Неђо Јовановић, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Предлогу одлуке о избору председника судова и Предлогу одлуке о избору судија који се први пут бирају на судијску функцију:

Кандидати за носиоце правосудних функција треба да буду свесни изазова  који их чекају на позицијама судија, озбиљног рада и бројних проблема. Док председници судова имају обавезу да добро организују рад, саставе адекватна судска већа, како би судови у свом раду дали што бољи резултат.

Уважене судије и колеге, госпођо Горевица, господине Пантићу са сарадницом, посланичка група СПС ће несумњиво подржати ваш предлог и у мојој дискусији ћу покушати да отклоним одређене предрасуде које постоје када је у питању ваш рад и предлагање кандидата за носиоце правосудних функција са једне стране, а са друге стране да се коначно прокоментарише именом и презименом свако од кандидата. Ја то данас нећу чинити, указаћу само на њих неколико са становишта својих личних, професионалних искустава, као и онога што је стручној јавности познато.

Када су у питању критеријуми којима се руководите, за разлику од медијских експлоатација нечега што је апсолутно неосновано, а то су критике на ваш рад због наводне нетранспарентности, морам због грађана Републике Србије да укажем на нешто што је законом имплицитно прописано.

Дакле, ради се о једној императивној норми, где се у члану 69. Закона о судијама каже: „За председника суда може бити изабран судија који се налази на сталној судијској функцији, у суду истог или вишег степена и који има изражену способност за руковођење и организацију рада.“ Хајмо да се мало позабавимо овим другим критеријумом, а то је способност за руковођење и организацију послова у суду.

Имајући у виду да долазим из професије која је уско везана за правосуђе, морам да кажем да би се онда овај критеријум могао везати само за оне који имају у оквиру судова управо такве послове. Организације посла и руковођење, па су то председници грађанских одељења, па су то председници одељења за суђење у разумном року, па су то председници судске праксе итд.

Међутим, овај део или норму, део норме, морамо мало шире тумачити, не можемо се само везати за њих, већ за све судије тог суда, где желимо или где ви предлажете, да се кандидат изабере за председника суда. Дакле, то може да буде и судија који је на основу мишљења колегијума предложен, односно то мишљење је важеће јер има већину гласова.

Хајмо онда да се позабавимо и тим критеријумима, а то је мишљење колегијума суда. Било би јако лоше да сте предложили некога ко има много мањи број гласова од стране колегијума у односу на неке друге кандидате, јер би онда довели у сумњу ваш рад, предлагање кандидата, а нас народне посланике, довели у позицију да можда гласањем одлучимо на потпуно погрешан начин, тако што ћемо изабрати кандидата који ни у ком случају не одговара по критеријумима који треба да се поштују када се врши избор кандидата за носиоца правосудних функција.

На крају, и она два критеријума која се везују за достављане писаног програма рада и решавања проблема у судовима је такође нешто што се вреднује, као и што се вреднује разговор са кандидатом, у смислу одговарајуће оцене и кад се све то сублимира даје се одговарајућа оцена. Ви сте оцену исказали и ми у посланичкој групи СПС се са тим оценама апсолутно слажемо.

Шта је најважније? Најважније је да је комплетан овај процес потпуно транспарентан, да свако ко жели може да оствари увид у било који део, било коју фазу од овог поступка, поступка оцењивања и предлагања кандидата за избор носиоца правосудних функција.

Према томе, све оно што је медијски експлоатисано, што се чак и овде истиче као ваш терет се не може прихватити, имајући у виду чињенице које сам ја истакао, а које се не могу доводити у сумњу.

Пре него што будем нешто рекао о самим кандидатима требало би рећи – шта је то што њих чека када буду изабрани за председнике судова, шта је то што ће морати да раде, како ће се суочавати са одређеним проблемима и исте решавати и шта ми од њих очекујемо? Хајде да будемо искрени, ја према вама то увек јесам, у име мојих колега посланика никад нисам имао ни један једини проблем да укажем, чак и критички на оно што сматрам да основано критички треба истаћи, а похвалити оно што је, у сваком случају за похвалу.

