Интервју Ђорђа Милићевића за „Србија Данас“ на 5. Медиа маркетуедија Интервју

 

Ђорђе Милићевић говорио је на Медиа маркету за портал Србија Данас.

Шеф посланичке групе СПС-а Ђорђе Милићевић био је гост на штанду портала Србија Данас на 5. Медиа Маркету. Разговарали смо о Косову и Метохији, Интерполу, стању у српској опозицији, променама у раду Народне скупштине, али и неким личним питањима.

 

Најактуелнија тема у Србији тренутно је Косово и Метохија, па како ви видите став Србије према том, можемо слободно рећи горућем питању?

Србија има јасан пут и јасан став. Баш малочас сам о томе говорио, да, ма колико тај пут био тежак и нимало лак, и ма колико тај пут нама у емотивном смислу можда и не пријао, ми тај пут свакако морамо да наставимо. На том путу морамо пре свега да будемо реални сами према себи.

Да ли мислите да је то могуће и у којој мери?

Мислим да јесте могуће, и мислим да то управо чини ова Влада и руководство, председник Републике Србије. Када кажем да будемо реални сами према себи, то најпре значи да прихватимо и да признамо грешке које су почињење у претходном временском периоду, и да врло отворено као и до сада са грађанима и у Парламенту говоримо на тему Косова и Метохије. Подсетићу вас и на то да је ова Врлада и председник Србије после дужег времена неко ко је изашао у Парламент, изашао пред грађане и отворено говорио о ономе што је истина и ономе што се дешава на простору Косова и Метохије.

Није Косово и Метохија наше онако како бисмо ми то желели, али са друге стране, нисмо га ни изгубили онако како би то други желели. Знате, толико дуго се ћутало, да не кажем да се лагало. Имали смо најпре политику Европске уније и Косова, па смо онда дошли до једностраног проглашења независности Косова и Метохије, па су онда лица на наших потерница постали политички лидери. И данас ће политички лидер на Косову бити лице са наше потернице, које је било притворено па пуштено. Дакле то су политички лидери са којима ћемо ми морати да разговарамо. Много је ту питања из прошлости која су се крила и која су се прећуткивала. Зашто се ћутало о томе да су резолуције мењане у авионима? Зашто су оне мењане у авионима? Зашто се толико дуго ћутало о граничним прелазима? Споразуми о свим граничним прелазима су парафирани до 2011. године. А онда, с обзиром да су избори били 2012. године, онда се направила једна пауза, јер забога, тадашња владајућа странка, Демократска странка, је мислила да им то може утицати на рејтинг на парламентарним изборима, па су сачекали. 2012. године долази нова влада и наравно да нова влада мора да преузме одговорност и обавезе претходне владе.

Постоји ту и још један битан моменат. Зашто се питање Косова и Метохије из Уједињених нација преселило у Брисел? Зашто је постављено такво питање пред међународним судом правде, не да помогнете Србији, него да помогнете такозваним приштинским властима? На то питање одговор треба да дају они који у правом смислу те речи јесу кукавице и који нису нашли за сходно да дођу на седницу Народне скупштине, а толико дуго су захтевали ту седницу, а онда нису нашли за сходно да се уопште појаве и саопште свој став, али и да пруже одговоре на одређена питања. Читав терет одговорности је на државном руководству, на председнику Србије, Влади Републике Србије, и ми то прихватамо.

 

Србија је део компромиса

Оно што је у овом тренутку најважније јесте да је Србија део решења. Србија је део компромиса. Без Србије нема решења и није могуће постићи компромис и решење по питању Косова и Метохије. Оно што је најважније сада, Србија је тренутно у ситуацији да коначно може нешто да тражи, а не да гледа како нам неко нешто отима и одузима део по део територије. Али да бисмо дошли у ту ситуацију, и да бисмо дошли у овакву позицију, било је потребно уложити много рада и много труда, много посвећености и енергије. Да ли ћемо имати бенефите у наредном временском периоду, после свега овога што чинимо и радимо, и то зависи од нас самих. Пре свега од тога да ли можемо коначно реално да сагледамо сутуацију на простору Косова и Метохије по питању сопствених очекивања.

У потпуности се слажем са председником Србије који каже да ми у овом тренутку немамо ништа и да се боримо за нешто. Дакле, то је та истина. Истина мора да буде основ за изналажење сваког правичног и компромисног решења по питању Косова и Метохије. Ја лично мислим да је немогуће разговарати, а да се претходно не укину таксе. Такође, мора се имплементирати оно што је договорено током бриселског процеса. Немогуће је даље прихватати двоструке стандарде и двоструке аршине. Србија је већ имплементирала све. Могуће је разговарати са Албанцима, лично мислим и да је могуће доћи до компромисног и правичног решења, све док ми на томе будемо инсистирали као и до сада, и док будемо овако као и до сада одлучни у одбрани наших националних и државних интереса. Председник Србије, Влада Републике Србије, показују спремност да пруже одговоре на најтежа питања, и то се види. Они не забијају главу у песак, јер ако би забијали главу у песак, пролазило би време. Како време пролази, питање Косова и Метохије би постајало све теже и на крају не бисмо имали о чему да разговарамо. Немамо право да то преносимо на генерације које долазе.

