Најновије

Уставни и законодавни оквир у Републици Србији националним мањинама гарантује велики обим права Посланичка група

МИЛЕТИЋ МИХАЈЛОВИЋ, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину.

Србија је мултиетнички простор, земља са највише националних мањина у окружењу. Унапређење положаја националних мањина и остваривање мањинских права веома је важно за стварање међуетничког поверења и уважавања.

„Поштована Поверенице, поштовани господине председавајући, даме и господо народни посланици, да се подсетимо да је Народна скупштина пре 10 година усвојила Закон о забрани дискриминације, сврстајући се тако у ред демократских друштава која су препознала проблем дискриминације и законом утврдила мере и активности за борбу против било ког вида дискриминације.

Дискриминацију смо дефинисали као неједнако поступање према појединцу или групи, на основу неког њиховог личног својства, што за последицу има неједнакост у шансама да остваре Уставом и законом загарантована права. Дакле, то је неједнако поступање, третирање, искључивање, односно довођење у подређен положај појединца или групе људи, који се налази у истој, сличној или упоредивој ситуацији.

Дискриминација се може вршити по основу и инвалидитета, старосне доби, на основу пола, брачног или породичног статуса, националне припадности и етничког порекла или сексуалне оријентације итд.

Редован извештај који се дали за равноправност за 2018. годину, а Народној скупштини се такав извештај подноси девети пут, указује да се  спречавању дискриминације у свим сегментима друштва по основу наведених својстава личности, посвећује све већа пажња. Према рангирању обима испољених дискриминаторних радњи, како је у извештају приказано, највише случајева дискриминације је у 2018. години било по основу инвалидитета. Када се посматрају области дискриминације, у извештају је наведено да је на првом месту нажалост област пружања јавних услуга. На другом област рада и запошљавања, на трећем су поступци пред органима јавне власти, а на четвртом област јавног информисања и медија.

Из којих год разлога, у било ком сегменту живота да се деси дискриминаторни однос, он спречава грађане да остварују своја права потпуно равноправно са једнаким шансама пред законом.

Осврнуо бих се са неколико реченица на део извештаја који се односи на остваривање мањинских националних права. Према извештају Повереника из 2018. године, дискриминација по основу националне припадности и етничког порекла, рангирана је на шестом месту, при чему извештај не садржи податке за КиМ. Када су у упитању права националних мањина и етничких група, морам да истакнем да Србија има уставни и законодавни оквир који националним мањинама даје права која су обимнија и већа од права које мањине имају у много развијеним земљама света. Једно од значајних права јесте да мањине имају законску могућност да бирају своје органе, пре свега националне савете, као и друге одборе, којим се заправо остварују сва права у аутономности образовања, културе, информисања, језика и писма.

Прошле године су одржани избори за националне савете националних мањина. На изборима су изабрана 22 национална савета, значи 22 националне мањине су добиле своје органе. У извештају се говори о присуству дискриминације приликом запошљавања припадника националних мањина у државним органима и ту наравно има проблема. Тај проблем може да постоји уколико припадници мањина не говоре српски језик који је службени језик у Републици Србији.

У локалним заједницама у којима мањине имају преко 10% присутности, обавезно постоје преводиоци за мањинске језике. Припадници мањина раде и у државним органима, али се не може очекивати да на пример припадник једне мањине буде запослен на пример у Крагујевцу, ако не зна службени језик државе у којој живи.

Не смемо из угла мањина државу Србију посматрати као туђу државу, а поготово не поштовати Устав и законе. То неке мањине или боље речено њихови лидери неких мањина данас покушавају и примењују.

Србија је мултиетнички простор, земља са највише националних мањина у окружењу, зато је унапређење положаја националних мањина и остваривање мањинских права важно за стварање међуетничког поверења и уважавања. Живот у мултиетничким заједницама је двосмерни процес. Неопходно је са једне стране да држава обезбеди коришћење мањинских права, али са друге стране важно је да мањине прихвате и поштују државу у којој живе и већински народ, као што већински народ треба не само да обезбеди гарантована права, већ кроз стварање културно социјалног амбијента негује мултиетничност. Да би се то постигло неопходно је да се узајамно више познајемо и ценимо и да схватимо да свака мањина овде у Србији има права која омогућавају изражавање својих посебности, али да треба да се интегрише у друштво како би могла да развија, образује и чува своју баштину.

У сваком случају извештај који сте поднели за равноправност је добар репер, не само за анализу стања, већ и за препознавање слабости и слабих тачака које треба кроз обострано разумевање и подршку претворити у предности Србије као вишенационалне државе. Посланичка група СПС ће гласати за овај извештај.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.