o zabrani diskriminacije kao inokosni državni organ, samostalan i nezavistan u obavljanju poslova utvrđenih zakonom. Jedna od osnovnih nadležnosti Poverenika jeste postupanje po pritužbama zbog diskriminacija. Važno je istaći i transparentnost u radu Poverenika.

Uprkos proklamovanju načela jednakosti i zabrane diskriminacije, diskriminacija je još uvek rasprostranjena društvena pojava, zastupljena u svim državama sveta, bez obzira na njihova politička uređenja i na demografske strukture.

Tokom 2018. godine, Poverenik je postupao, kako ste naveli, u 1.407 predmeta, što predstavlja povećanja broja predmeta u odnosu na prethodnu godinu. U skladu za zakonskim ovlašćenjima Poverenik je podneo 947 pritužbi, a po pritužbama Poverenik je dao i 300 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Podneo je  četiri predloga Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i zakonitosti, tri krivične prijave, jednu tužbu za zaštitu diskriminacije i jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

U toku 2018. godine upućeno je devet inicijativa za izmenu propisa. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta u više od jedne četvrtine ukupnih broja podnetih pritužbi.

Na drugom mestu po brojnosti pritužbi je starosno doba, dok se svaka deseta pritužba odnosila na diskriminaciju po osnovu pola.

Slede pritužbe po osnovu rođenja, zdravstvenog stanja, zatim nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, potom bračnog i porodičnog statusa i seksualne orijentacije.

Posmatrajući oblasti diskriminacije u 2018. godini, na prvom mestu se nalazi oblast pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina.

Druga oblast je oblast rada i zapošljavanja, što zahteva potpunije mere za podsticanje ravnopravnosti, ali i mnogo veću društvenu odgovornost poslodavaca.

Sledeća oblast u kojoj se podnose pritužbe zbog diskriminacije jesu postupci pred organima javne vlasti, zatim socijalna zaštita, oblast javnog informisanja i medija, obrazovanja i stručnog osposobljavanja.

Najveći broj pritužbi podnet je protiv državnih organa, kako ste naveli, odnosno organa javne vlasti , pa potom protiv pravnih lica i fizičkih lica.

Najveći broj pritužbi primljen je iz beogradskog regiona, zatim sledi region Šumadije, zapadne Srbije, region Vojvodine, južne i istočne Srbije, region KiM.

Po preporukama Poverenika postupljeno je u 61 slučaju, dok u 17 slučajeva nije postupljeno, a u tri slučaja rok za postupanje po preporuci još uvek nije istekao.

Po preporukama mera za ostvarivanje ravnopravnosti organa javne vlasti i drugim licima postupljeno je, kako ste naveli, u 98,3% slučajeva, dok je po preporukama za otklanjanje posledica povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije po osnovu invaliditeta kao ličnog svojstva postupljeno u svim slučajevima. Vidi se da se nastavlja trend postupanja po preporukama, što vodi zaključku da diskriminatorno postupanje nije rezultat namere.

Fizička lica su Povereniku podnela više od dve trećine od ukupnog broja podnetih pritužbi. Žene su se obraćale Povereniku češće nego muškarci.

Povećan je i broj građana koji su tražili informacije telefonom i elektronskom poštom. Razlozi su potrebe građana, njihova veća informisanost, brojni problemi i problemi koji su se pojavili kod primene pojedinih zakona. Naravno, i rad Poverenika ima povećanu vidljivost.

Iako Poverenik za zaštitu ravnopravnosti nastavlja sa radom na zaštiti građana i građanki od svih oblika diskriminacije i unapređivanju ravnopravnosti, društvo se ipak i dalje suočava sa brojnim izazovima na planu unapređenja ravnopravnosti.

Postojećim antidiskriminacionim zakonodavstvom u Srbiji postavljen je osnov za unapređenje ravnopravnosti i suzbijanje diskriminacije, ali taj pravni okvir potrebno je unapređivati i usklađivati sa pravnim tekovinama EU i međunarodnim standardima.

