Intervju Đorđa Milićevića za „Srbija Danas“ na 5. Media marketuedija Intervju

 

Đorđe Milićević govorio je na Media marketu za portal Srbija Danas.

Šef poslaničke grupe SPS-a Đorđe Milićević bio je gost na štandu portala Srbija Danas na 5. Media Marketu. Razgovarali smo o Kosovu i Metohiji, Interpolu, stanju u srpskoj opoziciji, promenama u radu Narodne skupštine, ali i nekim ličnim pitanjima.

 

Najaktuelnija tema u Srbiji trenutno je Kosovo i Metohija, pa kako vi vidite stav Srbije prema tom, možemo slobodno reći gorućem pitanju?

Srbija ima jasan put i jasan stav. Baš maločas sam o tome govorio, da, ma koliko taj put bio težak i nimalo lak, i ma koliko taj put nama u emotivnom smislu možda i ne prijao, mi taj put svakako moramo da nastavimo. Na tom putu moramo pre svega da budemo realni sami prema sebi.

Da li mislite da je to moguće i u kojoj meri?

Mislim da jeste moguće, i mislim da to upravo čini ova Vlada i rukovodstvo, predsednik Republike Srbije. Kada kažem da budemo realni sami prema sebi, to najpre znači da prihvatimo i da priznamo greške koje su počinjenje u prethodnom vremenskom periodu, i da vrlo otvoreno kao i do sada sa građanima i u Parlamentu govorimo na temu Kosova i Metohije. Podsetiću vas i na to da je ova Vrlada i predsednik Srbije posle dužeg vremena neko ko je izašao u Parlament, izašao pred građane i otvoreno govorio o onome što je istina i onome što se dešava na prostoru Kosova i Metohije.

Nije Kosovo i Metohija naše onako kako bismo mi to želeli, ali sa druge strane, nismo ga ni izgubili onako kako bi to drugi želeli. Znate, toliko dugo se ćutalo, da ne kažem da se lagalo. Imali smo najpre politiku Evropske unije i Kosova, pa smo onda došli do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije, pa su onda lica na naših poternica postali politički lideri. I danas će politički lider na Kosovu biti lice sa naše poternice, koje je bilo pritvoreno pa pušteno. Dakle to su politički lideri sa kojima ćemo mi morati da razgovaramo. Mnogo je tu pitanja iz prošlosti koja su se krila i koja su se prećutkivala. Zašto se ćutalo o tome da su rezolucije menjane u avionima? Zašto su one menjane u avionima? Zašto se toliko dugo ćutalo o graničnim prelazima? Sporazumi o svim graničnim prelazima su parafirani do 2011. godine. A onda, s obzirom da su izbori bili 2012. godine, onda se napravila jedna pauza, jer zaboga, tadašnja vladajuća stranka, Demokratska stranka, je mislila da im to može uticati na rejting na parlamentarnim izborima, pa su sačekali. 2012. godine dolazi nova vlada i naravno da nova vlada mora da preuzme odgovornost i obaveze prethodne vlade.

Postoji tu i još jedan bitan momenat. Zašto se pitanje Kosova i Metohije iz Ujedinjenih nacija preselilo u Brisel? Zašto je postavljeno takvo pitanje pred međunarodnim sudom pravde, ne da pomognete Srbiji, nego da pomognete takozvanim prištinskim vlastima? Na to pitanje odgovor treba da daju oni koji u pravom smislu te reči jesu kukavice i koji nisu našli za shodno da dođu na sednicu Narodne skupštine, a toliko dugo su zahtevali tu sednicu, a onda nisu našli za shodno da se uopšte pojave i saopšte svoj stav, ali i da pruže odgovore na određena pitanja. Čitav teret odgovornosti je na državnom rukovodstvu, na predsedniku Srbije, Vladi Republike Srbije, i mi to prihvatamo.

