Bolja kontrola državne pomoći i transparentnost stvaraju zdravu konkurenciju privrednih subjekata na tržištu Poslanička grupa

Dr Vesna Ivković, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći

Uređenjem sistema pružanja državne pomoći kroz uvođenje novih pravnih instituta iz ove oblasti u pravni sistem Republike Srbije doprineće podsticaju privrednog razvoja, a krajnji cilj je da građani žive u boljoj i ekonomsko stabilnijoj Srbiji

          Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici,

danas je na dnevnom redu još jedan set zakona iz oblasti finansija, koji su kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, dokaz da ova Vlada vodi jednu odgovornu ekonomsku politiku, a sve sa ciljem da građani Republike Srbije osete boljitak.

Govoriću o Predlogu zakona o kontroli državne pomoći. Iako je važeći zakon o kontroli državne pomoći donet 2009. godine, a počeo sa primenom 2010. godine, ispostavilo se da se njegovom primenom ukazala potreba da se na potpuniji i svrsishodniji način regulišu neka pitanja vezana za ovu oblast, kao i vođenje samog postupka kontrole i funkcionisanja Komisije za kontrolu državne pomoći.

Po dosadašnjem zakonu, kontrolu državne pomoći vršilo je posebno odeljenje u sastavu Ministarstva finansija. Novim predlogom zakona formira se nezavisan organ, odnosno komisija za kontrolu državne pomoći, koju će birati Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora.

Kontrolu rada takođe će vršiti Narodna skupština u sklopu vršenja svoje kontrolne funkcije. Na ovaj način obezbediće se transparentnost čitavog sistema dodele državne pomoći, propisivanjem jasnih pravila. Zakon precizira sve procedure i uslove za korišćenje državne pomoći, tako da će svi potencijalni korisnici bilo kog vida državne pomoći, imati pred sobom transparentne i precizne zakonske uslove koje treba da ispune da bi aplicirali za državnu pomoć.

Zakonom je definisan pojam državne pomoći i da podsetimo. Državna pomoć se pruža putem sledećih instrumenata – subvencije, što mogu biti bespovratna sredstva ili subvencionisana kamatna stopa na kredite, poreske olakšice za korisnika pomoći, kao što je oslobađanje od poreza i doprinosa ili carine, otpis duga prema državi, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj od tržišne, kao i drugi instrumenti navedeni u članu 3. Predloga zakona. 

Davalac državne pomoći može biti nadležni organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, ili lokalne samouprave kao i svako pravno lice koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku. Korisnik državne pomoći je svakako pravno ili fizičko lice koje u obavljanju delatnosti koristi državnu pomoć u bilo kom obliku. 

Uređenje sistema pružanja državne pomoći treba da doprinese podsticanju privrednog razvoja u Republici Srbiji. Njime će se takođe urediti i obezbediti jedinstveno tržište i utvrditi politika i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući i razvoj nedovoljno razvijenih područja. Razlog za donošenje ovog zakona jeste uvođenje novih pravnih instituta iz ove oblasti u pravni sistem Republike Srbije, kao i usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, što je obaveza Srbije kao kandidata za ulazak u istu.

Predlog ovog zakona, kao i zakoni o kojima smo ovih dana raspravljali, predlozi su Vlade Republike Srbije i njihovo usvajanje, a kasnije i primena, imaju za cilj privredni razvoj Republike Srbije, od čega krajnju korist imaju građani, a održavaju se i na ravnomerniji razvoj Republike i smanjenje razlika između razvijenih i nerazvijenih delova Republike.

Na kraju krajeva, naš cilj je da građani žive u boljoj i ekonomski stabilnijoj Srbiji, jer su na svojim plećima izneli mere ekonomskih reformi i doprineli fiskalnoj konsolidaciji o kojoj smo govorili u raspravi o rebalansu budžeta. Pored ostalih očekivanih pozitivnih efekata cilj ovog zakona je i racionalizacija trošenja javnih sredstava i investiranje u one projekte koji su od značaja za ekonomiju pojedinih regiona ali i društva u celini. Da bi se neka mera smatrala državnom pomoći ona mora biti selektivna, tj. da za efekat ima dovođenje privrednih subjekata, proizvodnju pojedine robe ili pružanje pojedinih usluga, u povoljniji položaj u odnosu na konkurente. 

Ovim zakonom se predviđa formiranje novog tela, nezavisnog državnog organa koji bi u punoj meri sa proširenim ovlašćenjima sprovodio nadzor dodele državne pomoći kroz usklađenost sa pravilima. Taj novi organ, odnosno Komisija za kontrolu državne pomoći ima svoje organe, savet komisije i predsednika komisije, čiji će rad biti transparentan i podložan kontroli i Narodne skupštine i građana kao poreskih obveznika.

Dakle, ovim predlogom zakona, uspostavlja se bolja kontrola državne pomoći i transparentnost u dodeli iste, stvara se zdrava konkurencija privrednih subjekata na tržištu i rezultat će biti zdrav privredni razvoj i na kraju, afirmisaće se zapošljavanje i privlačenje investicija. 

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za ovaj set zakona. 

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.