U unapređenju ravnopravnosti i suzbijanju diskriminacije izuzetno važnu  ulogu imaju i sudovi. Ako nije sudski procesuirano ne znači da nije bilo diskriminacije u svakodnevnom životu. Ljudi trpe različite posledice zbog različitih razloga i nisu spremni da zatraže sudsku zaštitu.

Diskriminacija na osnovu invaliditeta se kao osnov diskriminacije već godinama nalazi u vrhu po broju pritužbi, a tako je bilo i u 2018. godini.

Osobe sa invaliditetom u Republici Srbiji slično kao i u EU prestavljaju jednu od najugroženijih grupa stanovništva u svim oblastima društvenog života. Oni su najčešće diskriminisani u oblasti pristupačnosti, javnim objektima i površinama, dostupnosti usluga, informacijama i u komunikacijama.

Prema rezultatima poslednjeg popisa u Srbiji živi 571.780 osoba sa invaliditetom. Njihovi problemi mogu se klasifikovati u sledeće grupe: problem izjednačavanja mogućnosti osoba sa invaliditetom, problem ekonomsko-socijalnog položaja osoba sa invaliditetom i problemi delovanja invalidskih organizacija. Smatra se da ovi problemi nisu nestali ni uspostavljanjem novog antidiskriminacionog  zakona.

Na drugom mestu prema broju podnetih pritužbi u 2018. godini, nalazi se starosno doba koje se kao osnov diskriminacije često pojavljuje u kombinaciji sa još nekim ličnim svojstvom poput invaliditeta zdravstvenog stanja.

Zakon o zabrani diskriminacije zabranjuje diskriminaciju lica na osnovu starosnog doba i naglašava da stariji imaju pravo na dostojanstvene uslove života bez diskriminacija, a posebno pravo na jednak pristup i zaštitu od zanemarivanja i uznemiravanja u korišćenju zdravstvenih i javnih usluga.

Položaj starijih osoba regulisan je brojnim međunarodnim dokumentima. Važno je ipak naglasiti da se ovaj vid diskriminacije ne vezuje nužno za starost kao socijalnu kategoriju iako najčešće pogađa ljude u zreloj životnoj dobi.

Upravo danas, 1. oktobra, obeležavamo međunarodni dan starijih osoba. Međunarodni dan starijih osoba uveden je odlukom UN 1990. godine, u nameri da se ukaže na problem sa kojim se stariji suočavaju, ali i na doprinos koji danas imaju u društvu.

U Srbiji, gotovo dva miliona ljudi je starije od 60 godina, tačnije 1,89; skoro 1,3 miliona ljudi je starije od 65 godina; a 106.951 je starije od 85 godina.

Kao i u svetu, i u Srbiji raste procenat starijih i procenjuje se da će 2041. godine, više od četvrtine stanovništva biti starije od 65 godina. Posebno teška situacija biće u seoskim sredinama.

Ovde je dodatni problem što stariji ljudi često ne prijavljuju kada su žrtve diskriminacije jer ih je stid, osećaju se nemoćno, ili nisu dovoljno informisani o tome kako da podnesu zahtev. Prosečna starost stanovnika u Srbiji je 42,7 godina, a po podacima UN tokom protekle decenije stanovništvo u Srbiji ubrajalo se među pet najstarijih na svetu. Stručnjaci podsećaju da sa povećanjem broja starijih lica raste i rizik od njihove socijalne izolacije.

Efikasna borba protiv diskriminacije i nasilja kao i međugeneracijska solidarnost nisu samo obaveza, nego i moralni imperativ u svakom odgovornom društvu. Prema izveštaju Poverenika, osobe između 50 i 60 godina starosti najčešće se susreću sa poteškoćama u postupku zapošljavanja i rada zbog raspoređivanja na niže radno mesto, otkazivanja ili ne zaključivanja ugovora o radu zbog godina života i odnosa prema starim radnicima i predrasuda o njihovoj neefikasnosti i neproduktivnosti.

Pored toga, nepovoljan je i položaj sugrađana starijih od 65 godina života koji se, bez obzira na brojne probleme, prema svim istraživanjima i dalje ređe obraćaju nadležnim organima, tako da nemamo pravi uvid u ovu vrstu diskriminacije. Posebno zabrinjava prognoza daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracije mlađeg stanovništva.

