Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о Предлогу закона о буџету за 2020. годину

Уважени председавајући, поштовани министре, даме и господо народни посланици,

посланички клуб СПС подржава приоритете Владе Републике Србије који су дефинисани Предлогом закона о буџету за 2020. годину.

Сматрамо да је предлог буџета реалан, да је остварљив, да је добро планиран у задатим оквирима, да је развојни и да је заснован на економским и позитивним показатељима који су резултат реформског курса Владе Републике Србије, чији су темељи постављени 2014. године. 

Потпуно смо убеђени да ће реализација дефинисаних циљева за буџет за 2020. годину, у 2020. години допринети привредном расту и економском напретку наше земље. Као што сам рекао, оно што је суштински најважније, јесте да је Предлог буџета развојни и тачно је како сте министре рекли у уводном излагању, представља завршетак процеса консолидације и почетак развоја и раста, и Србија мора и треба да остане на том путу. Ово представља и подстиче развој привреде за следећу годину, мислимо да је пројектована реална стопа раста привреде од 4%.

Такође, рекли сте да буџет представља равномерну прерасподелу финансијског простора и у томе се слажемо, у смислу да је један део усмерен ка побољшању животног стандарда, пре свега, ка повећању плата, ка повећању пензија, ка повећању цене рада.

Цена рада је 172,5 динара по сату, а од 1. јанура 2020. године минималац ће износити 30.022 динара, што је увећање од 11,1% у односу на 2019. годину. Други део је усмерен ка подстицају раста и развоја кроз реализацију јавних инвестиција и кроз растерећење рада. 

Сматрамо да је Србија на добром путу и да су видљиви бољитак и позитивни економски показатељи у сваком сектору који су засновани на реалним и на здравим основама. Такође сматрамо да је у овом тренутку најважније најпре да сачувамо тешко стечена фискална достигнућа, да на прави начин користимо њихове бенефите у будућности и да прихватимо све оне иницијативе и подстицаје који воде ка расту и развоју.

Током јучерашњег дана, пре свега из скупштинског хола од стране оних који се представљају као један део опозиције који не учествује у раду парламента, могло се чути више пута кроз тај политички монолог или то су вам као оне кате са замишљеним противником када нисте спремни да учествујете у расправи па онда изађете у скупштински хол и изрецитујете оно што имате, више пута се могло чути да је буџет предизборни. 

Напротив, буџет  није предизборни, јер да је предизборни ако би говорили о најстаријој популацији, повећање пензија, рецимо, не би било за наредну годину реално 5,4 %, него би било далеко веће. Овако имамо један одговоран и озбиљан приступ Владе Републике Србије. Дакле, имамо повећање пензија, а имамо плус у државној каси. Неодговорно и неозбиљно би било да се захвата далеко више из буџета за повећање плата и пензија, а да имамо минус у државној каси. 

Имамо, као што сте рекли, тзв. „швајцарски модел“ и то је заправо повећање које ће зависти од висине инфлације и висине стопе раста. Ми сматрамо да он хоће очувати, одржати макроекономску стабилност, да неће угрозити стабилност јавних финансија и да у дугорочном смислу јесте гарант стабилности буџета, да је овакав систем за представнике најстарије популације и правичнији и праведнији и оно што је веома важно предвидљивији, али и одржив.

Подржавамо стратешки циљ Владе Републике Србије, а то је смањење стопе незапослености. Имали смо рекордних 25,9% у 2013. години, данас имамо 10,3% , заправо у другом кварталу ове године имамо 10,3%. До краја децембра убеђени смо да ће бити испод рекордних 10%.

Измене и допуне Закона о порезу на доходак грађана, које ће се наћи у скупштинској процедури, свакако ће олакшати ново запошљавање јер послодавци ће бити ослобођени од пореза на зараде, од пореза на ПИО. 

Такође, реалан раст зарада у првој половини ове године је 7,3%. Он јесте условљен, пре свега, повећањем раста зарада у приватном сектору, али након повећања плата у јавном сектору ми верујемо да ће бити реализован циљ који је поставила Влада Републике Србије, а то је да просечна зарада у Србији крајем децембра буде већа од 500 евра. 

Након низа реформи које је учинило и Министарство, које је учинила и Влада, усвојен је Закон о алтернативним инвестиционим фондовима којима је измењен Закон о инвестиционим фондовима и са стратегијом развоја тржишта капитала ми сматрамо да ће то омогућити већи број извора финансирања за саму привреду.

Очекује се и прва имплементација новог система плата у јавном скетору од јануара 2021. године, а Уредба у вези са коефицијентом зарада у јавном сектору у другој половини наредне године.

Желимо боље здравство и видљива су далеко већа улагања у инфраструктуру у области здравства. Желимо ефикаснију јавну самоуправу. Потребно је омогућити запошљавање, али је потребно на адекватан начин и обучавати људе које запошљавамо. 

Подсетићу, Закон о максималном броју запослених престаје да важи крајем ове године. Дакле, биће могуће запошљавати неопходан кадар, када је реч о јавном сектору, али Влада свакако мора направити нови модалитет, када је реч о граници, водећи рачуна о броју запослених, пре свега, у јавном сектору. 

