Најновије

Финасијском и фискалном дисциплином до буџетске стабилности и нових инвестиција Посланичка група

Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије говорио је о Предлогу одлуке о давању сагласности на Одлуку о изменама и допунама Финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање за 2019. годину.

Наша је обавеза да подржимо људе који су својим минулим радом оставили свој траг како би њихови потомци могли да уживају у благодети њиховог рада, с једне стране, а са друге стране да они дочекају спокојно и мирно своје позне године живота.

 

„Онако како је у начелној расправи на данашњој седници истакла овлашћена представница посланичке групе СПС, наравно је да СПС и наш посланички клуб подржава ове законе и да ћемо ми у дану за гласање свакако, за исте гласати.

Оно што данас треба посебно истаћи јесте чињеница да ова расправа не иде у правцу да  на било који начин покушавамо да придобијемо симпатије пензионера. Напротив. Наша је обавеза и грађанска и патриотска и свака друга да подржимо људе који су својим минулим радом, који су својим ангажовањем и залагањем у неком бившем периоду, можда и не тако давно, али углавном и прилично давно, оставили свој траг како би могли потомци да уживају у благодети њиховог рада, с једне стране, а са друге стране да они дочекају спокојно и мирно своје позне године живота.

Није ово никаква патетика, ово су чињенице које су неумитне, које су животне и то је оно што нас све једног дана чека. Међутим, постоје периоди када су пензионери имали изузетно тежак статус и положај. То су периоди када им је одузимано, када су сведени на ниво просјачког штапа, без намере да неког увредим.

Данас, када сам се јавио по Пословнику, истакао сам једну чињеницу коју нико не може да доведе у сумњу. То је чињеница да је од петооктобарских промена, па на даље, чињено све што је на штету не само пензионера, већ грађана Републике Србије, уз изневерена очекивања и давање обећања која су представљала буквално продавање магле.

Тада је дошло до нечега што ни једна држава, а нарочито Србија, није могла тако лако да поднесе, Србија се ипак са тим изборила. Са чим се то изборила? Изборила се са једном криминалном околношћу, са једним криминалним периодом који је генерисао огроман број незапослених, где је отприлике негде око 10.000 предузећа приватизовано по криминалном закону, где су опустошене фабрике, исцрпљени сви ресурси са којима је располагала Република Србија, огроман број запослених остао на улицама, а пензионери без онога што им живот значи, а то је редовност пензија и пристојан износ пензија који заслужују да месечно примају.

Наравно да су грађани који нису пензионери поделили исту муку са пензионерима. Али, шта смо имали као последицу? Као последицу смо имали чињеницу да се појавио енормно већи број пензионисаних лица у односу на запослена лица. Енормно већи број. Шта то подразумева? Подразумева да је немогуће попунити буџет и да онај који је радно ангажован и радно способан може да оствари она примања која подразумевају редовност уплате у буџет с једне стране, а с друге стране редовност исплате из буџета према пензионерима.

Тај криминални период је, на нашу велику срећу, прошао али су последице остале. Последице и данас лечимо и успешно се боримо да их, на крају крајева, и елиминишемо, јер ова Влада и председник државе су успели да уведу и финансијску дисциплину и фискалну дисциплину када је у питању наша држава.

Увођењем те исте фискалне дисциплине смо омогућили да стабилизујемо буџет, с једне стране, с друге стране, да допринесемо да се Република Србија, односно наша отаџбина, наша домовина појави као погодно тло за инвестициони препород, где ће се инвестиције у сваком случају кроз некакав домино ефекат само повећавати и да тај инвестициони тренд траје и данас са последицама већег броја запослених, а самим тим што имамо већи број запослених имамо релаксирани пензиони фонд. Релаксирани у смислу да можемо да планирамо повећање пензија.