Пре свега, незадовољство грађана Републике Србије стањем у правосуђу има своје утемељење и нико не може бити срећан због стања у правосуђу ако се посматрају неке чињенице које такође не могу бити оспорене, не могу бити оспорене аргументовано.

С друге стране, да ли судови у том смислу морају побољшати квалитет свог рада да би се то незадовољство, не само ублажило, већ и елиминисало? Наравно да да. Ту не постоји апсолутно ништа што би се прокламовало као нека велика памет због тога што проблеми постоје. Постоје од 2009. и 2010. године, када смо имали један суноврат правосуђа, када је правосуђе оболело од карцинома који је метастазирао и дан данас осећамо управо последице тог обољења. Никако га још увек нисмо излечили, залечили да, у поступку излечења јесте, али излечено није.

Шта је оно што је јако важно када говоримо о кандидатима за председнике судова? Мислим да сви они који су данас предложени морају да буду свесни својих изазова. Ја не знам да ли су то написали у програмима које су вама доставили када су у питању њихове будуће активности у судовима за које желе да буду изабрани као председници тих судова, али је несумњиво да их чека један озбиљан рад и огроман број проблема.

Први, решавање старих предмета и елиминисање старих предмета из судова. Уважене колеге, замолио бих вас да крајње добронамерно прихватите нешто што ћу сада да истакнем, а што сам сигуран да ће наићи на ваше разумевање јер не можемо бити несагласни у томе, а то је да је ово по ко зна који избор председника судова по реду, а да питање решавања старих предмета и даље стоји и да га нисмо решили. Како га решавамо? Па, нажалост, решавамо га на један врло лош начин, кроз лажну солидарност, кроз толеранцију нерада, кроз толеранцију неефикасног поступања од стране судије. Да ли смо, као председници судова, то метафорички говорим, били у ситуацији да знамо да наш колега не ради, али толеришемо нерад? Јесмо у милион случајева. Зашто по ко зна који пут долазимо у ситуацију да коначно правосуђе искоренимо од оних који не заслужују да буду носиоци правосудних функција, а афирмишемо оне који то више него заслужују?

Шта ми радимо? Опет кажем метафорички ми, то раде председници судова. Ако је један судија оптерећен својим нерадом са преко 500 предмета и не може да постигне ажурност, не може да реши прилив, то је за њега мисаона именица, онда председник суда уради нешто што је најгоре, уместо подношења пријаве против тог судије, он изузме 200, 300 предмета, па каже – ево, оставићу ти 200 да радиш, ваљда ћеш се изборити са тих 200, а даћу ефикасном судији тих 200, 300 његових, па ти њему насамари да не будем пежоративан, тривијалан, бизаран, па ћеш ти да радиш иако си изузетно ефикасан и ажуран.

Шта је последица? Овај ко није ажуран он ће својим нерадом опет набавити, да тако пежоративно кажем, нових 500 предмета и имаће их 1000 нерешених, односно у раду, а за то време ће неко ко је вредан, ефикасан, ко жели да ради и да доприноси раду суда бити оптерећен великим бројем предмета. Да ли је то правично? Да ли је то у реду што се дешава у судовима? Свакако да није и никако да се томе стане на пут. Поставља се питање до када ће се лажна солидарност у судовима појављивати као нешто што оптерећује судове? До када ће се толерисати,  а ту мора да буде нулта толеранција, нерад судија? Па, није идилично стање и ми смо свесни да није идилично стање, али морамо заштити добре судије од лоших судија.

