Ружић: Квалитетна сарадња Србије и Светске банке
6 априла, 2022
6 априла, 2022
Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2019. годину
Успешним вођењем економске политике и добрим мерама фискалне консолидације које спроводи ова Влада у континуитету, а нарочито у прошлој и овој години, створен је простор за овакав позитиван ребаланс буџета.
Поштовани господине министре и господо посланици, Влада ове коалиције од свог почетка непрестано се налази на испиту успешности и истрајности у борби да Србију као економију и као државу опорави и постави на пут развоја и успеха.
Посебно од 2015. године су појачани напори и примењене мере које у овом правцу дају сваке године све више и боље резултате. Непрекидно Србија је на узлазној економској путањи и зато је подигнуто поверење и углед код страних инвеститора, повећава се запосленост и остварује раст зарада. Он још није на оном нивоу како би ми желели и како овај народ то заслужује, јер је он радан и стручан, али од чега смо пошли важно је до чега смо дошли.
Два стратешка циља важна за државу у овом времену од најмање речено пет година, су остварена. Први, остварена је економска стабилност и економско јачање.
Вратила се стабилност земље и свих њених економских токова, враћен је углед и поверење код страних инвеститора и међународни дипломатски углед суштински је измењен. Од тзв. рећи ћу под знацима навода поражене и понижене земље, која је само требала да слуша стране захтеве и остварује туђу политичку вољу и интересе, вратили смо се на трон светске дипломатије. Ојачали смо, вратили самопоуздање и сада се већ отворено боримо за своје интересе.
Наша дипломатија оснажује и враћамо старе пријатељске односе, успостављају се нова пријатељства и шири истина о историјским догађањима на овом простору и у српском народу. Својим дометима Србија је на најбољем путу да се развије и оствари као земља која има најзначајнији позитивни утицај на Балкану.
Ови дугорочни стратешки циљеви остварују се низом конкретних унутрашњих мера и циљева, као што су: побољшање привредног амбијента, обезбеђење високих стопа привредног раста, смањење незапослености, подизање животног стандарда. Успешним вођењем економске политике и добрим мерама фискалне консолидације које спроводи ова Влада у континуитету, а нарочито у прошлој и овој години, створили су простор за овакав позитиван ребаланс буџета.
Не догађа се баш често да се ребаланс буџета ради пре краја године и то у циљу повећања инвестиција и социјалних услова живота и то на основу конкретног и реалног успеха у раду.
Важно је и повећање зарада које се овим остварује. Шта ово може да значи? Ове мере подижу животни стандард, стимулишу приватну потрошњу, а све то утиче на бољи привредни развој, што је и циљ ове Владе. У овом периоду дата је највећа подршка привредном расту. У овом времену Србија је привукла више страних инвестиција него цео регион Балкана. Њен кредитни рејтинг је повећан, што је веома важно. Овај тренд мора бити настављен и то је круцијални задатак Владе у овом и наредном периоду, јер само то обезбеђује већу запосленост и већу социјалну сигурност.
Шта овде не сме да остане? Не сме да остане привлачење нових страних инвеститора само кад су у висини донација по радном месту, не смеју да остану зараде на ниском нивоу, јер рад мора да има своју цену, а не своју потцењеност, не сме да се лако остане без посла, не сме да постоји економска и социјална несигурност, не сме да се тешко живи у сиромаштву, да се продужава радни век. Кад све ово постоји, људи, а посебно млади, све више сеодлучују да оду из земље тражећи бољи живот.
На пример, поменућу само нешто што сви знамо. Године 2020. план Немачке је да либерализује услове за запошљавање страних радника. То нас упозорава на побољшано тржиште које ће привући све оне који су стручни, образовани и у могућности да створе високе капиталне вредности. То ће се још више отворити уласком нашим у ЕУ, као што се створило и догодило у другим државама које су ушле у ЕУ пре нас.
И више од тога, ових дана смо сведоци отворености тржишта рада, на пример Словеније, која је у сарадњи са тржиштем рада Србије на овом простору отворило Сајам запошљавања који директно нуди 4.500 слободних радних места у Словенији, и то за: возаче, вариоце, електричаре, раднике у угоститељству, туризму, здравству, грађевинарству, итд. Лако ће медицинска сестра са зараде у Србији од 500 евра отићи на зараду од 1.000 евра у нето износу.
Зато, наш напор овим ребалансом буџета јесте значајан корак, али управо оно што сматрам да је важно, то је наставак овакве борбе да се у Србији мера добре зараде која обезбеђује задовољан живот мора остварити.
Сви који одлазе кажу, иначе, да одлазе за бољим животом, бољим условима рада и већом зарадом. Такав економски развој нам је потребан да људи не желе да одлазе из Србије или ако оду да се опет врате.
Поред значајног смањења стопе незапослености и раста укупног броја запослених важно је да је побољшана запосленост на тржишту рада.
Побољшан је положај осетљивих категорија, посебно младих и жена и то је, такође, велики успех.
Желим овом приликом да кажем да је подршка пензионерима значајна. Још значајније од ове једнократне мере је увођење у њен систем, а највише, између осталог, у овом ребалансу буџета јесту значајне инвестиције, јер са отвореним ауто-путевима икоридорима у Србији, Србија је отворена земља. Она није више Србија из прошлог века, а то је, отварање таквих инвестиционих радова, најбољи путоказ развоја стабилности и исправног рада.
Категорије: Посланичка група