Ја уопште не очекујем аплауз, не очекујем подршку за све ово што чинимо и радимо, ми се не сукобљавамо, ми разговарамо да бисмо имали будућност, штитећи при томе националне и државне интересе. Не очекујем ја аплауз ни подршку ни Бошка Обрадовића, ни Вука Јеремића, нити било кога од њих, али очекујем да ће ову храброст и истинску и емотивну борбу за националне и државне интересе, на прави начин препознати генерације које долазе.

 

Када смо се већ дотакли те теме, пратили сте дешавања око Интерпола, како коментаришете целокупну ситуацију. Албанци су најпре најавили да ће аплицирати за пријем у Интерпол, па су након тога та прича некако повукла из медија, можда чак и наменски, да би на крају повукли своју кандидатуру за чланство. Како Вама изгледа целокупна та ситуација? Као детаљно намештен сценарио или као нешто што се случајно догодило? Ко њима дозвољава ту читаву игру?

Они мени сви личе на један врхунац политчког лудила. Тај врхунац је одавно прешао неке црвене границе и ја се надам да су то схватили и њихови ментори који су их до сада подржавали.

 

Како коментаришете и лудило које се створило око наводног тровања преко гласачких листића из централне Србије на изборима на Косову и Метохији?

Ја заиста мислим да је то стварно врхунац једног политичког лудила. Таман кад мислите да су дошли до неког врхунца они вас поново изненаде. Да почнемо од резолуције којом су крвници желели да суде Србима који су протерани са простора Косова и Метохије. Подсетићу на то, 230 хиљада Срба је протерано са Косова и Метохије. Па ко је извршио етничко чишћење, ко је извршио геноцид? Дакле сада би крвници и терористи желели да суде. Па онда забрана слободе кретања, па таксе, па неимплементирање онога што је договорено током бриселског процеса, па, између осталог, коверте које су још једна врста притиска. Замислите, тровање ковертама, само још једна врста притиска, то је готово трагикомично, заиста, жалосно. И све то са циљем како би се угасила и уништила Српска листа на Косову и Метохији. Ја мислим да је ово заиста била историјска и значајна победа Српске листе на простору Косова и Метохије, и она је врло јасно показала да нико не може да подели и не може да посвађа српски народ на простору Косова и Метохије.

Овим наш народ показује једну јасну одлучност и опредељеност за борбу, за будућност опстанка на простору Косова и Метохије. Малочас сте поменули да имамо огромне притиске и тек предстоји борба. Видели сте шта су Сједињене Америчке Државе о случају Битићи усвојиле протеклих дана. Дакле, да ли је то нормално? Да ли је логично да се неко на тај начин меша у правосуђе једне самосталне, независне и слободне државе? Србија има свој закон, Србија има своје законске процедуре, а ви желите да вршите притисак на српско правосуђе. То је недопустиво.

 

Чини се да су у овом случају отишли чак корак даље од својих досадашњих напора?

Више корака даље. Не знам ни како бих то дефинисао. Имате на једној страни запад, који каже да морате да престанете са својим дипломатским активностима. На другој страни имате Приштину, која каже „то нас иритира“ и „то је нешто што кочи дијалог“. Пазите какав је то апсурд „то кочи дијалог“, а таксе од 100% које су уведене, оне не коче дијалог. И међународне организације онако декларативно прелазе преко свега тога. Ја сам то рекао и господину Мекалистеру ових дана када смо разговарали. Нама је више формалне и декларативне подршке доста, укините таксе и дајте шансу дијалогу. Дакле, све то ме не чуди. То је нешто што сам и очекивао. Е сад, шта нисам очекивао. Нисам очекивао да ћемо то исто слушати од једног дела опозиције у Србији, који каже да ово што чини и ради председник Србије, министар спољник послова Ивица Дачић, када је реч о дипломатским активностима, када је реч о сваком потезу који води ка неком новом повлачењу признања једнострано проглашене независности Косова и Метохије, они кажу да све то није у складу са међународним правом и није етички. А у складу са међународним правом јесте било то што је једнострано проглашена независност Косова? Да ли је било етички то што се у дану када је једнострана независност Косова проглашена није знало где је био председник тадашње републике? У Румунији, имао је важнија посла. А онај други део владајуће коалиције онако из фотеље, удобно, брани интересе Косова и Метохије, и то путем саопштења за јавност. Дакле, они треба да ћуте. Да је било мало више одговорности тада, не би било оволико пропуштених шанси по питању Косова и Метохије. И онда им након седнице Савета безбедности Уједињених нација смета начин на који је први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић реаговао на бескрупулозне лажи које је изговорила Вљота Читаку. Значи њима не смета то што је она говорила, то је у реду, али им смета начин на који је Ивица Дачић одреаговао. А како другачије одреаговати? И то каже неко чији је вокабулар одавно превазишао границе неког нормалног политичког оквира и нормалног дијалога.