Што се тиче председника судова њихова прва обавеза јесте да добро организују рад суда, да саставе већа на адекватан начин и то тако што ће већа у практичном смислу, у свом раду, дати најбољи резултат, да уколико се укаже проблем у раду већа да се одмах интервенише, али оно што је наша посланичка група стално указивала и овај пут ћу ја то поновити, уважене колеге, јесте чињеница да председници судова носе највећи степен одговорности за своје судове у смислу њихове укупне ефикасности или нерад.

Па, грађани то најбоље осећају и знају ако из истог суда, по истом чињеничном и правном питању, из два већа изађу две различите одлуке што детерминише неуједначену судску праксу, грађане то много кошта, грађани то добро осећају и кога ће прво да прозову? Па неће судију или судије које су допринеле неуједначеној судској пракси, него председника суда. Председник суда, у том смислу, није крив. Он не може да утиче на независност судије у суду у његовом поступању, јер је тај судија самосталан, али је и медијски и у јавности пред грађанима крив. Зашто када нема кривице?

Зашто ја ово говорим? Говорим управо због тога што морамо посебну пажњу да посветимо не само данас предложеним кандидатима за председнике судова, већ и о свим оним које бирамо за носиоце правосудних функција, јер не може бити председник суда крив за нашу лошу одлуку. Ако смо ми лоше изгласали на ваш лош предлог да неко буде судија ко не заслужује, онда је то хипотека и председнику суда, јер он тог лошег судију мора негде да распореди, а то је велики проблем. Ви то као дугогодишњи и изузетно искусне судије, које ја изузетно поштујем и ценим, и те како добро знате.

Милион пута смо постављали једно исто питање. Судска пракса као врх пирамиде, као нешто што је филтер, а јесте филтер, за све судске одлуке које излазе из судова, има свог председника. Да ли на месту председника судске праксе треба да буде председник суда? Ја сам уверен, да. Зашто? Па, зато што је по функцији најорганизованији, најстручнији и по овим критеријумима које овде декларишемо, а које сте ви применили када сте нам предложили ове кандидате, он јесте тај који мора да врши контролу над свим судијама.

Зашто он онда није председник судске праксе или барем ако имамо изузетног стручног судију који јесте председник судске праксе, онда он мора да подлеже контроли рада од стране председника суда и ипак одлука која је изашла из судске праксе, ни у ком случају не би смела да изађе без посебне верификације, односно сагласности од стране председника суда? То је моје лично мишљење, можда се ви са тим мишљењем нећете сложити, ја немам ништа против и да се са тим не сложите.

Оно што је такође веома важно, јесте чињеница да ми имамо ситуацију у којој, а ово јесте одговорност председника судова, да имамо одлив информација из судова, па странка добије информацију да је одлука урађена и зна каква је одлука, да ли је позитивна за њега или негативна и пре него што је експедована из суда. Ко је за то одговоран и да ли се сме толерисати један такав приступ у раду да странка сазна за одлуку у којој има легитимацију, без обзира коју, туженог, тужиоца, предлагача, противника предлагача, не битно је, али је битно да та информација долази до њега значајно пре него што је извршена достава пресуде из тог суда?

Такви случајеви, такве појаве нису ретке, оне су изузетно честе и нажалост опет их толеришемо. И пошто ћу и као говорник узети кратко учешће касније у овој дискусији морам да укажем и на ваше предлоге, а ти су предлози садржани у материјалу који смо добили.

Ја морам да истакнем чињеницу да су ово предлози који су за уважавање, који су за поштовање, како са становишта биографија које су овде наведене, тако и са становишта онога што су ови кандидати за председнике судова за које су предложени исказали у свом раду.

Лично, немам право да коментаришем све, а могу да кажем да у име посланика СПС подржавамо све ове предлоге због тога што смо уверени да сте приликом предлагања имали у виду њихов квалитет, што је за нас најважније. Све остало што сам говорио је мање битно у односу на ову генералну норму, а то је да сте имали у виду њихов квалитет. Ми то поштујемо и ценимо зато што смо уверени да сте тај квалитет имали у фокусу на првом месту.