Значајна ставка Предлога буџета свакако јесу издвајања за капиталне инвестиције, што ми подржавамо и поздрављамо. За капиталне инвестиције у овој години издвојено је 198,9 милијарди динара. Највећи део ових средстава биће усмерен ка саобраћајној и железничкој инфраструктури. Наш став по овом питању је потпуно јасан, сматрамо да нема економског, без инфраструктурног развоја. Са друге стране, на овај начин и кроз реализацију пројеката, који су врло прецизно и јасно дефинисани, побољшавају се и услови живота грађана. Слажемо се са вама када кажете да ово јесте почетак реализације националног инвестиционог плана.

Повећан је и износ за унапређење инфраструктуре у области заштите животне средине и оно што је посебно важно, повећан је износ издвојених средстава за лечење ретких болести. Тај износ ће сада у буџет износити 2,4 милијарде динара.

Наравно да ће веће улагање у иновације и образовање омогућити да се по стопи незапослености Србија приближи земљама ЕУ.

Србија је постала светски лидер у привлачењу страних директних инвестиција. У првих седам месеци ове године имала је 2,32 милијарде евра страних директних инвестиција, што је повећање од 43% у односу на исти период прошле године. Србија је наставила регионално лидерство у привлачењу страних директних инвестиција. У 2018. години Србија је привукла више страних инвенстиција него цео Балкан заједно. Ово није само констатација, ово је констатација и „Фајненшл Тајмса“. Једна од највећих светских рејтинг агенција „Фич рејтингс“ повећала је кредитни рејтинг Србије, што је такође позитивно, а рејтинг агенција „Мудис“ унапредила је изгледе повећања кредитног рејтинга Србије са стабилних на позитивне. 

Мислимо да је ово најбољи одговор на питања која протеклих дана и месеци слушамо од представника једног дела опозиције, како је у Србији корупција, како је у Србији криминал. И сада ја вама постављам питање – Министре, да ли би страни инвеститори дошли у државу у којој је корупција и криминал или у државу у којој имамо и политичку и и економску стабилност, у државу у којој, пре свега, кроз подстицаје које даје Влада Републике Србије, кроз законе које смо усвојили у Народној скупштини Републике Србије, имамо једну позитивну пословну климу, позитиван пословни амбијент и атмосферу? Све то свакако чини Србију атрактивном инвестиционом дестинацијом.

Уз то, Србија је напредовала на светској Дуинг бизнис листи за четири места. Ми очекујемо да ће Србија следеће године наставити убрзани раст и да је то потврда досадашњих резултата.

На самом крају, нешто што није директно везано за буџет. То смо чули од представника опозиције и у парламенту током синоћне расправе. Наиме, један део представника опозиције се врло често овде у парламенту, док су учестовали у раду, позивао на извештај Европске комисије и на онај део који се тиче рада Народне скупштине Републике Србије.

На позив председнице , који је упућен у марту месецу, да управо разговарамо о начину, како да имплементирамо оне сугестије и предлоге, како би унапредили парламентаризам, како би унапредили парламентарни дијалог и парламентарну праксу, нису нашли за сходно да се одазову и да разговарају. Заправо нису нашли за сходно да разговоре о свим важним темама, па и о изборним условима, воде у парламенту, већ у кафани, на улици или под шатором, као некакав племенски савез. 

Оно што желим да кажем јесте да смо ми највећи део тих сугестија и предлога имплементирали и да смо управо почетком ове седнице, прихватањем предлога да се удвостручи расправа, као и начином и временским интервалом у којем је буџет прослеђен Народној скупштини Републике Србије, да посланици имају довољно времена да га анализирају, да заузму одређене политичке ставове, заправо у целости испунили све оне сугестије и предлоге који су садржани у том финансијском извештају. 

Да ли је то довољно да коначно, како они кажу, имамо ту демократску расправу или демократски дијалог? За њих није. Дакле, није суштина у томе да неко жели да спречи демократску расправу и демократски дијалог у парламенту. Суштина је у томе да имамо једну немоћ и неспремност да на аргументован начин водимо расправу о кључним законима. 

Ми смо веровали да ћемо коначно од тог дела опозиције имати прилике бар када расправљамо о најважнијем законском предлогу, јер буџет је живот, овде у парламенту коначно чујемо постоји ли неки други пут, постоји ли неки други правац којим Србија треба да иде, а да тај пут и правац није списак лепих жеља, да он ипак буде гарант и бољег животног стандарда грађана и већег привредног раста и нових радних места и нових фабрика.

Нажалост, ево, мислим да је ово последњи буџет који усваја овај сазив, учестовали су у претходним расправама, нисмо чули те предлоге, нисмо их чули ни данас. Слушамо критике зарад критике и фабриковањем неких нових афера свакодневно покушавају се прикрију ти недостаци. Нема политике, нема идеја, нема предлога, али се, се понављам, фабриковаањем свакодневних нових афера покушава доћи до јефтиних политичких поена, не схватајући да се до поверења грађана не долази на такав начин. До поверења грађана се долази кроз резултате, а резултати су свакако чињенице, показатељи су на страни Владе Републике Србије.