Најновије

Хармонизација прописа из овог сектора наша је обавеза у оквиру процеса приступања Републике Србије ЕУ Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о сету економских и финансијских закона који се односе на осигурање депозита и инвестиционе фондове.

Систем осигурања депозита позитивно утиче на јачање поверења јавности, пре свега у банкарски сектор, на спречавање и ублажавање ефеката наступања кризних ситуација, на нивоу појединачне банке и банкарског система у целини.“

Уважени министре са сарадницима, поштоване колеге народни посланици, грађанке и грађани Србије, на овој седници Скушине Србије расправљамо о више закона из области економије и финансија, а данашњи пакет закона односи се на измене Закона о осигурању депозита и нове законе о инвестиционим фондовима, односно увођење нових форми инвестиционих фондова као институционалних инвеститора на тржишту капитала у Републици Србији.

Најпре ћу се осврнути на закон о изменама и допунама Закона о осигурању депозита. Осигурање депозита физичких лица, предузетника, микро, марко, малих и средњих правних лица код банака и исплата осигураних износа депозита у случају стечаја или ликвидације банке представљају основну делатност Агенције за осигурање депозита.

Поред послова обавезног осигурања депозита и исплате осигураних износа, Агенција може управљати и имовином пренетом у поступку реструктурирања банака и обављати друге послове у вези са поступком реструктурирања банака.

Систем осигурања депозита позитивно утиче на јачање поверења јавности, пре свега у банкарски сектор, на спречавање и ублажавање ефеката наступања кризних ситуација, како на нивоу појединачне банке, тако и банкарског система у целини.

Предложеним изменама и допунама настоји се да се у условима стабилности финансијског система, систем осигурања депозита додатно усклади са међународном праском и стандардима, као и правним тековинама пре свега ЕУ којој Србија тежи.

У протеклом периоду Агенција је активно сарађивала са Светском банком и ММФ-ом у циљу унапређења система осигурања депозита. Важећи закон донет је 2015. године, а 2017. Године допуњен у делу који се односио на инвестирање средстава фонда. Да подсетимо, јавности ради, основни циљеви система осигурања депозита су заштита депозита физичких лица, предузетника, микро, малих и средњих правних лица и допринос финансијској стабилности у Републици Србији. Зато ове измене доприносе даљем остваривању свих наведених циљева.

Изменом основице за обрачун премије, редовна премија би се уместо на укупне депозите физичких лица предузетника, микро, малих и средњих правних лица, обрачунавала на осигуране износе депозита банака до 50 хиљада евра.

Предложене измене закона ће пре свега имати утицај на банке и то у делу у ком ће изменом основице за обрачун премије у смислу да се уместо на укупне депозите физичких лица и осталих корисника, редовне и ванредне премије обрачунавају на осигуране износе депозита банака до 50 хиљада евра, односно осигурањем покривене износе депозита наведених осигураних категорија. Смањиће се обавезе банка по основу плаћања премије осигурања депозита у просеку.

Друга ствар је дефинисање и прописивање новог циљног износа Фонда за осигурање депозита и продужење рока за достизање циљног износа, уместо постојећег циљног износа од 5% осигураних депозита у банкарском сектору, који је потребно достићи до 1. јануара 2025. године, циљни износ је предлогом дефинисан на нивоу од 7,5%  осигураних износа депозита у банкарском сектору који треба да се достигне до 1. јануара 2030. године.

Дакле, предложене измене закона унапредиће систем и од велике су користи за свеукупно функционисање.

Када је у питању нови законодавни оквир за инвестиционе фондове, хтела сам да скренем пажњу да је Србија препознала значај овог питања, не само за развој финансијског тржишта, већ и за укупан економски развој. Први Закон о инвестиционим фондовима донет је 2006. године, а мењали смо га и дограђивали више пута како би пре свега инвеститорима омогућили што сигурније и једноставније услове да као чланови Фонда учествују на нашем тржишту капитала и остварују одређену добит на уложена средства.

Досадашња примена Закона о инвестиционим фондовима показала је позитиван ефекат на развој тржишта капитала, а у крајњој линији и на ефикасније финансирање реалног сектора из оваквих финансијских извора. Након усвајања закона појавили су се први инвестициони фондови, као и друштва за управљање овим фондовима, који су најпре били заинтересовани за улагање у власничке хартије од вредности, како домаћих, тако и регионалних компанија. Нажалост, код ових првих фондова је због глобалне економске кризе 2008. Године дошло до драстичног пада акција на тржишту капитала, што је за последицу имало пољуљан углед инвестиционих фондова и довело до драстичног пада утицаја свих фондова на тржиште капитала.

Према подацима за период од 2015. до 2018. године, у Србији је регистрован укупно 21 инвестициони фонд и шест друштава за управљање инвестиционим фондовима. Требало би напоменути такође да се чак 89% укупне вредности нето имовине фондова односило на новчане фондове. Ово говори да је ипак домаће тржиште капитала још увек недовољно развијено, са константним недостатком квалитетног тржишног материјала, односно финансијских инструмената у које би инвеститори могли да улажу, а да то не буду само депозити код банака, што није ни циљ, ни сврха инвестиционих фондова.

Да би се ситуација поправила и стабилизовала, положај инвестиционих фондова након глобалне економске кризе која је задесила читав свет 2008. године, што је на нашем тржишту дестабилизовало инвестиционе фондове, вршене су измене законодавства, његово прилагођавање новонасталим условима, као и његово усклађивање са правом ЕУ. Тим ранијим изменама створени су нешто повољнији услови за формирање друштва за управљање фондовима, али је ипак став ЕУ био да се материја о инвестиционим фондовима у нашем законодавству раздвоји у два закона. Тако је хармонизација прописа из овог сектора постала наша обавеза у оквиру процеса приступања Републике Србије ЕУ и преговарачке позиције за Поглавље 9 –  Финансијскеуслуге.

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.