Ја ћу неколико имена поменути јер сам дужан да их поменем зато што и са становишта онога што радим, а моја је професија везана за правосуђе, упознат сам са појединим квалитетима појединих кандидата из овог предлога. Судија, до сада вршилац функције председника Привредног суда у Ужицу, Миљко Мићовић, ради се о кандидату који неспорно има све квалитете да буде изабран за председника тог суда за кога је предложен, а то је Привредни суд у Ужицу. Судија Душка Илић, судија Привредног апелационог суда, предложена за председника Привредног суда у Краљеву, неспорно да има квалитете да буде изабрана за председника Привредног суда у Краљеву.

Задржаћу се сада овде. Обоје кандидата са становишта струке уважавају велико поштовање. Судија Мићовић који је своју едукацију почео, мислим на стручну едукацију, у судовима опште надлежности, завршио у Привредном суду као респектабилном Привредном суду у Ужицу првог степена и показао се као неко ко зна да ради свој посао.

Судија Душка Илић, судија која је не само кроз едукације, него и кроз едуковање себе показала у правом светлу. Како би се рекло, није знање знање знати, већ је знање знање дати, а она је то успела у свом раду. И оно што уважене колеге, а превасходно се односи на уважену и поштовану колегиницу Горавицу, и те како добро знате, и јесте чињеница да је оваквом квалитету значајно допринео систем стручног оспособљавања и усавршавања судија, који је промовисао Привредни апелациони суд, као суд републичког ранга са несумњиво највећим степеном ауторитета у правосуђу и саветовање Привредног апелационог суда, које се традиционално сваке године одржава на Златибору, даје нам за право да сви они који то саветовање прођу јесу добри правни стручњаци, јесу добри адвокати, судије и сви остали који на том саветовању и учествују у раду саветовања партиципирају.

Судија Душка Илић је осим тога и код Агенције за лиценцирање стечајних управника неко ко је препознат као испитивач за све оне који полажу за звање стечајних управника.

Судија Раденко Зечевић, кандидат који се предлаже за председника Вишег суда у Ужицу, несумњиво са квалитетима које сам мало пре истакао, а који завређују да буде изабран за председника тог суда.

На самом крају, жао ми је што не могу да поменем све остале кандидате јер би било некоректно, с обзиром да немам професионално искуство као са овим кандидатима које сам истакао, али сам уверен да су предложени на правилан начин и уверен сам да ће моћи да одговоре задатку који их очекује у будућем периоду рада. Нешто ћу касније рећи о нечему што је јако важно и за вас и за грађане, а сада закључујем тако што ћу још једном да потврдим да посланичка група СПС ће у дану за гласањеподржати ваше предлоге.

Имајући у виду да смо у овом послеподневном делу дискусије о овој тачки дневног реда чули неке коментаре који се везују за избор председника судова, морам да скренем пажњу на једну чињеницу како би грађани Србије успели да направе разлику између одговорности председника судова у односу на одговорност судија.

Постављено је питање застарелости. Да ли у судовима где бирамо председнике постоје предмети који су грешкама судија дошли до застаревања, односно где је дошло до застаревања кривично гоњење за учиниоце кривичних дела?

Одговорност за само застаревање не може да сноси председник суда. Одговорност за застаревање може да сноси судија уколико је субјективно допринео да до застаревања дође тако што је повредио начело суђења у разумном року, непотребно заказивао претресе које је нон-стоп одлагао и томе слично.

Уколико постоје околности на које судија објективно није могао да утиче, у тој ситуацији његова одговорност се не може пронаћи, али уколико постоји, онда је одговорност председника суда утолико већа да се према том судији, коме је застарео предмет у смислу кривичног гоњења или друге врсте застарелости, не мора бити само у кривичном смислу, онда је дужност председника суда да се према том судији адекватно поступи са одговарајућом мером. Да ли ће та мера бити покретање дисциплинског поступка, односно иницијатива за дисциплински поступак или нешто друго, што је прописано правилником или законом, то је искључиво обавеза председника суда.

