Интервју за лист Данас: Дан са посланицом Мирјаном Драгаш Интервју

У прошлости је било периода када су парламентарна заседања била много динамичнија, када се развијао дијалог, борба аргументима. Жао ми је што у таквом раду Скупштине не учествујем.
Посланицу Мирјану Драгаш затекли смо у кабинету 38, на првом спрату Народне скупштине, где је смештен посланички клуб Социјалистичке партије Србије. У петак, када смо се састали, у току је била седнице о буџету за наредну годину па је унутрашњост Скупштине попримила атмосферу пословног простора.
„Мало је бучно, али мени није проблем да разговарамо овде“, казала је при сусрету посланица Драгаш. На предлог осталих посланика СПС-а и службеника, како би разговорали у миру, прешли смо „преко пута“, у скупштинску библиотеку.
У њој, за разлику од већине скупштинских просторија тог дана, није било гужве. „Библиотекарке су на паузи, ваљда се неће љутити“, додала је Драгаш. И нису, ушле су пар минута касније, док је посланица већ одговарала на наша питања.
Драгаш нам је на почетку разговора казала да редовно долази на почетак рада парламента, у 10 часова. „Сматрам то неком својом елементарном посланичком обавезом, да отворимо седницу да она нормално почне да ради, да расправљамо о ономе што је дневни ред“, истакла је.
Додала је да је једна од ретких посланика која на посао долази аутобусом. „У породици имамо један ауто, а код куће доста обавеза које мој супруг мора да обави док мене нема. То је пре свега помоћ нашој деци и унучићима. Одвези, довези, школа, тренинг, музика…“
Упитали смо је како подноси гужве које су у Београду свакодневница, али и раскопане улице. „У предности сам јер кад идем из Земуна ка Београду гужва иде у супротном правцу и обрнуто“.
Класично радно време у Скупштини је до 18 часова, али сада је актуелна расправа о буџету па је предвиђено дупло време рада. „Раније је било ситуација када расправа о буџету у парламент дође на самом крају законског рока, а од буџета зависи и Влада. Ако падне буџет пада и Влада“, подсетила је она и оценила да ове године има „луфта“ када је реч о његовом изгласавању.
Обавезна је дужност сваког посланика, сматра Драгаш, да прати предложене законе, да у мери у којој то може учествује у њиховој припреми.
„Свако треба да буде најактивнији у оној области која му је професионално најближа. Ја сам дипломирани социолог по струци и некако су ми увек те теме из области рада, заштите на раду, социјалне политике, заштите породица, жена, популационе политике и културе биле блиске“, прецизирала је.
Оно што разликује посланика СПС од чланова других посланичких клубова, нагласила је наша саговорница, је принципијелност, култура, стручност и знање.
Оснивач је и управник Задужбине „Доситеј Обрадовић“, а према њеним речима, када је то неопходно, пређе преко пута и кроз Улицу Драгослава Јовановића оде у просторије задужбине – „Исто тако за пет минута могу да се вратим назад уколико се нешто деси“.


У последње време њена област рада у парламенту се проширила на питање дијаспоре. „Кроз задужбину сам почела више да се бавим дијаспором, и са Савезом Срба редовно сарађујем. Ја сам потпредседник Одбора за дијаспору па ми то место омогућава да шире сагледам како Срби живе у свету“.
„Срби ван Србије живе различито, у сваком случају. Пре свега у оном економском смислу, они прихаватају кад оду тамо да раде све послове што се не би догодило овде“, оценила је наша саговорница у „Дану са послаником“.
Кад погледамо њен посланички дан, објаснила је Драгаш, он подразумева да учествује у расправи о темама које су јој блиске, али и да да свој допринос раду поменутог одбора. Такође, председница је групе пријатељства са Словачком.
„Ово је мој трећи мандат и схватам да има много млађих људи који су тек ушли у парламент. Они треба да се доказују, да буду активнији“, додала је, оценивши да се њена посланичка каријера приводи крају.
Кад има потребе у оквиру рада посланичке групе посећује поједине општине. Питања која им тад постављају грађани су, како је оценила наша овонедељна саговорница, различите теме из живота.
„Они најчешће постављају питања из своје средине. Имају потребу да реше своје проблеме или не могу да нађу добру конекцију са локалном влашћу, било да се односи на канализацију, водовод, запослење, домове здравља… Након разговора са њима, ми утиске сажмемо са нашим локалним одборима и видимо шта је од тога могуће, да ли постоји решење“, објаснила је посланица СПС-а.
О проблемима људи редовно слуша и на пијаци. „Редовно суботом идем на пијац. Најчешће људи говоре о томе како живе, да ли је довољно висока цена овог или оног производа и да ли грађани то купују. Сељаку је увек тешко да произведе. Он почиње у пет а завршава у девет, он нема годишњи одмор, слободан дан, он мора да ради и по киши и по снегу“.
У будућој Србији, према њеним речима, циљ треба да буде да мали градови буду функционални и развијени – „Да у њима има живости. Зато мора да се створи квалитет и зато подржавам ову Владу јер каже ‘производња, фабрике, рад испред свега’“.
Када је 2012. године постала посланица, рекла је у разговору за Данас.рс, одмах је то доживела као велику обавезу и велику част. „Обевезу јер имате дужност да одговарате и да се борите по својим уверењима и политици странке којој припадате, за одређене циљеве. Ја сам, независно од политичке странке, човек који је лично убеђен у принципе социјалне правде, приступности образовања, приступности културе, али знам да то може да се оствари у оној мери у којој имате новца“.

Извор: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.