Aktivno rešavamo probleme koji muče našu privredu i društvo Poslanička grupa

Dejan Radenković, narodni poslanik Socijalističke partije Srbije govorio je kao ovlašćeni predstavnik o setu ekonomskih zakona.

Zakoni o računovodstvu, reviziji i kontroli državne pomoći pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, vode ka uspostavljanju poverenja kao stuba jednog društva. Za efikasan sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike kako bismo rešili probleme koji muče našu privredu i društvo.

„Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici,

o današnjem zajedničkom načelnom pretresu u ime poslaničke grupe SPS ću izneti stav po pitanju ovih zakona, ali pre nego što krenem sa diskusijom, u ime poslaničke grupe mogu da kažem da ćemo glasati za ovaj set predloga zakona.

Ono što moramo da istaknemo je da danas, bar što se tiče SPS, usvajamo veoma važne zakone, čijom realizacijom ćemo rešiti dobar deo problema koji muči našu privredu i naše društvo uopšte. 

Ovo su zakoni koji pozivaju na odgovornost, tačnost, pouzdanost, koji treba da budu početak uspostavljanja poverenja kao stuba jednog društva. 

Ako se uđe u dublju analizu onoga što donose ovi zakoni, koji su doneti u zaista sveobuhvatnom procesu u kojem je učestvovala relevantna stručna javnost, možda je i najbolje da počnemo sa Zakonom o računovodstvu.

Ako je nešto tokom ove relativno kratke javne rasprave privuklo pažnju, reč je o uslovima za upisivanje u javni registar pružalaca računovodstvenih usluga. Da li imamo trijumf struke ili ograničavanje tržišta, postavlja se pitanje. U praksi, rešenje zakona znači da će sve knjigovođe, računovođe koje su posao naučile na kursevima i obukama, sada morati da obnove gradivo i da polažu ispit, kako bi dobili licencu za rad. 

Trenutno u Srbiji postoje dve profesionalne organizacije koje su članice međunarodne federacije računovođa – Savez računovođa i revizora Srbije i Komora ovlašćenih revizora, dok ih u svetu ima 177 članica iz više od 110 zemalja. 

Dobro je što imamo prelazni period, dobro je što se podiže standard profesije, iako standarde u praksi ne može podići nijedna obuka nego izgradnja struke, gde kreativnost nije vrlina. 

Sama obaveza posedovanja profesionalnog zvanja računovođe u skladu je sa praksom razvijenih zemalja, kao i sa zahtevima u vezi sa sprečavanjem pranja novca i to će u značajnoj meri doprineti poboljšanju kvaliteta finansijskog izveštavanja. Same direktive EU ne predviđaju ovu obavezu, a prelaznim odredbama propisana je obaveza pravnim licima, odnosno preduzetnicima da u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona obezbede dokaze o tome da li imaju zaposleno minimum jedno lice sa profesionalnim zvanjem u oblasti računovodstva i revizije koje je stečeno kod profesionalne organizacije. 

U skladu sa međunarodnim standardima edukacije, za profesionalne računovođe sertifikat će se sticati polaganjem ispita za profesionalno zvanje, uz uslov posedovanja određenog praktičnog iskustva. 

Međunarodnim standardima edukacije je, zbog čestih promena u finansijskim izveštavanjima, poreskim propisima i standardima, definisano da profesionalni računovođa isto kao, primera radi, lekari, advokati, inženjeri, notari i druge profesije, postupaju u skladu sa principom kontinuirane edukacije, odnosno da su, pre svega zbog javnog interesa, u obavezi da održavaju nivo svog znanja i stručnosti. 

Pored izmene, koja je bila praktično glasno propraćena od dela struke koji će morati da dokazuju svoju stručnost,  ključne odredbe su, i ja ću navesti neke od njih: prilagođavanje računovodstvenih pravila u ekonomskoj snazi i veličini pravnih lica, uvođenje mogućnosti za više pravnih lica, uključujući mikro i mala pravna lica da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja prilikom sastavljanja redovnih godišnjih izveštaja, čime se olakšava sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja i u tom slučaju matično i zavisno pravno lice primenjuju istu osnovu za sastavljanje pojedinačnih finansijskih izveštaja i nema potrebe da npr. malo pravno lice sastavlja pojedinačne finansijske izveštaje u skladu sa jednom regulativom, tj. osnov za sastavljanje koja nije međunarodni standard finansijskog izveštavanja, a za potrebe konsolidacije mora se sastavljati u skladu sa MSFI.

