Најновије

Активно решавамо проблеме који муче нашу привреду и друштво Посланичка група

Дејан Раденковић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је као овлашћени представник о сету економских закона.

Закони о рачуноводству, ревизији и контроли државне помоћи позивају на одговорност, тачност, поузданост, воде ка успостављању поверења као стуба једног друштва. За ефикасан систем потребан је колективни напор који укључује све учеснике како бисмо решили проблеме који муче нашу привреду и друштво.

„Уважени министре, даме и господо народни посланици,

о данашњем заједничком начелном претресу у име посланичке групе СПС ћу изнети став по питању ових закона, али пре него што кренем са дискусијом, у име посланичке групе могу да кажем да ћемо гласати за овај сет предлога закона.

Оно што морамо да истакнемо је да данас, бар што се тиче СПС, усвајамо веома важне законе, чијом реализацијом ћемо решити добар део проблема који мучи нашу привреду и наше друштво уопште. 

Ово су закони који позивају на одговорност, тачност, поузданост, који треба да буду почетак успостављања поверења као стуба једног друштва. 

Ако се уђе у дубљу анализу онога што доносе ови закони, који су донети у заиста свеобухватном процесу у којем је учествовала релевантна стручна јавност, можда је и најбоље да почнемо са Законом о рачуноводству.

Ако је нешто током ове релативно кратке јавне расправе привукло пажњу, реч је о условима за уписивање у јавни регистар пружалаца рачуноводствених услуга. Да ли имамо тријумф струке или ограничавање тржишта, поставља се питање. У пракси, решење закона значи да ће све књиговође, рачуновође које су посао научиле на курсевима и обукама, сада морати да обнове градиво и да полажу испит, како би добили лиценцу за рад. 

Тренутно у Србији постоје две професионалне организације које су чланице међународне федерације рачуновођа – Савез рачуновођа и ревизора Србије и Комора овлашћених ревизора, док их у свету има 177 чланица из више од 110 земаља. 

Добро је што имамо прелазни период, добро је што се подиже стандард професије, иако стандарде у пракси не може подићи ниједна обука него изградња струке, где креативност није врлина. 

Сама обавеза поседовања професионалног звања рачуновође у складу је са праксом развијених земаља, као и са захтевима у вези са спречавањем прања новца и то ће у значајној мери допринети побољшању квалитета финансијског извештавања. Саме директиве ЕУ не предвиђају ову обавезу, а прелазним одредбама прописана је обавеза правним лицима, односно предузетницима да у року од три године од дана ступања на снагу овог закона обезбеде доказе о томе да ли имају запослено минимум једно лице са професионалним звањем у области рачуноводства и ревизије које је стечено код професионалне организације. 

У складу са међународним стандардима едукације, за професионалне рачуновође сертификат ће се стицати полагањем испита за професионално звање, уз услов поседовања одређеног практичног искуства. 

Међународним стандардима едукације је, због честих промена у финансијским извештавањима, пореским прописима и стандардима, дефинисано да професионални рачуновођа исто као, примера ради, лекари, адвокати, инжењери, нотари и друге професије, поступају у складу са принципом континуиране едукације, односно да су, пре свега због јавног интереса, у обавези да одржавају ниво свог знања и стручности. 

Поред измене, која је била практично гласно пропраћена од дела струке који ће морати да доказују своју стручност,  кључне одредбе су, и ја ћу навести неке од њих: прилагођавање рачуноводствених правила у економској снази и величини правних лица, увођење могућности за више правних лица, укључујући микро и мала правна лица да примењују међународне стандарде финансијског извештавања приликом састављања редовних годишњих извештаја, чиме се олакшава састављање консолидованих финансијских извештаја и у том случају матично и зависно правно лице примењују исту основу за састављање појединачних финансијских извештаја и нема потребе да нпр. мало правно лице саставља појединачне финансијске извештаје у складу са једном регулативом, тј. основ за састављање која није међународни стандард финансијског извештавања, а за потребе консолидације мора се састављати у складу са МСФИ.

Све ово утицаће на додатно смањење трошкова правним лицима у вези са финансијским извештавањем, олакшати њихово пословање и обезбедити да њихово финансијско извештавање буде транспарентније и поузданије.

Предлогом закона предвиђа се један рок за достављање редовних годишњих финансијских извештаја који ће обухватити и статистички извештај, ради јавног објављивања до 31. марта текуће за претходну годину. Овим ће се привреди омогућити довољно времена да достави један сет извештаја за разлику од актуелног закона, где је рок за достављање података за статистичке и друге потребе био крај фебруара, а рок за достављање редовних годишњих извештаја 30. јун.

Као изузетак остављен је рок обвезницима ревизије финансијских извештаја да доставе ревизорски извештај и пратећу документацију до 30. јуна текуће за претходну годину, односно до 31. јула уколико се ради о ревизији консолидованих финансијских извештаја.

Када је у питању ревизија, морам да кажем да је ревизија та која нама говори да ли су рачуновође урадиле свој посао, али да су се и менаџери понашали у складу са законом и добрим пословним праксама.

Ревизија је значајна, усуђујем се рећи, и колико институција Апелационог суда у области права и стога је јако битно да идемо у корак са свим добрим европским праксама, наравно, и у овој области.

Изнад свега, ова решења треба да смање подстицаје за оне делове пословног света који углавном, пре свега, виде прилике за креативно тумачење прописа, него за креативно тражење зараде на тржишту. Ми ћемо тражити решења која су оваква или онаква и истицати да Предлог закона о ревизији уводи више обавеза. Истовремено, приликом разматрања динамике морамо имати у виду да се нека решења врло лако примају, док је за развој институција потребно време, иако можда изгледа да су неке институције непотребно скупе или бирократске и да треба да сачекамо колико можемо, не мислимо да је тако.