 

Srbija je deo kompromisa

Ono što je u ovom trenutku najvažnije jeste da je Srbija deo rešenja. Srbija je deo kompromisa. Bez Srbije nema rešenja i nije moguće postići kompromis i rešenje po pitanju Kosova i Metohije. Ono što je najvažnije sada, Srbija je trenutno u situaciji da konačno može nešto da traži, a ne da gleda kako nam neko nešto otima i oduzima deo po deo teritorije. Ali da bismo došli u tu situaciju, i da bismo došli u ovakvu poziciju, bilo je potrebno uložiti mnogo rada i mnogo truda, mnogo posvećenosti i energije. Da li ćemo imati benefite u narednom vremenskom periodu, posle svega ovoga što činimo i radimo, i to zavisi od nas samih. Pre svega od toga da li možemo konačno realno da sagledamo sutuaciju na prostoru Kosova i Metohije po pitanju sopstvenih očekivanja.

U potpunosti se slažem sa predsednikom Srbije koji kaže da mi u ovom trenutku nemamo ništa i da se borimo za nešto. Dakle, to je ta istina. Istina mora da bude osnov za iznalaženje svakog pravičnog i kompromisnog rešenja po pitanju Kosova i Metohije. Ja lično mislim da je nemoguće razgovarati, a da se prethodno ne ukinu takse. Takođe, mora se implementirati ono što je dogovoreno tokom briselskog procesa. Nemoguće je dalje prihvatati dvostruke standarde i dvostruke aršine. Srbija je već implementirala sve. Moguće je razgovarati sa Albancima, lično mislim i da je moguće doći do kompromisnog i pravičnog rešenja, sve dok mi na tome budemo insistirali kao i do sada, i dok budemo ovako kao i do sada odlučni u odbrani naših nacionalnih i državnih interesa. Predsednik Srbije, Vlada Republike Srbije, pokazuju spremnost da pruže odgovore na najteža pitanja, i to se vidi. Oni ne zabijaju glavu u pesak, jer ako bi zabijali glavu u pesak, prolazilo bi vreme. Kako vreme prolazi, pitanje Kosova i Metohije bi postajalo sve teže i na kraju ne bismo imali o čemu da razgovaramo. Nemamo pravo da to prenosimo na generacije koje dolaze.

Ja uopšte ne očekujem aplauz, ne očekujem podršku za sve ovo što činimo i radimo, mi se ne sukobljavamo, mi razgovaramo da bismo imali budućnost, štiteći pri tome nacionalne i državne interese. Ne očekujem ja aplauz ni podršku ni Boška Obradovića, ni Vuka Jeremića, niti bilo koga od njih, ali očekujem da će ovu hrabrost i istinsku i emotivnu borbu za nacionalne i državne interese, na pravi način prepoznati generacije koje dolaze.

 

Kada smo se već dotakli te teme, pratili ste dešavanja oko Interpola, kako komentarišete celokupnu situaciju. Albanci su najpre najavili da će aplicirati za prijem u Interpol, pa su nakon toga ta priča nekako povukla iz medija, možda čak i namenski, da bi na kraju povukli svoju kandidaturu za članstvo. Kako Vama izgleda celokupna ta situacija? Kao detaljno namešten scenario ili kao nešto što se slučajno dogodilo? Ko njima dozvoljava tu čitavu igru?

Oni meni svi liče na jedan vrhunac politčkog ludila. Taj vrhunac je odavno prešao neke crvene granice i ja se nadam da su to shvatili i njihovi mentori koji su ih do sada podržavali.

 

Kako komentarišete i ludilo koje se stvorilo oko navodnog trovanja preko glasačkih listića iz centralne Srbije na izborima na Kosovu i Metohiji?

Ja zaista mislim da je to stvarno vrhunac jednog političkog ludila. Taman kad mislite da su došli do nekog vrhunca oni vas ponovo iznenade. Da počnemo od rezolucije kojom su krvnici želeli da sude Srbima koji su proterani sa prostora Kosova i Metohije. Podsetiću na to, 230 hiljada Srba je proterano sa Kosova i Metohije. Pa ko je izvršio etničko čišćenje, ko je izvršio genocid? Dakle sada bi krvnici i teroristi želeli da sude. Pa onda zabrana slobode kretanja, pa takse, pa neimplementiranje onoga što je dogovoreno tokom briselskog procesa, pa, između ostalog, koverte koje su još jedna vrsta pritiska. Zamislite, trovanje kovertama, samo još jedna vrsta pritiska, to je gotovo tragikomično, zaista, žalosno. I sve to sa ciljem kako bi se ugasila i uništila Srpska lista na Kosovu i Metohiji. Ja mislim da je ovo zaista bila istorijska i značajna pobeda Srpske liste na prostoru Kosova i Metohije, i ona je vrlo jasno pokazala da niko ne može da podeli i ne može da posvađa srpski narod na prostoru Kosova i Metohije.

