Пут до путних исправа бржи и јефтинији за грађане Посланичка група

СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије, на Петој седници Другог редовног заседања Народне скупштине, говорила је о сету закона из области унутрашњих послова и безбедности.

„…данас говоримо о пакету закона из области унутрашњих послова и безбедности који су веома значајни. Тичу се унапређења постојећих процедура, односно унапређења положаја грађана у остваривању њихових права, али и омогућавања ефикаснијег рада и још квалитетније међународне сарадње у сектору безбедности.“

 

„Поштовани министре, поштовани сарадници из Министарства унутрашњих послова, колеге народни посланици, данас говоримо о пакету закона из области унутрашњих послова и безбедности који су веома значајни. Тичу се унапређења постојећих процедура, односно унапређења положаја грађана у остваривању њихових права, али и омогућавања ефикаснијег рада и још квалитетније међународне сарадње у сектору безбедности.

Најпре бих се у неколико минута осврнула на Предлог измена и допуна Закона о путним исправама, који има нека решења која су, можемо рећи, напреднија и ефикаснија. Практично, решењима у овом Предлогу закона убрзавају се и прецизирају процедуре за добијање путних исправа, чиме се и смањују трошкови грађана у остваривању ових права.

Најважније измене које бих похвалила јесу, о чему су моје колеге говориле, превасходно да ће се сва потребна документа за издавање пасоша и осталих путних исправа убудуће прибављати по службеној дужности, што значи да грађани више неће морати да иду на шалтер, нити плаћати додатне трошкове за прибављање докумената.

Друго решење које посебно желим да истакнем и похвалим јесте поједностављена процедура када је у питању оглашавање неважеће путне исправе. До сада се путна исправа која је била неважећа оглашавала, као што знамо, у “Службеном гласнику”, за шта се плаћао и оглас, док ће ово решење које је у предлогу закона бити, што се тиче грађана, поједностављено.

Позната је наша вишедеценијска сарадња са бројним међународним организацијама у области безбедности, нарочито у организацијама које се баве спречавањем криминала, и то у свим својим облицима.

Република Србија има велика и позитивна искуства, нарочито последњих година, у сарадњи са међународним безбедносним организацијама и недвосмислено даје свој велики допринос у откривању кривичних дела и гоњењу самих починилаца.

Данас управо потврђујемо међународне споразуме који доприносе још бољем позиционирању Србије у Европи и у свету у погледу полицијске и безбедносне сарадње.

Један од споразума који парламент треба данас да ратификује, односно у дану за гласање, јесте Споразум о измени Споразума о оперативној и стратешкој сарадњи између Републике Србије и Европске полицијске канцеларије, како се данас зове Европол.

Године 2017, променом правног оквира Европола, односно променом назива Агенције ЕУ за сарадњу органа за извршавање закона и проширивањем мандата саме организације, сада та организација покрива и кривична дела против финансијских интереса ЕУ, трговину на основу повлашћених информација и манипулација финансијским тржиштем, као и геноцид, злочин против човечности и ратни злочини. Ове измене јесу разлог због кога ми данас расправљамо о измени, односно о Споразуму којег треба да ратификујемо.

Нешто касније ће моја колегиница говорити и о овом споразуму и о Споразуму између Републике Србије и Агенције Европске уније за сарадњу у спровођењу закона о упућивању официра за везу, као и Закону о потврђивању Меморандума о разумевању између Министарства унутрашњих послова Републике Србије и Министарства за унутрашњу безбедност САД у унапређењу сарадње у циљу спречавања путовања терориста и борбе против незаконитих миграција.

Један интересантан споразум на који бих се осврнула у неколико минута јесте Споразум између влада држава учесница Црноморске економске заједнице о сарадњи у пружању помоћи у ванредним ситуацијама и хитном реаговању на природне и изазване катастрофе и Допунски протокол уз Споразум између влада држава учесница Црноморске економске сарадње о сарадњи у пружању помоћи у ванредним ситуацијама и хитном реаговању на природне и изазване катастрофе.

Подсетила бих да је Република Србија учесница Црноморске економске сарадње. Ми овде у парламенту имамо и сталну парламентарну делегацију у Скупштини ове организације. Република Србија је 2016. године председавала овом организацијом, када смо били домаћини Парламентарној скупштини Црноморске економске сарадње овде у Београду. На маргинама овог скупа је министар спољних послова Ивица Дачић тада потписао и споразум и додатни протокол којим се обезбеђује сарадња држава чланица у области ванредних ситуација и то јесте ово што је предмет расправе.

Значајно јесте свакако активно учешће у свим међународним форумима, јер ово је само још један од форума односно организација које имају перспективу и у којима учествујемо. Као што је на самиту поводом 25-годишњице обележавања 2017. године Дачић рекао – у данашњем свету економских криза, војних сукоба, незапамћених миграција, разједињавање држава и тероризма, организације попут ове могу да учине разлику.

Ово је циљ којем је Србија дубоко посвећена. Јасно је да земље овог региона, као уосталом и све земље света имају својих политичких разлика и отворених питања које не могу да се реше преко ноћи.

Имајући то у виду, сматрамо да је развијање сарадње најбољи начин да земље дођу до заједничког именитеља и створе амбијент који би олакшао постизање опште прихваћеног решења. Споразум о сарадњи и пружању помоћи у ванредним ситуацијама хитним реаговањем на природне изазване катастрофе управо томе и доприноси.

Као што је мој колега, овлашћени представник СПС, господин Заграђанин рекао, ми ћемо наравно подржати све предлоге закона и споразуме који су на дневном реду, а моја колегиница ће у наставку расправе дискутовати о одређеним документима.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.