Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti Poslanička grupa

Vladan Zagrađanin, narodni poslanik i ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma o operativnoj i strateškoj saradnji između Republike Srbije i Evropske policijske kancelarije.

Srbija je svojim kapacitetima i rezultatima postala pouzdan partner u međunarodnim odnosima i time čini  deo velikog sistema koji sve izazove, kada je reč o bezbednosti građana, rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija. Sve bolje funkcionisanje Ministarstva unutrašnjih poslova doprinosi boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana.

 

 Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, drugarice i drugovi, dame i gospodo narodni poslanici,

pred nama se danas nalazi set predloga zakona iz oblasti unutrašnjih poslova i ja ću se u svojoj diskusiji osvrnuti na nekoliko predloženih zakona i izmena zakona koje smatram izuzetno značajnim. 

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo uvodi nekoliko novina koje zavređuju pažnju i koje će svakako doprineti kako boljem funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova, tako i boljoj zaštiti i efikasnijem ostvarenju prava građana. 

Podsećanja radi, Zakon o putnim ispravama donet je 2007. godine, a sa izdavanjem biometrijskih dokumenata, odnosno putnih isprava kakve danas koristimo počelo se sredinom 2008. godine. Tada smo među prvima u Evropi i svetu uveli otisak prsta u pasoš, iako su prema direktivama Evropske unije zemlje članice bile dužne da to urade do 2017. godine. Uvođenje biometrijskih pasoša je u tom trenutku bio jedan od uslova za viznu liberalizaciju, a kada uzmemo u obzir činjenicu da su stari pasoši važili do 2011. godine, jasno je zašto su redovi na šalterima policijskih službi bili nepregledni. 

Međutim, dobrom organizacijom Ministarstva unutrašnjih poslova na čijem je čelu bio Ivica Dačić i ispravljanjem eventualnih nedostataka koji je novi sistem nosio, gužve su znatno bile smanjene. Ove godine ističe 10 godina otkad se započelo sa izdavanjem biometrijskih putnih isprava, što za posledicu ima ponovo povećan broj zahteva za izdavanje pasoša. Ono što je važno jeste da istaknemo da je kontinuitet dobrog rada i dobre organizacije Ministarstva unutrašnjih poslova nastavljen i ministrovanjem Nebojše Stefanovića. U prilog ovoj činjenici govori podatak da je samo u prvoj polovini 2019. godine izdato blizu 500.000 novih dokumenata. 

Da bi se smanjile gužve i da bi građani Republike Srbije nesmetano ostvarili svoja prava, od aprila meseca ove godine od strane Ministarstva unutrašnjih poslova građanima je omogućeno podnošenje zahteva za izdavanje putnih isprava i nedeljom. Takođe, otvoreni su i novi šalteri za podnošenje zahteva, a uz mogućnost zakazivanja termina preko eUprave značajno se doprinelo smanjenju u vremenu čekanja. 

Izmene i dopune Zakona o putnim ispravama o kojima danas raspravljamo upravo prate tempo efikasnosti rada MUP-a ili će istovremeno doprineti da građani Republike Srbije nesmetano i u kraćem roku dođu do svojih putnih isprava. Ustanovljen minimalni rok od šest meseci do dana prestanka važenja pasoša je optimalan rok koji će građanima omogućiti da na vreme dobiju svoju putnu ispravu, čime neće biti ograničeni u obavljanju svojih kako privatnih tako i poslovnih obaveza, obzirom na zahteve pojedinih zemalja o potrebi važenja putne isprave tri ili šest meseci. 

I druga rešenja predviđena ovim izmenama i dopunama su veoma dobra, pogotovo odredba koja predviđa da se građani rasterete troškova za obavezu oglašavanja nevažeće putne isprave u „Službenom glasniku“. Od sada će ovo činiti i na internet stranici Ministarstva, potpuno besplatno i to pozdravljamo. 

Dozvolićete mi da se osvrnem na jednu odredbu koju smatram izuzetno važnom, a to je odredba koja se odnosi na izdavanje pasoša maloletnom licu. Iako su sada uslovi precizniji, ipak treba biti obazriv u ovim slučajevima, pogotovo kod saglasnosti drugog roditelja. Imali smo skoro primer borbe majke da vrati svoju decu koju je otac bez dozvole i uprkos sudskoj presudi odveo u Tursku, pa potom prebegao u Iran. Zahvaljujući angažovanju i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i predsednika Aleksandra Vučića, deca su posle nekoliko godina konačno vraćena majci. Dakle, moramo biti mnogo obazriviji kada je u pitanju izdavanje putne isprave maloletnom licu. 