 

Албанска делегација је прва кренула са провокацијом зар не? Оно је био само одговор на провокацију, сложићете се?

Наравно. Они је схватају шта значи искрено, емотивно и часно бранити национални и државни интерес. Они то никада неће разумети.

 

У медијима се скоро појавио бомбастичан наслов „Црвени документ који је згажен 5. октобра се враћа“. Можете ли да нам објасните шта је то, пошто видимо да сте покренули управо иницијативу за враћање тако нечег? Шта је заправо тај документ, објасните нам мало ближе?

Немамо у целости „Црвени документ“. Тај наслов је бомбастичан, али и истинит. Реч је о Пословнику о раду Народне скупштине. Када говоримо о њему, важно је напоменути да овај Пословник о раду и даље има много отворених питања и да њега није донела ова владајућа коалиција, а опет са друге стране највећи број критика долази из оног дела опозиције који је врло јасно и прецизно дефинисао све процедуре које се налазе у Пословнику о раду. Пашић је давно рекао „Када сте у властуи доносите законе који ће вам користити када будете у опозицији“. Они су изгледа мислили да ништа није релативно и променљиво, и да ће увек бити на власти, да никад неће бити опозиција. Са друге стране, када говоримо о перцепцији израде новог Пословника о раду, они су предложили једну измену са којом се ја потпуно слажем. Ми смо у потпуности сагласни са ставом председнице Скупштине, да Пословник о раду не треба да буде одраз актуелног политичког тренутка, у смислу да свака парламентарна већина доноси нови пословник о раду, већ треба постићи политички консензус свих релевантних политичких чинилаца који су активни на политичкој сцени Србије о ономе што јесу кључна и отворена питања када конкретно говоримо о овом скупштинском акту. Шта је то што ми увек кажемо? Двехиљадите године све што је било „црвено“ никако није ваљало. Тај пословник о раду, је наметао озбиљност и одговорност у раду Народне скупштине Републике Србије. Ево један пример: у сваком тренутку у сали је морало бити 126 народних посланика. Оног тренутка када се укаже на повреду пословника, ви се одмах изјашњавате о тој повреди. Измене које смо ми предложили тичу се једног питања. То је за нас горуће питање и ми очекујемо да ће и остале посланичке групе покренути неке иницијативе и да ћемо онда коначно доћи до неког дијалога и договора, до једног целисходног решења, које ће представлајти тај шири консензус о којем сам раније говорио. Нама првенствено смета што су нам сале празне.

Да ли се тренутно сносе последице уколико неко бојкотује и напусти рад Народне скупштине? И када дете оде са часа у школи, оно је кажњено и сноси одређене последице, а шта је са народним посланицима?

Не, не сносе се последице, и управо је то иницијатива коју сам лично поднео. Грађани Србије, било да раде у јавном или приватном сектору, уколико не дођу на посао и уколико тај свој долазак не оправдају, то се одражава на њихов материјални статус. И ми смо грађани Србије, и ми треба да делимо судбину грађана Србије. Грађани Србије су нам дали мандат  и поверење да обављамо један озбиљан и одговоран посао, да у парламенту који је глас народа разговарамо о алтернативама како да дођемо до што квалитетнијих законских решења која ће бити у најбољем интересу грађана Србије. Дакле грађани од нас очекују одговоран и озбиљан однос и одговоран приступ у раду Парламента. Ја врло често слушам од појединих представника опозиције како њима посланичке плате ништа не значе. А зашто се онда нико од њих није одрекао посланичке плате? Зашто се нико од њих онда није одрекао путних трошкова? Зашто се нико од њих није одрекао путовања у иностранство? Није, а не желе да присуствују седницама Народне скупштине Републике Србије. Бојкот је њихово легитимно политичко средство, ја то не спорим, али драга господо, сходно одредбама Пословника које су вам врло добро познате, ви то неприсуствовање на седницама морате оправдати. У супротном, ја сматрам да се то мора одразити на њихов материјални статус. Не желимо ми никога да приморамо да присуствује седницама, нити да га санкционишемо. Само да поштујете пословник који сте сами донели и да поштујете дпостојанство Народне скупштине Републике Србије. Ја мислим да је то потпуно логично и потпуно нормално.

И за крај пар кратиких, занимљивих питања. Ко је бољи певач, Дачић или Динкић?

Дачић, свакако.

Јагњетина или прасетина?

Не смем ни једно ни друго.

Звезда или Партизан?

Звезда увек.

Ракија или пиво?

Ниједно не пијем.

Црнке или плавуше?

То је већ тешко питање. Свака жена је лепа на свој начин, тако да не могу дефинисати, свака жена је на свој начин лепа.

Извор: Србија данас

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.