Најновије

Боља контрола државне помоћи и транспарентност стварају здраву конкуренцију привредних субјеката на тржишту Посланичка група

Др Весна Ивковић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о контроли државне помоћи

Уређењем система пружања државне помоћи кроз увођење нових правних института из ове области у правни систем Републике Србије допринеће подстицају привредног развоја, а крајњи циљ је да грађани живе у бољој и економско стабилнијој Србији

          Поштовани председавајући, поштовани министре са сарадницима, поштоване колегинице и колеге народни посланици,

данас је на дневном реду још један сет закона из области финансија, који су као и закони о којима смо ових дана расправљали, доказ да ова Влада води једну одговорну економску политику, а све са циљем да грађани Републике Србије осете бољитак.

Говорићу о Предлогу закона о контроли државне помоћи. Иако је важећи закон о контроли државне помоћи донет 2009. године, а почео са применом 2010. године, испоставило се да се његовом применом указала потреба да се на потпунији и сврсисходнији начин регулишу нека питања везана за ову област, као и вођење самог поступка контроле и функционисања Комисије за контролу државне помоћи.

По досадашњем закону, контролу државне помоћи вршило је посебно одељење у саставу Министарства финансија. Новим предлогом закона формира се независан орган, односно комисија за контролу државне помоћи, коју ће бирати Народна скупштина, на предлог надлежног одбора.

Контролу рада такође ће вршити Народна скупштина у склопу вршења своје контролне функције. На овај начин обезбедиће се транспарентност читавог система доделе државне помоћи, прописивањем јасних правила. Закон прецизира све процедуре и услове за коришћење државне помоћи, тако да ће сви потенцијални корисници било ког вида државне помоћи, имати пред собом транспарентне и прецизне законске услове које треба да испуне да би аплицирали за државну помоћ.

Законом је дефинисан појам државне помоћи и да подсетимо. Државна помоћ се пружа путем следећих инструмената – субвенције, што могу бити бесповратна средства или субвенционисана каматна стопа на кредите, пореске олакшице за корисника помоћи, као што је ослобађање од пореза и доприноса или царине, отпис дуга према држави, продаја или коришћење имовине у јавној својини по цени нижој од тржишне, као и други инструменти наведени у члану 3. Предлога закона. 

Давалац државне помоћи може бити надлежни орган Републике Србије, аутономне покрајине, или локалне самоуправе као и свако правно лице које управља или располаже јавним средствима и додељује државну помоћ у било ком облику. Корисник државне помоћи је свакако правно или физичко лице које у обављању делатности користи државну помоћ у било ком облику. 

Уређење система пружања државне помоћи треба да допринесе подстицању привредног развоја у Републици Србији. Њиме ће се такође уредити и обезбедити јединствено тржиште и утврдити политика и мере за подстицање равномерног развоја појединих делова Републике Србије, укључујући и развој недовољно развијених подручја. Разлог за доношење овог закона јесте увођење нових правних института из ове области у правни систем Републике Србије, као и усклађивање са правним тековинама ЕУ, што је обавеза Србије као кандидата за улазак у исту.

Предлог овог закона, као и закони о којима смо ових дана расправљали, предлози су Владе Републике Србије и њихово усвајање, а касније и примена, имају за циљ привредни развој Републике Србије, од чега крајњу корист имају грађани, а одржавају се и на равномернији развој Републике и смањење разлика између развијених и неразвијених делова Републике.

На крају крајева, наш циљ је да грађани живе у бољој и економски стабилнијој Србији, јер су на својим плећима изнели мере економских реформи и допринели фискалној консолидацији о којој смо говорили у расправи о ребалансу буџета. Поред осталих очекиваних позитивних ефеката циљ овог закона је и рационализација трошења јавних средстава и инвестирање у оне пројекте који су од значаја за економију појединих региона али и друштва у целини. Да би се нека мера сматрала државном помоћи она мора бити селективна, тј. да за ефекат има довођење привредних субјеката, производњу поједине робе или пружање појединих услуга, у повољнији положај у односу на конкуренте. 

Овим законом се предвиђа формирање новог тела, независног државног органа који би у пуној мери са проширеним овлашћењима спроводио надзор доделе државне помоћи кроз усклађеност са правилима. Тај нови орган, односно Комисија за контролу државне помоћи има своје органе, савет комисије и председника комисије, чији ће рад бити транспарентан и подложан контроли и Народне скупштине и грађана као пореских обвезника.

Дакле, овим предлогом закона, успоставља се боља контрола државне помоћи и транспарентност у додели исте, ствара се здрава конкуренција привредних субјеката на тржишту и резултат ће бити здрав привредни развој и на крају, афирмисаће се запошљавање и привлачење инвестиција. 

У дану за гласање посланичка група СПС гласаће за овај сет закона. 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.