Zgodna je prilika da istaknemo da je posmatrajući određene indekse vrednosti i moći pasoša srpski pasoš među prvih 40 na svetu. Imajući u vidu da smo mala zemlja, to je za nas veliki uspeh. O važnosti srpskog pasoša govori i činjenica da je Srbija jedna od retkih država čiji građani mogu putovati i u Evropu i u Rusiju i u Kinu bez vize. Srpska vlada je prethodnih godina uradila odličan posao. Potpisivanjem sporazuma sa mnogim državama uspeli smo da omogućimo građanima Srbije da u 131 državu mogu da otputuju bez viza. 

Na dnevnom redu se nalaze i dva predloga zakona koji bliže regulišu odnose Republike Srbije, odnosno srpske policije i evropske policijske službe Evropol.

Uzimajući u obzir činjenicu da je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije, poslanička grupa SPS i ja lično smatram da je od izuzetne važnosti što se pred nama danas nalaze i zakoni koji će podići na jedan viši nivo saradnju Republike Srbije i organizacije Evropol. 

Evropol je najveća policijska asocijacija u Evropi sa kojom MUP ima operativnu saradnju i to srpsku policiju stavlja u ravan sa kolegama iz svih država Evropske unije. Obzirom da je osnova borbe protiv svih oblika kriminala u okviru Evropske unije, saradnja među policijama država članica, ali i onih koje to još nisu, bilo je neophodno da Srbija pokaže spremnost i ispuni propisane uslove za ostvarivanje policijske saradnje sa svim državama članicama Evropske unije. 

Kao što znamo, Republika Srbija je sa Evropolom potpisala strateški sporazum još 2008. godine i od tada se intenzivno radilo na uspostavljanju mehanizama i tehničkih detalja kako bi se ova saradnja produbila, što je i postignuto 2014. godine, kada je potpisan operativni sporazum i na ovaj način saradnja između evropske i srpske policije podigla na još viši nivo. 

Ovo je omogućilo bolju saradnju i razmenu operativnih podataka vezano za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala, uz uvažavanje i poštovanje potrebe bezbednosti policijske komunikacije, ali i poštovanje i zaštitu podataka o ličnosti, obzirom da su predmetne razmene najčešće lični podaci građana. Ministarstvo unutrašnjih poslova je na ovaj način pokazalo da je pouzdan partner evropskih policija u sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i međunarodnog kriminala, ali i zemalja u regionu, što je izuzetno značajno, naročito zbog činjenice što je Evropska komisija u svojoj Strategiji za Zapadni Balkan stavila akcenat na saradnju zemalja u regionu na suzbijanju kriminala i zaštitu granica. 

Takođe, saradnja MUP-a sa Evropolom i evropskim policijskim strukturama predstavlja pozitivan doprinos evropskim integracijama Srbije, obzirom da se pregovaračko poglavlje 24 odnosi na kreiranje prostora pravde, slobode i bezbednosti. I ne samo to, Srbija kao i svi njeni građani su nesumnjivo bezbedniji zbog ove saradnje, jer smo mi postali deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom i razmenom informacija. 

U prethodnom periodu samo imali prilike da vidimo brojne policijske akcije na međunarodnom nivou u kojima je učestvovala i srpska policija. Služba za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a bila je angažovana u razbijanju međunarodnih grupa krijumčara migranata, zatim u razotkrivanju međunarodnog šverca i trgovine narkoticima, razbijanju međunarodnih mreža trgovine ljudima i sajber kriminala. 

U borbi protiv međunarodnog terorizma značajan doprinos pružaju policijski službenici i Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma MUP-a Srbije i ovo je veoma značajno, obzirom da je terorizam najveća pretnja za kolektivnu međunarodnu bezbednost.

Sve ovo ukazuje da je Srbija svojim kapacitetima i rezultatima dostigla nivo koji joj omogućava da bude sastavni deo različitih komunikacionih kanala i operativnih akcija koje Evroplus sprovodi sa drugim državama članica EU. 

Dakle, Srbija nesumnjivo postaje bezbednija zahvaljujući radu policije i svih institucija koje su u sistemu bezbednosti, a saradnjom u oblasti bezbednosti, kako na regionalnom, a posebno međunarodnom nivou Republika Srbija učvršćuje svoju poziciju značajnog faktora, stabilnosti u regionu i pouzdanog partnera u međunarodnim odnosima. 

Ostaviću prostora da moje kolege iz poslaničke grupe govore o ostalim predlozima zakona koji su na dnevnom redu. Zbog svega navedenog naglašavam da će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati sve predloge zakona iz ove oblasti. Hvala lepo.

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.