Harmonizacija propisa iz ovog sektora naša je obaveza u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU Poslanička grupa

Snežana Paunović, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije govorila je o setu ekonomskih i finansijskih zakona koji se odnose na osiguranje depozita i investicione fondove.

Sistem osiguranja depozita pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti, pre svega u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija, na nivou pojedinačne banke i bankarskog sistema u celini.“

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, građanke i građani Srbije, na ovoj sednici Skušine Srbije raspravljamo o više zakona iz oblasti ekonomije i finansija, a današnji paket zakona odnosi se na izmene Zakona o osiguranju depozita i nove zakone o investicionim fondovima, odnosno uvođenje novih formi investicionih fondova kao institucionalnih investitora na tržištu kapitala u Republici Srbiji.

Najpre ću se osvrnuti na zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Osiguranje depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, marko, malih i srednjih pravnih lica kod banaka i isplata osiguranih iznosa depozita u slučaju stečaja ili likvidacije banke predstavljaju osnovnu delatnost Agencije za osiguranje depozita.

Pored poslova obaveznog osiguranja depozita i isplate osiguranih iznosa, Agencija može upravljati i imovinom prenetom u postupku restrukturiranja banaka i obavljati druge poslove u vezi sa postupkom restrukturiranja banaka.

Sistem osiguranja depozita pozitivno utiče na jačanje poverenja javnosti, pre svega u bankarski sektor, na sprečavanje i ublažavanje efekata nastupanja kriznih situacija, kako na nivou pojedinačne banke, tako i bankarskog sistema u celini.

Predloženim izmenama i dopunama nastoji se da se u uslovima stabilnosti finansijskog sistema, sistem osiguranja depozita dodatno uskladi sa međunarodnom praskom i standardima, kao i pravnim tekovinama pre svega EU kojoj Srbija teži.

U proteklom periodu Agencija je aktivno sarađivala sa Svetskom bankom i MMF-om u cilju unapređenja sistema osiguranja depozita. Važeći zakon donet je 2015. godine, a 2017. Godine dopunjen u delu koji se odnosio na investiranje sredstava fonda. Da podsetimo, javnosti radi, osnovni ciljevi sistema osiguranja depozita su zaštita depozita fizičkih lica, preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica i doprinos finansijskoj stabilnosti u Republici Srbiji. Zato ove izmene doprinose daljem ostvarivanju svih navedenih ciljeva.

Izmenom osnovice za obračun premije, redovna premija bi se umesto na ukupne depozite fizičkih lica preduzetnika, mikro, malih i srednjih pravnih lica, obračunavala na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra.

Predložene izmene zakona će pre svega imati uticaj na banke i to u delu u kom će izmenom osnovice za obračun premije u smislu da se umesto na ukupne depozite fizičkih lica i ostalih korisnika, redovne i vanredne premije obračunavaju na osigurane iznose depozita banaka do 50 hiljada evra, odnosno osiguranjem pokrivene iznose depozita navedenih osiguranih kategorija. Smanjiće se obaveze banka po osnovu plaćanja premije osiguranja depozita u proseku.

Druga stvar je definisanje i propisivanje novog ciljnog iznosa Fonda za osiguranje depozita i produženje roka za dostizanje ciljnog iznosa, umesto postojećeg ciljnog iznosa od 5% osiguranih depozita u bankarskom sektoru, koji je potrebno dostići do 1. januara 2025. godine, ciljni iznos je predlogom definisan na nivou od 7,5%  osiguranih iznosa depozita u bankarskom sektoru koji treba da se dostigne do 1. januara 2030. godine.

Dakle, predložene izmene zakona unaprediće sistem i od velike su koristi za sveukupno funkcionisanje.

Kada je u pitanju novi zakonodavni okvir za investicione fondove, htela sam da skrenem pažnju da je Srbija prepoznala značaj ovog pitanja, ne samo za razvoj finansijskog tržišta, već i za ukupan ekonomski razvoj. Prvi Zakon o investicionim fondovima donet je 2006. godine, a menjali smo ga i dograđivali više puta kako bi pre svega investitorima omogućili što sigurnije i jednostavnije uslove da kao članovi Fonda učestvuju na našem tržištu kapitala i ostvaruju određenu dobit na uložena sredstva.

Dosadašnja primena Zakona o investicionim fondovima pokazala je pozitivan efekat na razvoj tržišta kapitala, a u krajnjoj liniji i na efikasnije finansiranje realnog sektora iz ovakvih finansijskih izvora. Nakon usvajanja zakona pojavili su se prvi investicioni fondovi, kao i društva za upravljanje ovim fondovima, koji su najpre bili zainteresovani za ulaganje u vlasničke hartije od vrednosti, kako domaćih, tako i regionalnih kompanija. Nažalost, kod ovih prvih fondova je zbog globalne ekonomske krize 2008. Godine došlo do drastičnog pada akcija na tržištu kapitala, što je za posledicu imalo poljuljan ugled investicionih fondova i dovelo do drastičnog pada uticaja svih fondova na tržište kapitala.

Prema podacima za period od 2015. do 2018. godine, u Srbiji je registrovan ukupno 21 investicioni fond i šest društava za upravljanje investicionim fondovima. Trebalo bi napomenuti takođe da se čak 89% ukupne vrednosti neto imovine fondova odnosilo na novčane fondove. Ovo govori da je ipak domaće tržište kapitala još uvek nedovoljno razvijeno, sa konstantnim nedostatkom kvalitetnog tržišnog materijala, odnosno finansijskih instrumenata u koje bi investitori mogli da ulažu, a da to ne budu samo depoziti kod banaka, što nije ni cilj, ni svrha investicionih fondova.

Da bi se situacija popravila i stabilizovala, položaj investicionih fondova nakon globalne ekonomske krize koja je zadesila čitav svet 2008. godine, što je na našem tržištu destabilizovalo investicione fondove, vršene su izmene zakonodavstva, njegovo prilagođavanje novonastalim uslovima, kao i njegovo usklađivanje sa pravom EU. Tim ranijim izmenama stvoreni su nešto povoljniji uslovi za formiranje društva za upravljanje fondovima, ali je ipak stav EU bio da se materija o investicionim fondovima u našem zakonodavstvu razdvoji u dva zakona. Tako je harmonizacija propisa iz ovog sektora postala naša obaveza u okviru procesa pristupanja Republike Srbije EU i pregovaračke pozicije za Poglavlje 9 –  Finansijskeusluge.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.