Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије поставила је посланичко питање министру пољопривреде:

Модерном селу, какво нам треба, треба омогућити правно-техничко уређено земљиште, образовану радну снагу, већи сточни фонд, јефтинији капитал, боље путеве, орјентисање у целини на здраву храну и редовност испоруке. У том смислу сматрам да су неопходне синхронизоване и темељне систематске реформе на свим нивоима, од врха државе до села и обрнуто, што није могуће остварити у кратком временском периоду и сегментирано. Управо зато је и ово питање Министарству пољопривреде, може се рећи и целој Влади, прави ли планове за то где и како треба да буде место пољопривредне производње у Србији, како за домаће потребе тако и за инострано тржиште које нам је отворено?

Поштовани председавајући, поштовани посланици, дан за постављање питања искористила бих за упућивање питања министру пољопривреде, а везано је за нашу сарадњу са иностранством и све већој могућности пољопривредног развоја, односно стварања нових производа који би били намењени извозу.

Наиме, конкретно ме интересује какву стратегију и конкретне мере или конкретне програме развоја пољопривреде за наредни период припрема министарство и какви су буџетски планови, с обзиром на све веће изражено интересовање других држава за наше пољопривредне производе?

Ја бих свакако истакла у оквиру овога велике напоре Владе да ојача у економском смислу Србију, да је стабилизује и да је позиционира као пожељног и угледног партнера и земљу у коју треба улагати и развијати предузећа. Влада је у томе постигла значајне успехе и сведоци смо тога свакодневно. У том смислу смо недавно и усвајали ребаланс буџета, кредитни рејтинг је побољшан, а оцене Светске и Европске банке о успесима реформе у Србији су јасни.

Једно од важних места за оздрављење Србије свакако је пољопривреда, имајући у виду потенцијале које Србија има. У последње време потписани су споразуми за извоз наших пољопривредних производа у Кину, Русију, Турску, Либан, земље Евроазијске уније. Сада је и председница Владе у Јапану, а одакле нам стиже вест о интересовању ове високо развијене индустријске земље за наше пољопривредне производе.

Све је то изузетно важно, јер се ради о огромном простору са великим бројем становника који траже високи квалитет производа, здраву храну, редовну и прецизну испоруку. Ове могућности морају бити искоришћене што пре и морају се предузимати сложене мере и дубоке реформе у пољопривредној производњи и односу према селу. Српско село и данас после свега што је преживело у претходним годинама, економски, а и у сваком другом погледу, све зависније је од државе, а не обрнуто, као што је то некада било и у међувремену је социјално девастирано.

Модерном селу, какво нам треба, треба омогућити правно-техничко уређено земљиште, образовану радну снагу, већи сточни фонд, јефтинији капитал, боље путеве, орјентација у целини на здраву храну и редовност испоруке. У том смислу сматрам да су неопходне синхронизоване и темељне систематске реформе на свим нивоима, од врха државе до села и обрнуто, што није могуће, наравно, остварити у кратком временском периоду и сегментирано. Управо зато је и ово питање Министарству пољопривреде, може се рећи и целој Влади, у ком смислу треба да позиционира  и прави ли планове за то где и како треба да буде место пољопривредне производње у Србији, како за домаће потребе тако и за инострано тржиште које нам је отворено?

Сигурно је да су природни потенцијали Србије велики. Код нас има еколошки чистих подручја и то се мора сачувати, али и искористити, у којима се може производити органска храна за све захтевније потребе.

Данас још увек недовољно развијена инфраструктура Србије, путеви, не обновљени или их нема, село без интернета, без младих и без средстава није село које може да одговори на овакве захтеве какви се од нас очекују. Зато мислим да морамо бити свесни где смо сада, доносити без страха нове одлуке, позиционирати село у средиште пажње, повезати науку и струку, село и сељака и он мора бити прави, модерни, пољопривредни произвођач, менаџер и бизнисмен у пољопривреди.

Да ли Министарство пољопривреде планира да у наредном периоду предузме управо овакве мере, односно да на овакав начин приђе свим сегментима пољопривредне производње и да у скором временском периоду, уз помоћ државе, банака и страних фондова, обезбеди овакво развијање села? У том случају, сигурно да не морамо да бринемо за развој ових наших крајева, за све већи одлазак из њих и истовремено ће доћи до обнављања демографске структуре у њима до укрупњивања поседа, стварања задруга, удруживања капитала и знања.

Сматрам да управо овакав приступ може у многоме да допринесе развоју Србије и њеном модерном повезивању на светском и европском тржишту на новим развојним основама. Хвала.