Буџет за 2020. годину је резултат макроекономске стабилности и раста БДП-а Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије о Предлогу Закона о буџету Републике Србије за 2020. годину

Улагање више средстава у развој предузетништва, подршка малим и средњим предузећима. Туризам као једна од привредних грана је доста напредовала, финансијски ефекат је бољи , што ствара већу обавезу и захтева посвећенији однос државе.

Поштовани министре са сарадницима, уважене колеге, драги грађани и грађанке Србије, расправљамо о буџету Републике Србије за 2020. годину и слободно могу рећи о још једном квалитетно балансираном приходу и расходу за наредну годину.

Србија, односно коалиција која је на власти у последњих седам година води политику економског просперитета Србије, али и јачање међународног угледа Србије и њене позиције у свету, што резултира подршком великог броја држава, како наших традиционалних пријатеља, тако и оних који то до сада нису били. Овде бих нарочито истакла подршку већег дела света нашој политици која се, пре свега, тиче Косова и Метохије, баш у оном тренутку када су многи мислили да је та тема затворена. 

У том смислу, подржавам даље опредељење Владе Републике Србије да се за јачање спољно-политичког положаја Србије одвоје већа средства, јер знамо да су у питању озбиљне спољно-политичке активности државног врха и министра спољних послова, пре свега, када је у питању повлачење признања и о томе је говорио проф. Жарко Обрадовић, али никада није вишак рећи да у овом тренутку лажну државу Косово признаје мање од 2/3 становништва планете. 

Овај буџет је, као и неколико претходних, резултат постигнуте макроекономске стабилности и раста БДП-а који омогућава и веће приходе, али и оставља могућност за већа укупна улагања државе по свим буџетским секторима. Дакле, планирани буџетски дефицит од 20 милијарди динара је 0,3% БДП-а, што потврђује достигнути ниво макроекономске стабилности, а значајно ће то утицати на смањење јавног дуга државе који ће се спустити на испод 50% БДП-а. 

Финансијска пројекција повећања буџетских прихода, пре свега, од акциза и пореза на добит је реална, као што је и повећање плата у јавном сектору кодификовано ребалансом буџета за ову годину, такође, резултат позитивног биланса у буџету. 

Оно што бих похвалила јесте растерећење послодаваца смањењем пореза и доприноса које плаћају за ПИО и здравствено осигурање запосленом, као и олакшице које држава нуди за нова запошљавања. То би требало да буде стимулативно за ново запошљавање, али и за смањење рада на црно или пробног рада који, нажалост, практикује све већи број послодаваца како би избегли плаћање пореских обавеза. 

Ова Влада је вишегодишњом политиком подстицаја привредног раста, било директним инвестицијама, било подстицајима у привреди, путем субвенција премостила затечени дефицит у буџету Републике и кренула најпре у консолидацију, а потом и у развој. Дакле, овај буџет јесте и развојни, а представљаће трасу за наредни фискални буџетски период када се планира још већи раст БДП. 

У свом излагању ћу се осврнути на сектор привреде, енергетике, трговине и туризма, имајући у виду да сам члан ресорног одбора који се бави овим питањима. Раздео Министарства привреде у 2020. години добија значајно мањи износ средстава, али то не значи да су средства неоправдано смањена. То потврђује чињеницу да ће у наредној години привреда морати више и самосталније да се бори за конкурентну позицију на тржишту. Са друге стране, у наредној години држава се определила да уложи више средстава, готово дупло више у подршку развоју предузетништва, што значи подршка малим и средњим произвођачима који треба да постану носећи сектор домаће привреде и подршка великим развојним, инфраструктурним пројектима који управо мобилишу мале произвођаче.

Чињеница је да у Србији још увек није завршен поступак приватизације, да се одужио. У овом тренутку су то још 83 предузећа у разним фазама приватизације, али је добро да држава препознаје чињеницу да имовину и брендове тих предузећа не треба тек тако распродати, већ наћи стратешке партнере и тамо где је то могуће наставити производњу. У буџету су издвојена средства и за кредитну подршку овим предузећима, као и за управљање поступком приватизације, када су она у питању. 

Оно што је важно јесте да се у сектору привреде брине о регионалном развоју, о уједначавању регионалног развоја, где год је то могуће, отварање више фабрика уз домаћи капитал или директне стране инвестиције треба да имају за циљ деметрополизацију и развој недовољно развијених подручја, како би се зауставило пражњење мањих средина и сеоских подручја. Једино уједначеним привредним развојем Србија може постати економски снажнија и развијенија, јер би у противном даљи притисак на велике градове, у смислу миграције, био контрапродуктиван. Велики је притисак на инфраструктуру. Ширење градова уз претварање пољопривредног земљишта у грађевинско, сигурна сам, у дужем периоду не би имао добар ефекат. 

Уз привреду и пољопривреду значајан ресурс је и туризам који постаје носећи сектор у обезбеђењу чистог девизног прилива. Зато ћу се осврнути на туризам као развојни потенцијал Србије и средства која се у буџету издвајају за развој туризма, на развој туристичке понуде, односно туристичког производа. 

Србија има пуно потенцијала, практично све осим мора, постала је веома тражена и атрактивна дестинација и, када то кажем, пре свега мислим на Београд, али и на планине, типа Копаоник и Златибор, бање и остала историјска и културна баштина који привлаче све више туриста, посебно иностраних. 

Зато се мора са још више пажње али и средстава посветити квалитету и разноврсности те туристичке понуде, јер је то једини начин да поред других европских дестинација ми постанемо атрактивни и конкурентни. 

У односу на период пре неколико година Србија је напредовала, а и финансијски ефекат је недвосмислено бољи, али то је још већа обавеза и то  захтева још посвећенији однос државе како би се искористили потенцијали којих има пуно широм Србије.

Туризам јесте једна од привредних грана која би значајно допринело уједначавање развоја, јер по природи ствари најатрактивније дестинације су у недовољно развијеним подручјима, односно у нетакнутој природи. 

Чињеница је да је Србија истински доживела туристички бум, јер је 2018. године посетило око 3,4 милиона туриста и остварен је приход од близу 1,5 милијарде долара. У овој години је пројектовани циљ да се оствари 10 милиона ноћења и ја чврсто верујем да ће то тако бити. 

Моје колеге ће у даљем току седнице говорити и о осталим деловима када је у питању буџет Републике Србије. 

Оно што желим да кажем и да са тим закључим, када је у питању туризам јесте да у прилог туризму и свему ономе што је планирано иде и чињеница да је Нови Сад културна предстоница 2020. године када је Европа у питању и да ће то у многоме допринети. Народни посланици СПС ће свакако подржати буџет за 2020. годину. 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.