Редовност исплате пензија се уопште не доводи у сумњу, али тај тренд који подразумева повећање износа пензија морамо наставити и он мора бити неупоредиво повољнији, него што је сада. Зашто? Па, због тога што су пензионери у једном тренутку претрпели најтежи удар. На

својим плећима, колико год била нејака у смислу животног доба пензионера, издржали су терет који је, с једне стране, био храбар потез, изузетно храбар потез руководства државе, где се некакав радикалан рез морао повући, а с друге стране где су пензионери, углавном са разумевањем, прихватили да та храброст мора да наиђе на адекватан одговор, а то је да се на неки начин једно стање превазиђе уз одређену трпељивост, па чак и уз одређене непријатности које се везују за умањења пензија, али у сваком случају после тога је дошао период који подразумева период бољитка, који подразумева период који ће се у једном тренду, кога ми подржавамо у посланичком клубу СПС, наставити и сигуран сам да ћемо томе увек давати подршку и никада нећемо одустати од овог концепта који подразумева концепт бољег живота свих пензионисаних лица у Републици Србији.

Када ово говорим желим да подвучем једну паралелу у којој мери је Република Србија, захваљујући добрим потезима руководства Републике Србије, председника и Владе, успела да сачува стабилност која и дан данас постоји. Та паралела се повлачи у односу на државу која је и економски највећа и најмоћнија економска сила Европе, односно ЕУ, а то је Немачка.

Подсећања ради, уважени колега Горан Ковачевић то и те како добро зна као врстан стручњак, у Немачкој су пензије у просеку 48% у односу на плату или зараду запослених лица. Немци су се још 2012. године одлучили на једну меру која свакако није популарна, али да не би угрозили ту своју економску снагу, да не би угрозили ту своју економску моћу, морали су да њој и прибегну, а то је да повећају старосну границу за одлазак у пензију. Тако је старосна граница за одређену популацију становништва државе Немачке била подигнута на 67 година старости. Централна банка Немачке се одлучила на овај корак како би сачувала, као што смо и ми сачували, буџетску стабилност с једне стране, а с друге стране како би омогућила да број запослених лица и даље остварује оно што се од једне тако снажне економске државе очекује, а то је редован прилив у буџет немачке државе.

Нажалост, или можда на срећу, та старосна граница се у Немачкој и даље повећава. Када кажем нажалост, онда ту подразумевам неке аспекте које свако од нас мора да прихвати као природне. У Немачкој се сада појављује тренд да лица која су рођена 2001. године, дакле, сада стичу пунолетство, у пензију могу отићи тек са 69 година живота.

Хајде да будемо ту потпуно реални. Каква је радна способност лица са 69 година живота у односу на знатно млађа лица, па хајде да кажемо чак и са 65 година живота, јер у том животном добу четири године није нимало мало. Ради се о томе што је биолошки век ограничен, а ограниченост биолошког века намеће неке друге околности и нека нова правила, а то је и угроженост радног ангажовања или радне способности и свега осталог. Да ли је то добра мера или не, свако са неког мултидисциплинарног становишта, наравно, доктринарног, ће дати свој суд.

Ја се свакако у том правцу нећу опредељивати зато што немам струку за тако нешто и било би крајње некоректно да било шта у том правцу коментаришем, али је битно да је Србија, за разлику од Немачке, избегла ту врсту решавања проблема и ми за сада немамо потребу да повећавамо старосну границу радно способног становништва и радно ангажованог становништва када је у питању испуњавање услова за одлазак у старосну пензију.

Са политичког аспекта то може да буде и непопуларна мера, јер управо подизање старосне границе у неким европским земљама је бројне владе коштало њихове политичке судбине, тако што је политичка судбина тих влада, као што је у питању Италија, била таква да су Владе или смењене или поднеле оставку.

Управо због тога мислим да је оно што ради Република Србија, наша власт и те како корисно и добро када је у питању заштита интереса како запослених са једне стране, самим тим и последично томе пензионера са друге стране.

Оно што ћу на крају истаћи јесте чињеница да и ова подршка у виду новчаног износа који је опредељен као помоћ пензионерима не сме да буде ни у ком случају последњи наш гест и законско решење или системско решење којим се омогућава подршка пензионерима и доприноси њиховом бољем животу као дела популације српског становништва, већ то мора да буде наша континуирана активност као народних посланика и овог дома који ми, с једне стране, представљамо према грађанима,  а с друге стране, грађане представљамо овде.

Према томе, још једном, уважени министре, посланички клуб СПС даје подршку и ми ћемо гласати за ове законе.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.