Ovim naš narod pokazuje jednu jasnu odlučnost i opredeljenost za borbu, za budućnost opstanka na prostoru Kosova i Metohije. Maločas ste pomenuli da imamo ogromne pritiske i tek predstoji borba. Videli ste šta su Sjedinjene Američke Države o slučaju Bitići usvojile proteklih dana. Dakle, da li je to normalno? Da li je logično da se neko na taj način meša u pravosuđe jedne samostalne, nezavisne i slobodne države? Srbija ima svoj zakon, Srbija ima svoje zakonske procedure, a vi želite da vršite pritisak na srpsko pravosuđe. To je nedopustivo.

 

Čini se da su u ovom slučaju otišli čak korak dalje od svojih dosadašnjih napora?

Više koraka dalje. Ne znam ni kako bih to definisao. Imate na jednoj strani zapad, koji kaže da morate da prestanete sa svojim diplomatskim aktivnostima. Na drugoj strani imate Prištinu, koja kaže „to nas iritira“ i „to je nešto što koči dijalog“. Pazite kakav je to apsurd „to koči dijalog“, a takse od 100% koje su uvedene, one ne koče dijalog. I međunarodne organizacije onako deklarativno prelaze preko svega toga. Ja sam to rekao i gospodinu Mekalisteru ovih dana kada smo razgovarali. Nama je više formalne i deklarativne podrške dosta, ukinite takse i dajte šansu dijalogu. Dakle, sve to me ne čudi. To je nešto što sam i očekivao. E sad, šta nisam očekivao. Nisam očekivao da ćemo to isto slušati od jednog dela opozicije u Srbiji, koji kaže da ovo što čini i radi predsednik Srbije, ministar spoljnik poslova Ivica Dačić, kada je reč o diplomatskim aktivnostima, kada je reč o svakom potezu koji vodi ka nekom novom povlačenju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, oni kažu da sve to nije u skladu sa međunarodnim pravom i nije etički. A u skladu sa međunarodnim pravom jeste bilo to što je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova? Da li je bilo etički to što se u danu kada je jednostrana nezavisnost Kosova proglašena nije znalo gde je bio predsednik tadašnje republike? U Rumuniji, imao je važnija posla. A onaj drugi deo vladajuće koalicije onako iz fotelje, udobno, brani interese Kosova i Metohije, i to putem saopštenja za javnost. Dakle, oni treba da ćute. Da je bilo malo više odgovornosti tada, ne bi bilo ovoliko propuštenih šansi po pitanju Kosova i Metohije. I onda im nakon sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija smeta način na koji je prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić reagovao na beskrupulozne laži koje je izgovorila Vljota Čitaku. Znači njima ne smeta to što je ona govorila, to je u redu, ali im smeta način na koji je Ivica Dačić odreagovao. A kako drugačije odreagovati? I to kaže neko čiji je vokabular odavno prevazišao granice nekog normalnog političkog okvira i normalnog dijaloga.

 

Albanska delegacija je prva krenula sa provokacijom zar ne? Ono je bio samo odgovor na provokaciju, složićete se?

Naravno. Oni je shvataju šta znači iskreno, emotivno i časno braniti nacionalni i državni interes. Oni to nikada neće razumeti.

 

U medijima se skoro pojavio bombastičan naslov „Crveni dokument koji je zgažen 5. oktobra se vraća“. Možete li da nam objasnite šta je to, pošto vidimo da ste pokrenuli upravo inicijativu za vraćanje tako nečeg? Šta je zapravo taj dokument, objasnite nam malo bliže?

