Неђо Јовановић, народни посланик Социјалистичке партије Србије поставио је питање  Министарству просвете и Министарству културе.

Да ли је оно што се догађало кроз историју довољно заступљeно у нашим уџбеницима, у просвети и култури? Ако не сачувамо нашу историју, пут наше будућности и наших младих нараштаја неће бити лак.

Постављам питање Влади Републике Србије, а ово питање се више везује за два министарства – Министарство просвете и Министарство културе.

Ради се о једном изузетно важном догађају, историјски изузетно важном догађају, а то је дан када је закључено примирје у Првом светском рату, дан који смо јуче обележили не само ми, већ који је обележен и у Европи и, по мени, и знатно шире, имајући у виду последице онога што је Први светски рат проузроковао; имајући у виду све оно што се везује и за геостратегију и политику и све друге последице које су проистекле из једног заиста погубног рата, где је Србија и српски народ показала да су одани идеји слободе, да је наш народ искључиво слободољубив народ, да смо кроз жртве које нису нимало мале показали колико идеја слободе значи. Преко пола милиона репродуктивног становништва је изгинуло у Првом светском рату. 

Србија је дала велике војсковође, велике хероје, оне који су својим животима, својим радом, деловањем, својом борбом, својом храброшћу показали да је Србија увек била на једном једином путу, а то је пут који подразумева борбу за слободу. И у том правцу овековечавање историјских личности попут војводе Степе Степановића, војводе Путника, војводе Бојовића, Живојина Мишића, има заиста историјски значај.

Оно што се на неки начин намеће јесте да ли су они то што подразумева тековине Првог светског рата, да ли је то на правилан, адекватан и довољан начин заступљено у друштвеном животу?

Млади нараштај, млада покољења, морају баштинити тековине Првог светског рата, наравно и свих других ослободилачких ратова, и Другог итд, али, баштињење тих тековина јесте не само право већ и обавеза свих нас, превасходно да сачувамо историју од ревизије, од искривљавања истине, да млади нараштаји кроз баштињење тих тековина спознају и сазнају праву истину о народноослободилачким борбама, ратовима, жртвама, јер те жртве нису мале. 

Због тога је питање једноставно, а односи се на чињеницу-  да ли је све оно што се кроз ове историјске догађаје дешавало на довољан и адекватан начин заступљено у просвети, уџбеницима, култури, уметности? 

Да ли смо придали адекватан значај нечему што је у сваком случају, са једне стране свето, а са друге стране нешто што подразумева чување историје нашег народа? Ако не сачувамо историју и уколико се не осврнемо иза себе, пут будућности неће бити тако лак и тако једноставан. Наша обавеза, наш задатак јесте да се историја сачува. Захваљујем се.