Замолио бих само да се у овим дискусијама, уважавајући моје поштоване колеге, води рачуна о томе да се заштити достојанство у правосуђу, а самим тим и достојанство ове Скупштине.

Колега Фехратовић сигурно не намерно, без икаквих недобронамерних побуда је истакао да је у новопазарском правосуђу предложено неколико кандидата који су носиоци, будући носиоци правосудних функција као судије које се први пут бирају на судијску функцију. Молим само да водимо рачуна да се не ради о новопазарском, ужичком или београдском правосуђу. То је правосуђе Републике Србије и правосудни систем Републике Србије чији је суд у Новом Пазару.

Молим вас да и због достојанства овог дома и због достојанства судова, а превасходно због угледа Републике Србије водимо рачуна о томе.

Мени је јако драго што се као кандидати за носиоце правосудних функција у Новом Пазару појављују особе које су младе, које су се афирмисале, које су показале својим радом и квалитетом свог рада на местима на којима су обављале досадашње послове, а то су послови судијских помоћника и судијских сарадника, да су се афирмисале и завределе пажњу оних који су ценили њихов рад, а оцена њиховог рада је била, онолико колико је мени познато, „нарочито се истиче“.

Мој уважени колега Комленски се дотакао једне теме коју ћу ја додатно афирмисати, а то је и положај судија, додуше он се фокусирао на прекршајне судове, ја ћу говорити о судовима генерално. Да би на било који начин сузбили било какав утицај и спречили урушавање независности правосуђа, морамо имати у виду и чињеницу материјалног положаја судија. Не бих се сложио у целини са неким дискусијама да је тај материјални положај несразмерно бољи у односу на положај просечног грађанина Републике Србије.

Хајде да узмемо у обзир само једну чињеницу која је неспорна. Ако је просек плате у привреди Републике Србије 50 хиљада динара, а плата судије основног суда непуних 90 хиљада динара, онда ни у ком случају не можемо говорити о материјалном положају судије као нечему што је импозантно или што пара очи грађанима Републике Србије. Напротив, управо тим носиоцима правосудних функција треба повећати плате, а зашто? Због тога што на тај начин вишеструко делујемо на све негативне утицаје на правосудни систем и на могућност појаве корупције и на могућност да одређени лоби држе под својим патронатом било шта што се везује за правосуђе, као и да на било који начин се урушава углед носиоца правосудних функција.

Оно што је веома важно је да треба истаћи чињеницу да, како сам данас започео тај коментар, када су у питању председници судова да се води рачуна о поштовању судских одлука. Подсетићу вас да сам данас прокоментарисао једну чињеницу која је врло врло ружна, а присутна је код нас када су питању судови, уважене колеге то итекако добро знају, да имамо одлив информација из судова, да странке знају пре него што им се доставе пресуде какве су пресуде, какве су одлуке, чак знају и како се већало у већима тих судова, што је фрапантно и поражавајуће, поражавајуће је за судове и за судије.

Да не бих то понављао и да не би то била папагајска прича, није то једино што се дешава. Дешава се још нешто много горе, да се пласирају информације из одређених фаза поступака па се онда медијима достављају информације од предистражног поступка, поступка јавно-тужилачке истраге до окончања главног претреса. Да ли се на тај начин урушава самосталног поступајућег судије или већа? Наравно да да. Да ли на тај начин се доводи у питање самосталност судије који поступа у предмету? Наравно да да. Да ли тај судија постаје тада под притиском да донесе одговарајућу одлуку? Наравно да да. Зашто? Зато што медији експлоатишу све оно што се везује за рад суда и за сам ток поступка.

Нажалост, ми социјалисти смо често пута били изложени разним медијским кампањама, на различите начине шиканирани, на различите начине путем медија је спровођен буквално професионални линч. Зашто? Зато што се грубо повређивала презумпција невиности и због тога што је неко био осуђен и без осуде, без правоснажне судске одлуке.