Иста је ствар и са интерном ревизијом. Можда у Србији која је данас газдинска привреда, у којој је власништво и управљање често исто, чак и у средњим и великим предузећима, интерна ревизија изгледа као намет. Међутим, време је то које ће мењати Србију и биће све више предузећа која ће имати интерес да раде и без спољашње присиле. Многе фирме које нису схватиле колико је тежак развод управљања и власништва су се дубоко кајале што нису имале добар систем унутрашње контроле. 

Закон много подробније уређује кључна питања која од ревизије стварају професију чувара пословне етике, поштења и поверења. Ревизија није трошак, то морамо да схватимо и да подвучемо, који се мора платити. Ревизија је институција која ствара поверење у једном друштву, а поверење снижава трошкове трансакција више него 100 декрета, наредби, указа или закона. Ревизија кошта, али ревизија доноси користи које нису одмах опипљиве, а касније се узимају здраво за готово.

Ми желимо да Србија управо буде земља у којој се за крупан пропуст, као што је својевремено учинио Артур Андерсон, једна од тадашњих компанија из светске велике петорке ревизије, губи сав кредибилитет и могућност да се пропуст понови.

Свако од нас би волео да се поверење, поштење, етика и част код свих учесника прихвате као принципи и да нема потребе за трошковима контроле, али свет није такав, а сви ови принципи су постали доминантни у већем броју земаља само због тога што су их пратиле управо јаке институције независне контроле.

Нешто бих укратко и о циљевима Закона о ревизији. Морам да кажем да је циљ измене закона, пре свега, да се домаћа регулатива усагласи са прописима, директивама и препорукама ЕУ. Те су измене углавном спроведене у том смеру. Други важан аспект измене закона је отклањање уочених недостатака постојећег законског решења. 

Суштинска новина код Закона о ревизији је да ће функцију у надзору убудуће обављати Комисија за хартије од вредности, а до сада је обављала Комора јавних ревизора, све у циљу обезбеђивања што веће независности и објективности. Уведени су нови извештаји који упућују комисији интерна акта која треба да буду донета и слично, што је све према директивама ЕУ. 

Такође, детаљније је описан обим ревизија. Посебна пажња посвећена је унапређењу независности кроз спречавање евентуалних сукоба интереса. Регулисано је питање унутрашње организације Друштва за ревизију, као и услови за пружање других услуга ревизорским клијентима. Поред тога, детаљније су регулисане забране за Друштво за ревизију, чланове ревизорског тима и повезана лица, као и систем санкција. 

Закон о ревизији би за резултат требао имати унапређење основе за подизање квалитета праксе, где је први, али никако и једини корак квалитетно законско решење. Ефекти било ког закона зависе, не само од нормалних решења, већ превасходно од примене закона у пракси у периоду након усвајања. 

У име посланичке групе СПС ја сам поднео два амандмана, а онда ћемо у појединостима мало полемисати о тим амандманима да видимо да ли има простора и да ли је реално да мало, на неки начин, исправимо неке, да не кажем грешке, него пре свега различите погледе на те чланове. 

Укратко бих и о овом трећем Предлогу закона у овом заједничком начелном претресу, а то је Предлог закона о контроли државне помоћи, рекао и истакао да је ефикасан систем контроле државне помоћи један од кључних корака на путу приступању ЕУ. 

Измене постојећег Закона о контроли државне помоћи су неопходне ради обезбеђења, унапређења инструмената који су на располагању Комисији, али и њеног бољег устројства и организационе структуре, чиме се коначно испуњава мерило за отварање преговора у оквиру Поглавља 8 које се односи на оперативну независност. Поглавље 8 баш због дела о државној помоћи, поред Поглавља 23 и Поглавља 24, спада бар што се мог личног мишљења тиче, у најтеже за прегоре. 

Прошло је 10 година од како је формирана Комисија за контролу државне помоћи, али то тело није оперативно независно, иако је реч о обавези коју је Србија преузела Споразумом о стабилизацији и придруживању. У смислу члана 73. став 4. Споразума о стабилизацији и придруживању, како тамо стоји, ово тело од свог оснивања, морамо да кажемо, није донело ни једну одлуку о недозвољеној државној помоћи, нити решење за повраћај незаконите државне помоћи, што је био јак аргумент у прилог њене несамосталности. 

Задатак надлежних органа за контролу државне помоћи јесте да обезбеде свим привредним друштвима једнаке услове пословања тако што ће осигурати да интервенције државе не утичу на уједначено функционисање унутрашњег тржишта.

За ефикасан систем потребан је колективни напор који укључује све учеснике. Оперативно и независно тело за контролу државне помоћи је од основне важности. Међутим, како би било успешно, потребно је да има пуну подршку и свест давалаца помоћи и других регулаторних тела и природних друштава, како корисника, тако и конкурената. 

Такође, битно је поред оперативне независности Комисије, подстицати, подржати и промовисати државне помоћи, које развијају економије, добре државне помоћи које унапређују раст и развој друштва, које на најбољи начин користе новац пореских обвезника.

Изнад свега, поштена конкуренција је основ тржишне привреде. Стога, на првом месту треба да буде конкуренција, а не државна помоћ. Адекватна контрола државне помоћи је предуслов за слободно тржиште и заштиту конкуренције, од чега крајњу корист имају потрошачи, односно грађани Републике Србије. Ја Вам се захваљујем на пажњи. Можда ћу се на крају расправе укључити да дамо неки крајњи резиме свега овога након ове расправе коју будем чуо од осталих колега који су овлашћени испред својих посланичких група.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.