Produžen je životni vek i povećan udeo starijih u stanovništvu, pa se starije osobe suočavaju sa brojnim ekonomskim, socijalnim i zdravstvenim izazovima.

Praksa Poverenika pokazuje potrebu unapređenja palijativnog zbrinjavanja u cilju poboljšanja kvaliteta života pacijenata i očuvanja dostojanstva čoveka u poslednjim danima života.

Svakako, posebno želim da vam se zahvalim za ovo zato što zaista mnogo ljudi ima probleme i neophodno je poraditi kao država na ovom problemu o palijativnom zbrinjavanju pacijenata.

Pol kao osnov diskriminacije zauzima treće mesto. Iako žene i dalje u većem broju podnose pritužbe zbog diskriminacije na osnovu pola, primetno je da sve više muškaraca to čini. Primera radi, oni su podnosioci pritužbe za diskriminaciju bili na osnovu pola u obliku zdravstvene zaštite kada je bilo u pitanju da su bolesna deca i ko od roditelja može da ostane u pratnji u bolnicama.

Radni odnos je jedno od polja u kojima su izuzetno zastupljena neravnopravnost polova, što je posledica duboko ukorenjenog nejednakog vrednovanja rada i društvenih uloga muškarca i žene.

Želim ovde da napomenem da na ovaj problem nejednakog vrednovanja rada muškaraca i žena, ukazao i Ivica Dačić, kao mandatar za sastav Vlade još 2012. godine, u svom ekspozeu. Postoji praksa da su žene diskriminisane prilikom napredovanja zbog činjenice da su odsustvovale sa rada radi nege deteta.

Takođe, primena Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, daleko više pogađa žene, imajući u vidu da u javnom sektoru naročito u javnim službama radi neuporedivo više žena nego muškaraca i ne postoji mogućnost da preraste njihov radni odnos iz određenog u neodređeno. Vidi se i dalje da postoji potreba unapređivanja koordinisanog i efikasnog delovanja u svim institucijama sistema u pružanju zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U cilju ekonomskog osnaživanja žena potrebno je kontinuirano preduzimati mere za podsticanje zapošljavanja i ženskog preduzetništva, kao i za zaštitu žena od diskriminacije na tržištu rada, a posebno radi ostvarivanja ravnopravnosti i pristup radnim mestima, jednakim uslovima za napredovanje i jednakoj zaradi.

Potrebno je preduzimati dalje mere radi usklađivanja ravnoteže između porodičnih, radnih obaveza, odnosno rada i roditeljstva.

Takođe treba podržati i vaše preporuke koje se odnose na preduzimanje mera i aktivnosti kako bi se obezbedilo uključivanje i podsticanje ravnomerne zastupljenosti žena i muškaraca u svim sferama političkog i javnog života. Kada je u pitanju vršenje javnih funkcija, imajući u vidu da rodnu ravnopravnost u praksi je teško ostvariti bez srazmernog i neposrednog učešća žena u procesu donošenja odluka u svim sferama javnog života, na svim nivoima.

Iako je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici postigao određene efekte i unapredio sistem pružanja zaštite od nasilja u porodici, drugih oblika rodno-zasnovanog nasilja, problem nasilja i dalje postoji, neophodno je uz jačanje nadležnih institucija i jačanje sistema podrške žrtvama, unapređivanje i SOS linije za žene žrtve nasilja, što ste naveli u izveštaju.

Sumirajući brojne aktivnosti koje ste imali u 2018. godini, vidi se vaša namera da u budućnosti pružite efikasniju zaštitu od diskriminacije i da dalje radite na unapređivanju ravnopravnosti, a sve u cilju da izgradimo društvo na temeljima tolerancije, ravnopravnosti i poštovanja ljudskih prava  svih naših građana i građanki, da stvorimo takav kulturni obrazac za društvo u kome diskriminacija se osuđuje, a ravnopravnost poštuje i podržava, ali i podrazumeva.

Na kraju, želim da istaknem da će poslanička grupa SPS podržati vaš izveštaj, kao i sve predloge zaključaka Odbora za ljudska, manjinska prava i ravnopravnost polova.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.