Недавно смо били сведоци управо таквог покушаја професионалног линча личног интегритета и дигнитета када је сам врх СПС у питању.

Зашто ово говорим? Због тога што једино судску одлуку може преиспитати суд и нико други. Не може је преиспитати ни штампа, ни телевизија, па чак ни обичан грађанин који има демократско право да коментарише, али је не може злоупотребљавати, а ми смо данас сведоци грубих злоупотреба како судског поступка, тако и судских одлука.

Мислим да је крајње време да се томе стане на пут. У том смислу један апел и за све носиоце јавних функција, Влада Републике Србије и Административни одбор Републике Србије су врло јасно и децидно прописали границе у којима се може коментарисати нека судска одлука. Мој уважени колега и пријатељ, Александар Мартиновић итекако добро зна где смо отприлике поставили мере, границе, параметре на основу којих се може нешто коментарисати.

Данас на улици моје колеге адвокати који се као адвокати истовремено баве и политиком, али не овде, него на улици, коментаришу судске одлуке на један врло ружан начин, прејудицирајући било какву пресуду, било шта што се везује за судски поступак, па и оне који су основано притворени како би се утврдиле чињенице и докази сматрају невиним, неоправдано лишеним слободе итд.

Да ли је то притисак на правосуђе? Наравно да јесте. Како се може супротставити томе? Управо чувајући углед суда и поштујући судске одлуке, а истовремено поштујући да само суд може да преиспита такву одлуку и нико други. Да будемо потпуно искрени медији ће се лако докопати било кога од нас, лако ће било што се тиче за нашу личност извитоперити, лако ће се користити у највугларнијем смислу речи и сада уколико смо у некаквом поступку никаква ослобађајућа пресуда неће залечити ране које су на тај начин створене, јер трауме остају, бол остаје, трагови у души остају. Ко ће то да надокнади? Нематеријална накнада штете. Будите сигурни да неће. Душевни бол је далеко трајнији од било какве накнаде штете, са далеко тежим последицама

Било ком медију данас је најједноставније рећи, па добро платићемо ту некакву штету, баш нас брига идемо даље, користићемо карактеристике те особе у смислу његове личности, тако што ћемо га приказати онако како га приказујемо у медијима. Да ли ће трпети породица, да ли ће трпети онај ко је обухваћен том медијском кампањом? О томе се не размишља. Све ово што сам рекао иде у једном правцу, да спречимо да из правосуђа и у оквиру правосуђа доприносимо да се оваква једна јако лоша друштвена појава дешава. Нажалост код нас се дешава и нисмо јој стали на пут, а мислим да смо дужни да то урадимо.

На крају овог излагања, морам да укажем на још нешто што се везује за рад председника, јер председник суда, иако смо, подсетићу вас, у једном системском решењу предвидели институцију менаџера суда, која никада није заживела. По мени није ни потребно да постоји. Дубоко сам уверен у то да је то једна апсолутно сувишна функција, јер је председник суда истовремено и судија и организатор посла и одговоран за рад свог суда и менаџер суда. Значи он сублимира у својој функцији све оно што се везује за суд у пуном капацитету. Ако је тако, а јесте тако, онда све остале функције које представљају ништа друго него једну врсту терета, системског терета, не треба држати у закону, требамо у том смислу интервенисати, односно изменити закон.

Али, зато председници суда морају да воде рачуна и о својим запосленима, почев од службеника, односно државних намештеника, и судијских помоћника и стручних сарадника, где свако мора, под један – обављати свој посао на професионалан начин, одговорно и савесно, наравно и достојно, а под два – за такав рад мора бити адекватно награђен. Наравно, ово се не упућује Високом савету судства, јер нема никакву надлежност у том смислу речи, али је један коментар који није сувишан, због тога што смо сведоци да су плате државних службеника и намештеника јако мале, и да не постоји стимуланс на адекватан начин како би они свој рад заиста и ценили и савесно и одговорно обављали, мада сам сигуран да већина њих то и чини.