Sve ovo uticaće na dodatno smanjenje troškova pravnim licima u vezi sa finansijskim izveštavanjem, olakšati njihovo poslovanje i obezbediti da njihovo finansijsko izveštavanje bude transparentnije i pouzdanije.

Predlogom zakona predviđa se jedan rok za dostavljanje redovnih godišnjih finansijskih izveštaja koji će obuhvatiti i statistički izveštaj, radi javnog objavljivanja do 31. marta tekuće za prethodnu godinu. Ovim će se privredi omogućiti dovoljno vremena da dostavi jedan set izveštaja za razliku od aktuelnog zakona, gde je rok za dostavljanje podataka za statističke i druge potrebe bio kraj februara, a rok za dostavljanje redovnih godišnjih izveštaja 30. jun.

Kao izuzetak ostavljen je rok obveznicima revizije finansijskih izveštaja da dostave revizorski izveštaj i prateću dokumentaciju do 30. juna tekuće za prethodnu godinu, odnosno do 31. jula ukoliko se radi o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Kada je u pitanju revizija, moram da kažem da je revizija ta koja nama govori da li su računovođe uradile svoj posao, ali da su se i menadžeri ponašali u skladu sa zakonom i dobrim poslovnim praksama.

Revizija je značajna, usuđujem se reći, i koliko institucija Apelacionog suda u oblasti prava i stoga je jako bitno da idemo u korak sa svim dobrim evropskim praksama, naravno, i u ovoj oblasti.

Iznad svega, ova rešenja treba da smanje podsticaje za one delove poslovnog sveta koji uglavnom, pre svega, vide prilike za kreativno tumačenje propisa, nego za kreativno traženje zarade na tržištu. Mi ćemo tražiti rešenja koja su ovakva ili onakva i isticati da Predlog zakona o reviziji uvodi više obaveza. Istovremeno, prilikom razmatranja dinamike moramo imati u vidu da se neka rešenja vrlo lako primaju, dok je za razvoj institucija potrebno vreme, iako možda izgleda da su neke institucije nepotrebno skupe ili birokratske i da treba da sačekamo koliko možemo, ne mislimo da je tako.

Ista je stvar i sa internom revizijom. Možda u Srbiji koja je danas gazdinska privreda, u kojoj je vlasništvo i upravljanje često isto, čak i u srednjim i velikim preduzećima, interna revizija izgleda kao namet. Međutim, vreme je to koje će menjati Srbiju i biće sve više preduzeća koja će imati interes da rade i bez spoljašnje prisile. Mnoge firme koje nisu shvatile koliko je težak razvod upravljanja i vlasništva su se duboko kajale što nisu imale dobar sistem unutrašnje kontrole. 

Zakon mnogo podrobnije uređuje ključna pitanja koja od revizije stvaraju profesiju čuvara poslovne etike, poštenja i poverenja. Revizija nije trošak, to moramo da shvatimo i da podvučemo, koji se mora platiti. Revizija je institucija koja stvara poverenje u jednom društvu, a poverenje snižava troškove transakcija više nego 100 dekreta, naredbi, ukaza ili zakona. Revizija košta, ali revizija donosi koristi koje nisu odmah opipljive, a kasnije se uzimaju zdravo za gotovo.

Mi želimo da Srbija upravo bude zemlja u kojoj se za krupan propust, kao što je svojevremeno učinio Artur Anderson, jedna od tadašnjih kompanija iz svetske velike petorke revizije, gubi sav kredibilitet i mogućnost da se propust ponovi.

Svako od nas bi voleo da se poverenje, poštenje, etika i čast kod svih učesnika prihvate kao principi i da nema potrebe za troškovima kontrole, ali svet nije takav, a svi ovi principi su postali dominantni u većem broju zemalja samo zbog toga što su ih pratile upravo jake institucije nezavisne kontrole.

Nešto bih ukratko i o ciljevima Zakona o reviziji. Moram da kažem da je cilj izmene zakona, pre svega, da se domaća regulativa usaglasi sa propisima, direktivama i preporukama EU. Te su izmene uglavnom sprovedene u tom smeru. Drugi važan aspekt izmene zakona je otklanjanje uočenih nedostataka postojećeg zakonskog rešenja. 