Nemamo u celosti „Crveni dokument“. Taj naslov je bombastičan, ali i istinit. Reč je o Poslovniku o radu Narodne skupštine. Kada govorimo o njemu, važno je napomenuti da ovaj Poslovnik o radu i dalje ima mnogo otvorenih pitanja i da njega nije donela ova vladajuća koalicija, a opet sa druge strane najveći broj kritika dolazi iz onog dela opozicije koji je vrlo jasno i precizno definisao sve procedure koje se nalaze u Poslovniku o radu. Pašić je davno rekao „Kada ste u vlastui donosite zakone koji će vam koristiti kada budete u opoziciji“. Oni su izgleda mislili da ništa nije relativno i promenljivo, i da će uvek biti na vlasti, da nikad neće biti opozicija. Sa druge strane, kada govorimo o percepciji izrade novog Poslovnika o radu, oni su predložili jednu izmenu sa kojom se ja potpuno slažem. Mi smo u potpunosti saglasni sa stavom predsednice Skupštine, da Poslovnik o radu ne treba da bude odraz aktuelnog političkog trenutka, u smislu da svaka parlamentarna većina donosi novi poslovnik o radu, već treba postići politički konsenzus svih relevantnih političkih činilaca koji su aktivni na političkoj sceni Srbije o onome što jesu ključna i otvorena pitanja kada konkretno govorimo o ovom skupštinskom aktu. Šta je to što mi uvek kažemo? Dvehiljadite godine sve što je bilo „crveno“ nikako nije valjalo. Taj poslovnik o radu, je nametao ozbiljnost i odgovornost u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Evo jedan primer: u svakom trenutku u sali je moralo biti 126 narodnih poslanika. Onog trenutka kada se ukaže na povredu poslovnika, vi se odmah izjašnjavate o toj povredi. Izmene koje smo mi predložili tiču se jednog pitanja. To je za nas goruće pitanje i mi očekujemo da će i ostale poslaničke grupe pokrenuti neke inicijative i da ćemo onda konačno doći do nekog dijaloga i dogovora, do jednog celishodnog rešenja, koje će predstavlajti taj širi konsenzus o kojem sam ranije govorio. Nama prvenstveno smeta što su nam sale prazne.

Da li se trenutno snose posledice ukoliko neko bojkotuje i napusti rad Narodne skupštine? I kada dete ode sa časa u školi, ono je kažnjeno i snosi određene posledice, a šta je sa narodnim poslanicima?

Ne, ne snose se posledice, i upravo je to inicijativa koju sam lično podneo. Građani Srbije, bilo da rade u javnom ili privatnom sektoru, ukoliko ne dođu na posao i ukoliko taj svoj dolazak ne opravdaju, to se odražava na njihov materijalni status. I mi smo građani Srbije, i mi treba da delimo sudbinu građana Srbije. Građani Srbije su nam dali mandat  i poverenje da obavljamo jedan ozbiljan i odgovoran posao, da u parlamentu koji je glas naroda razgovaramo o alternativama kako da dođemo do što kvalitetnijih zakonskih rešenja koja će biti u najboljem interesu građana Srbije. Dakle građani od nas očekuju odgovoran i ozbiljan odnos i odgovoran pristup u radu Parlamenta. Ja vrlo često slušam od pojedinih predstavnika opozicije kako njima poslaničke plate ništa ne znače. A zašto se onda niko od njih nije odrekao poslaničke plate? Zašto se niko od njih onda nije odrekao putnih troškova? Zašto se niko od njih nije odrekao putovanja u inostranstvo? Nije, a ne žele da prisustvuju sednicama Narodne skupštine Republike Srbije. Bojkot je njihovo legitimno političko sredstvo, ja to ne sporim, ali draga gospodo, shodno odredbama Poslovnika koje su vam vrlo dobro poznate, vi to neprisustvovanje na sednicama morate opravdati. U suprotnom, ja smatram da se to mora odraziti na njihov materijalni status. Ne želimo mi nikoga da primoramo da prisustvuje sednicama, niti da ga sankcionišemo. Samo da poštujete poslovnik koji ste sami doneli i da poštujete dpostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije. Ja mislim da je to potpuno logično i potpuno normalno.

I za kraj par kratikih, zanimljivih pitanja. Ko je bolji pevač, Dačić ili Dinkić?

Dačić, svakako.

Jagnjetina ili prasetina?

Ne smem ni jedno ni drugo.

Zvezda ili Partizan?

Zvezda uvek.

Rakija ili pivo?

Nijedno ne pijem.

Crnke ili plavuše?

To je već teško pitanje. Svaka žena je lepa na svoj način, tako da ne mogu definisati, svaka žena je na svoj način lepa.

Izvor: Srbija danas

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.