Мирјана Драгаш, народни посланик Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о буџету за 2020.годину.

Залажем се да у будућим буџетима култура заиста има простора за повећање.Имамо капацитете да као држава, заједно са стручним људима из области културе, заштитимо,обновимо и да покажемо баштину и све оне историјске споменике које нас идентификују као народ.

Поштовани министре, имајући у виду данашњу расправу о буџету и наредних дана која ће овде тећи, а такође имајући у виду и постојеће време посланичке групе СПС, желим само неколико ствари да истакнем које су, сматрам веома значајне у овом тренутку да се кажу.

Дакле, ја нећу говорити о оним стварима где је буџет показао своју ваљаност и своју успешност, где је показао избалансираност у плановима, којима је испланирано његово трошење у наредном периоду. Нећу говорити ни о оним успешним странама где се велики део буџета усмерава и на позитивне процесе, на инфраструктурна улагања која апсолутно отварају Србију и дају једну њену врло отворену, савремену, квалитетну, перспективну пословну слику и врло занимљиву за све грађане како Србије, тако и из иностранства.

Нећу говорити ни о оним ваљаним странама које се односе на повећање плата, на повећање пензија, значај усвајања швајцарског модела као посебног система којим ће се моћи у наредном периоду планирати ток пензија итд.

Оно што желим да истакнем јесте да у сваком случају мора да се констатује и да се види у овом тренутку да Србија 2019. године је далеко од онога што је била 2012. године. Како год хоће неко да оцењује да ли јесте или није успешно, велика је разлика, Србија више није на коленима и просто је у ситуацији да има тај перспективни буџет.

Веома је важно, у систему којим се управља у наредном периоду, сматрам, две ствари имати на уму, то је развијање социјалне политике и социјалне заштите и то имајући у виду два велика проблема који се, када је реч о становништву, код нас појављују. Једно је обнављање становништва, проблем популационе политике, за који треба у наредном периоду, чини ми се, много храбрије реаговати.

Појавили су се први резултати, мере су дале, али мислим да то је нешто што обезбеђује у наредним годинама, десетинама година, опстанак српског народа и с друге стране, све оно што се може сматрати миграцијама и кретањима становништва. Ту имамо двоструки проблем.

Један који нам је апсолутно присутан, а односи се на кретање становништва и исељавање, одлазак и ми по основу морталитета и исељавања такође можемо да констатујемо нажалост, да сваке године губимо два града. Мислим да у финансијама те две ствари морају апсолутно, ради одрживости народа, да имају своје приоритете. Оно што у дневном регулисању проблема, с обзиром да смо друштво у транзицији, морамо храбрије реаговати на заштите осетљивих категорија становништва, болесних, старих деце, жена итд. насиља у породици, насиља итд. Сматрам да је важна улога центара за социјални рад који морају – то се пре свега односи на Министарство за рад, али свакако и у систему Владе мора да се евентуално сугерише и  развија, како би у будућем времену били више финансијски подстакнути, стручни обновљени, са новом методологијом која ће обезбеђивати рад у њиховом деловању, заснован на превентиви, а не лечењу последица.

Најзад оно што сматрам да је важно у развијању сваког модерног друштва је место и положај културе. Залажем се да у будућим буџетима култура заиста има простора за повећање. Србија постаје перспективна, финансијски стабилна земља, бар тај 1% за културу мора да буде. Прво, ми имамо капацитете као држава, имамо стручне људе из области културе, почев од неге и афирмације заштите баштина и свих оних историјских споменика које нас идентификују као народ, које можемо да обновимо и да покажемо . То је туристички део који се затим развија, а друго, и савремено стваралаштво се мора подржати.

Са два становишта је то важно. Прво, учимо младе генерације култури, а не примитивним и неким неразвијеним формама рада, забаве, итд, јер култура у ствари развија елитизам, развија интересовање младих за нова отварања. У том смислу рецимо, ја сам очекивала да можда у Предлогу буџета буде места за стварање, односно развијање и коначно градњу београдске опере о којој се прича деценијама.

То је нешто што је  иначе у овој Влади и у политици председника Вучића веома препознатљиво и присутно, а то је да се стварају нове вредности и капитални  производи који ће остати иза нас и ове генерације, као трајно обележје владања и трајно обележје једног периода у којем је Влада показала свој пуни стваралачки капацитет. Затим, сматрам да треба да буде остварено и обнављање бомбардоване библиотеке на Косанчићевом венцу, јер ће она показати дух обновљивости и храбрости Србије, да уместо те Народне библиотеке сада створи један нови културни центар који ће апсолутно дати нове садржаје и бити нешто што подсећа на све оно што је историјски урађено српском народу.

Томе такође припада и развој домова културе у малим градовима и селима или отварање библиотека, јер оне доприносе управо да та села и мали градови функционално, квалитетно живе и да се млади људи из великих мегалополиса и градова враћају у села. Тиме ће премрежена Србија, новим путевима, имајући нове садржаје у малим градовима живети на више тачака, не само на једном, два или три, у великим градским центрима. Мислим да то могу да буду циљеви будућег буџета у наредним годинама. Хвала.