Suštinska novina kod Zakona o reviziji je da će funkciju u nadzoru ubuduće obavljati Komisija za hartije od vrednosti, a do sada je obavljala Komora javnih revizora, sve u cilju obezbeđivanja što veće nezavisnosti i objektivnosti. Uvedeni su novi izveštaji koji upućuju komisiji interna akta koja treba da budu doneta i slično, što je sve prema direktivama EU. 

Takođe, detaljnije je opisan obim revizija. Posebna pažnja posvećena je unapređenju nezavisnosti kroz sprečavanje eventualnih sukoba interesa. Regulisano je pitanje unutrašnje organizacije Društva za reviziju, kao i uslovi za pružanje drugih usluga revizorskim klijentima. Pored toga, detaljnije su regulisane zabrane za Društvo za reviziju, članove revizorskog tima i povezana lica, kao i sistem sankcija. 

Zakon o reviziji bi za rezultat trebao imati unapređenje osnove za podizanje kvaliteta prakse, gde je prvi, ali nikako i jedini korak kvalitetno zakonsko rešenje. Efekti bilo kog zakona zavise, ne samo od normalnih rešenja, već prevashodno od primene zakona u praksi u periodu nakon usvajanja. 

U ime poslaničke grupe SPS ja sam podneo dva amandmana, a onda ćemo u pojedinostima malo polemisati o tim amandmanima da vidimo da li ima prostora i da li je realno da malo, na neki način, ispravimo neke, da ne kažem greške, nego pre svega različite poglede na te članove. 

Ukratko bih i o ovom trećem Predlogu zakona u ovom zajedničkom načelnom pretresu, a to je Predlog zakona o kontroli državne pomoći, rekao i istakao da je efikasan sistem kontrole državne pomoći jedan od ključnih koraka na putu pristupanju EU. 

Izmene postojećeg Zakona o kontroli državne pomoći su neophodne radi obezbeđenja, unapređenja instrumenata koji su na raspolaganju Komisiji, ali i njenog boljeg ustrojstva i organizacione strukture, čime se konačno ispunjava merilo za otvaranje pregovora u okviru Poglavlja 8 koje se odnosi na operativnu nezavisnost. Poglavlje 8 baš zbog dela o državnoj pomoći, pored Poglavlja 23 i Poglavlja 24, spada bar što se mog ličnog mišljenja tiče, u najteže za pregore. 

Prošlo je 10 godina od kako je formirana Komisija za kontrolu državne pomoći, ali to telo nije operativno nezavisno, iako je reč o obavezi koju je Srbija preuzela Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju. U smislu člana 73. stav 4. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kako tamo stoji, ovo telo od svog osnivanja, moramo da kažemo, nije donelo ni jednu odluku o nedozvoljenoj državnoj pomoći, niti rešenje za povraćaj nezakonite državne pomoći, što je bio jak argument u prilog njene nesamostalnosti. 

Zadatak nadležnih organa za kontrolu državne pomoći jeste da obezbede svim privrednim društvima jednake uslove poslovanja tako što će osigurati da intervencije države ne utiču na ujednačeno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

Za efikasan sistem potreban je kolektivni napor koji uključuje sve učesnike. Operativno i nezavisno telo za kontrolu državne pomoći je od osnovne važnosti. Međutim, kako bi bilo uspešno, potrebno je da ima punu podršku i svest davalaca pomoći i drugih regulatornih tela i prirodnih društava, kako korisnika, tako i konkurenata. 

Takođe, bitno je pored operativne nezavisnosti Komisije, podsticati, podržati i promovisati državne pomoći, koje razvijaju ekonomije, dobre državne pomoći koje unapređuju rast i razvoj društva, koje na najbolji način koriste novac poreskih obveznika.

Iznad svega, poštena konkurencija je osnov tržišne privrede. Stoga, na prvom mestu treba da bude konkurencija, a ne državna pomoć. Adekvatna kontrola državne pomoći je preduslov za slobodno tržište i zaštitu konkurencije, od čega krajnju korist imaju potrošači, odnosno građani Republike Srbije. Ja Vam se zahvaljujem na pažnji. Možda ću se na kraju rasprave uključiti da damo neki krajnji rezime svega ovoga nakon ove rasprave koju budem čuo od ostalih kolega koji su ovlašćeni ispred svojih poslaničkih grupa.“

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.