Ђорђе Милићевић, председник посланичке групе Социјалистичка партија Србије поднео је Народној скупштини Предлог за измене и допуне Пословника Народне скупштине, коо и предлог за измене и допуне Закона о Народној скупштини.

Предожио је да се овим тачкама допуни дневни ред Четврте седнице Другог редовног заседања НС, која је у току.

Сложио бих се са констатацијом коју смо чули од посланика позиције и од посланика највеће опозиционе посланичке групе, да актуелни Пословник о раду има доста отворених питања, и да када говоримо о перспективама и перцепцији усвајања новог Пословника треба размотрити сва питања. 

Али, израда новог Пословника, и ту се слажемо са констатацијом председнице Народне скупштине, не сме и не може да буде одраз актуелног политичког тренутка. Није добро да свака парламентарна већина усваја свој Пословник. Актуелни Пословник није усвојила ова владајућа коалиција, али је врло интересантно да највећи број критика и злоупотреба када је реч о Пословнику, долази управо из редова оног дела опозиције који је врло јасно и презицно дефинисао све одреедбе актуелног Пословника. 

Кроз измене и допуне које смо иницирали, ми указаујемо само на једно, сматрамо горуће питање – мандат. Ми смо као народни посланици добили мандат и поверење грађана да обављамо један одговоран и озбиљан посао, да у парламенту који је глас народа, разговармо о алтернативама како да дођемо до најквалитетнијих законских решења која ће бити у најбољем интересу грађана Србије. Дакле, грађани од нас очекују одговоран и озбиљан приступ према послу за који смо преузели одговорност.

Знате, грађани Србије, било да раде у приватном или јавном сектору, уколико се не појаве на послу и уколико то своје одсуство не оправдају, то се свакако одражава на њихов материјални статус. Извините, и ми смо грађани Србије, и ми морамо и треба да делимо судбину грађана Србије. 

Врло често смо чули овде од представника једног дела опозиције, који не жели да учествује у раду парламента, да је бојкот њихово легитимно политичко средство. Ми сматрамо да је бојкот одраз немоћи и губитнички потез, јер немате могућност да кроз аргументовану расправу покажете своју снагу у парламенту. Онда се опредељујете за политичку флоскулу бојкота, али то је њихово легитимно право. Од њих смо врло често слушали да им не требају посланичке плате, али ни једног тренутка нисмо чули да се било ко из редова опозиције одрекао посланичке плате, да се одрекао путовања, да се одрекао путних трошкова. 

Не желимо ми на овај начин апсолутно никога да дисциплинујемо, не желимо на овај начин да узрупирамо, нити да одузмемо било које право било којем посланику, само желимо да наметнемо једну одговорност и озбиљност у раду парламента како би се пре свега сачувало достојанство Народне скупштине Републике Србије.

А када је реч о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о Народној скупштини мислим да у овом тренутку у парламенту имамо 14 посланичких група, да имамо 22 самостална посланика. Не знамо ни сами колико је политичких партија, али оно што је суштина је да имамо и политичке партије које нису учествовале на парламентарним изборима 2016. године.

У једном тренутку, мислим непосредно пред председничке изборе, нисмо ни знали колико имамо посланичких група, јер нисмо знали да ли су неке колегинице и колеге посланици, који су претходно прелазили у једну, другу, трећу посланичку групу, пронашли неку четврту или пету посланичку групу.

Дакле, довољно је било да имате новца, купите странку, нађете два посланика, при томе имате странку која није ни учествовала на изборима, имате посланике који припадају тој странци или који се позивају да припадају тој странци, а у две су различите посланичке групе, што је крајње недопустиво.

Све је то, рекао бих, резултат јавашлука ДОС-а из 2003. године када је било 308 посланика у сали парламента. То је створило једну правну анархију и простор за злоупотребу.

Политичка стабилност је предуслов савког даљег напретка Србије. Политичка стабилност подразумева да морамо решити једно од кључних питања, а то је како да онемогућимо да мандат посланика након парламентраних избора не буде предмет политичке трговине. Знате, то је нарушавање изборне воље грађана. 

Поставља се питање да ли је старија изборна воља грађана или је старије валсништво мандата?

Ми смо чули од једног дела опозиције, не мислим на колеге из СРС, од једног дела опозиције који данас није у сали, да смо предлажући ове измене и допуне неуки, да не познајемо Устав. Нема проблема, ми смо неуки, а они су предложили изборно законодавство које се није мењало од тренутка када су га предложили, а данас им то исто изборно законодавтсво не одговара, данас траже услове, постављју захтеве, постављају ултиматуме и бојкотују парламетарне изборе који се спроводе по изборном законодавству које су ону усвојили.

Наравно да познајемо Устав, наравно да познајемо изборно закондавство, наравно да поштујемо право предизборних коалиција уколико у оквиру те колаиције нека политичка опција испуни услов да може имати свој посланички клуб. Наравно да поштујемо то право. Поштујемо оно што је Уставом загарантовано, ма да се у суштини са тим не слажемо, а то је да мандат припада посланику. Сходно томе смо покушали да кроз унутрашњу организацију Народне скупштине, прецизније кроз члан 30. Закона, покушамо да решимо питање  мандата посланика, који не може и не треба да буде предмет политичке трговине након парламентраних избора. 

Разговарли смо са представницима Министарства државне управе и локалне самоуправе који у овом тренутку сматрају, колико сам схватио, да треба да учинимо још неке измене и допуне закона како би у целини решили ово питање. Ми ћемо наставити те разговоре и у наредном периоду сходно тим разговорима припремити следећи сет законских предлога.