Председници судова у томе могу да допринесу само у оном делу у коме је то њихова надлежност, додуше мала. То је да их равномерно оптерете послом и да воде рачуна да тај посао који они обављају обављају савесно, одговорно и дисциплиновано.

Поновићу само оно што сам већ истакао, а то је, ови кандидати који су предложени, пошто нисам коментарисао кандидате који су предложени за судије који се први пут бирају на судијску функцију. Очекујемо од њих да ће у овом трогодишњем периоду успети да се стручно оспособе, да ће након три године њиховог рада успети да на оном тзв. пробном тесту, како би наставили своју функцију, односно статус носиоца правосудне функције, успешно да раде и даље, а не да долазимо у ситуацију да од једног човека у кога смо уложили, у кога је држава уложила, од кога се очекивало да ће бити достојан носилац правосудне функције, не буде ништа.

Дакле, на њима је одговорност да ово наше поверење које ће им сутра бити указано нашим гласовима, јер ћемо, барем ми у посланичкој групи СПС гласати за ове кандидате које сте предложили, да то поверење оправдају. Оправдаће га тако што ће чувати углед носиоца правосудне функције, тако што ће свој посао одговорно, савесно и професионално обављати.

Што се тиче председника судова, само још једно. Све оно што их очекује јесте искушење, јесте изазов. Све оно што сам рекао уз једно моје искрено извињење што нисам могао поименично све да обухватим, јер је 35 или 36 предлога, нико ми неће замерити зато што сви уживају подршку. Чули смо овде оспоравања. Вероватно имају разлог за оспоравање.

У том смислу не бих да износимо било какав коментар, али генерално оно што сматрам да је за председнике судова јако важно, јако одговорно, јесте како ће у будућем периоду покушати да исправе огромне проблеме у правосуђу. Кад кажем покушати, то значи да дају свој допринос, да барем овај мали помак који је до сада учињен у оздрављењу правосуђа буде још већи. У том смислу ја остајем при ономе што сам данас рекао, а то је да ћемо подржати све ваше предлоге, како за председнике, тако и за судије који се први пут бирају на судијску функцију.

Подржавамо ваш рад, подржавамо ваше напоре када бирате оне које нама предлажете, јер, још једном ћу да укажем, од ваших квалитетних предлога зависи наша квалитетна одлука, јер ако ви погрешите у предлогу, онда сте нас довели у ситуацију да ћемо направити још већу грешку.

Зато вас подржавамо и верујемо да такве грешке, прво верујемо да не постоје, а друго, још више верујемо да их неће ни бити у будућем периоду. Немојте ми замерити, пошто је данас било доста коментара око тога да ли ова Скупштина треба да задржи надлежност када је у питању избор носилаца правосудних функција, у име мојих другарица и другова, морам да истакнем став. Можда некад лично нисам био истоветан са тим ставом, односно на исти начин размишљао, али не треба дозволити да Скупштина буде неко ко ће бити ван избора носилаца правосудних функција. Не треба дозволити да уђемо у ситуацију да саме судије, обзиром да имају огромне проблеме, док се сви ти проблеми не реше, бирају између себе носиоце правосудних функција.

Ући ћемо у једну опасну замку где ће бити много више непотизма, где ће бити много више злоупотреба, где ће бити много више опасности за правосудни систем, када је у питању избор носилаца правосудних функција, јер се бојим да ли ће тада квалитет бити присутан или неће. Док смо ми овде где јесмо и док обављамо овај посао који обављамо, мислим да смо последњи филтер када је у питању квалитет избора носилаца правосудних функција.

Још једном, наша подршка стоји вама, вашим предлозима и у дану за гласање, гласаћемо за ваше предлоге. Хвала.