Агенцију за запошљавање нормирамо на прави начин Посланичка група

НЕЂО ЈОВАНОВИЋ, народни посланик и овлашћени представник Социјалистичке партије Србије о Предлогу закона о агенцијском запошљавању и сету закона о платама у јавном сектору

Посланици СПС подржавају изједначавање права запослених, како оних који су се радно ангажовали преко агенције, тако и оних који се ангажују директно од стране послодавца у свим видовима, у погледу права на рад, у погледу права на годишњи одмор, у погледу свих оних права која су зајемчена Законом о раду, Уставом Републике Србије и међународним документима.

Уважени министре са сарадницима, уважене колеге народни посланици, посланичка група СПС ће подржати цео сет закона који је данас на дневном реду и о којима расправљамо. За то постоје и те како утемељени разлози.

У мојој дискусији ћу кренути оним редом како је и у сазиву за седницу ове Скупштине наведено, почев пре свега од сета закона који је предложило министарство на чијем се челу уважени министре Ви налазите, а после бих се у коментару дотакао са одређеним, не само сугестијама, већ и могућностима да се можда побољша по квалитету Закон о агенцијском запошљавању.

Што се тиче вашег сета закона, уважени министре, не сумњиво је да је суштина свега онога о чему смо данас разговарали и оно што сте изнели пред народне посланике, редефинисање рокова за почетак примене ових закона и уверен сам да сте дали крајње смислене и логичке разлоге због којих се редефинисање рокова мора прихватити.

Наравно, ти разлози имају и чињенично и правно утемељене, превасходно због тога што се ради о једном комплексном питању које без додатних анализа, без праћења ситуације и без решавања на сваком појединачном и случају, као и сегменту не може да заживи у практичном смислу на начин како то грађани Републике Србије од Владе очекују, а то значи да Закон о платним разредима у практичном смислу заживи у пуном капацитету.

Са тог аспекта посматрано, Ви имате и те како јак разлог када кажете да специфичности сваког сектора у јавном сектору захтевају посебну пажњу и захтевају анализу свега онога што до сада није било обухваћено. Нарочито, имајући у виду неспорну чињеницу да смо успоставили финансијску стабилност, да смо успоставили фискалну стабилност, да имамо буџет који у односу на претходне у континуитету подразумева очување те стабилности и наравно степен одрживости који је сада фактички успостављен на тај начин да бојазни за будућност, када је у питању економија и финансије Републике Србије нема.

Оно што је јако важно, дотакли сте се једне теме која за посланичку групу СПС има и те како велики значај, а то је радно-правни статус и положај оних слојева који у социјалном смислу завређују највиши степен пажње, а то су државни службеници и намештеници.

Ја сам о намештеницима говорио недавно, на претходним седницама овог парламента, када сам указао на положај намештеника у правосуђу, инсистирајући да и у буџету имамо ставку која подразумева барем мали помак напред када је у питању побољшање радно-правног статуса ове категорије запослених.

У склопу платних разреда и државни службеници и намештеници очекују да након успостављања и примене закона о којима данас говоримо, њихов положај буде на оном нивоу који подразумева апсолутну социјалну заштиту и још бољи животни стандард, али не само те категорије, већ и свих осталих категорија, када се ради о запосленима у Републици Србији.

Оно што је крајњи циљ закона које сте данас предложили, јесте да када дође до практичне примене ових закона имамо присутно начело које ће заживети, а то је начело – иста плата за исти посао. Важно је да се види које су зараде ниске, а које су зараде претерано високе и да се на основу крајње оправданих критеријума, превасходно у односу на сложеност посла, у односу на одговорност и ризике, одреде циљни односи у оквиру јавног сектора.

Ми смо у посланичкој групи СПС сигурни да Ви тај циљ остварујете и да управо и на овај начин, како сте објаснили посланицима, а самим тим и грађанима Републике Србије, доприносите да се са дужним разумевањем прихвате разлози због чега се примена, односно почетак рока примене ових закона одлаже.

Морам да подсетим на једну чињеницу коју данас нисте истакли, а сигурно је да са њом оперишете, а то је да се плате у јавном сектору тренутно утврђују на основу 23 различите основице. Да постоји више од 500 основних коефицијената за обрачун зарада и преко 200 додатака на основну плату.

 

О чему се ради? Ради се о томе што овакав принцип изазива одређене последице које некада и нису пријатне, а нарочито нису повољне, имајући у виду да се углавном спорни односи решавају преко судова, да су судски поступци прилично дуги, да запослени потроше прилично времена, енергије, да не кажем и новца, на остварење оних права која, у сваком случају, могу бити у далеко већем степену заштићени управо на начин како сте Ви то и предложили и објаснили, а то је када дође до практичне примене ових закона у пуном капацитету.

Због свега тога, као и оних разлога које сте на самом почетку изнели, ПГ Социјалистичке партије Србије нема ни један једини разлог осим да уважи Ваше разлоге, да пружи пуну подршку и да гласа за овај сет закона.

Када је у питању закон који се односи на Агенцију за запошљавање и све оно што се од стране Агенције за запошљавање очекује, ми морамо ту да истакнемо неколико чињеница за које сматрамо да су веома важне.

Прво, оно што је уважена колегиница Радета истакла јесте чињеница да на нивоу локалних самоуправа постоје агенције преко којих се радно ангажују одређена лица. Кад кажем радно ангажују, то подразумева да агенције за сада на недовољно утемељеним нормативним актима, на недовољној нормативној регулативи обављају посао посредника у запошљавању и то је, како се то пежоративно каже, запошљавање на лизинг, односно запослени на лизинг.

Први пут сада долазимо у ситуацију да Агенцију за запошљавање нормирамо на прави начин, системски и то је један помак који је добар, без обзира на критике које се могу прихватити као разложне и основане. Али, у сваком случају, избегавамо стихију, избегавамо инерцију која је до сада постојала када су у питању агенције за запошљавање на нивоу локалних самоуправа. Овај троугао агенција-послодавац-запослени ни у ком случају не сме да буде на штету запослених.

Зашто ово говорим? Због тога што смо до сада без довољно јаке регулативе, без довољног утемељења у нормирању које мора да буде крајње ефикасно у практичном смислу речи, имали ситуацију да се лица која се радно ангажују преко агенција ставе у дискриминисани положај у односу на запослене које директно ангажује послодавац.

Зашто ово говорим? Па, због тога што су агенције, а чини ми се и сада, али додуше на начин који јесте нормиран по нама онако како треба, су упућивани или уступљени послодавцу. Е, сад ово, уступљени послодавцу је, по мени, јако лош термин, имајући у виду да запослени превасходно нису роба да би се уступали, то с једне стране, с друге стране уступљивање подразумева сасвим нешто друго у односу на оно што подразумева једну врсту хуманизма, моралности и било каквог другог аспекта који се мора применити када је у питању положај запослених на територији Републике Србије како би се избегао прекаријат о коме је мој уважени колега малопре говорио, мислим потпуно основано и потпуно са разлогом.

Шта је мотивисало до сада запослене да се ангажују преко агенције? Пре свега лакши начин доласка до посла. Зашто лакши начин? Због тога што је код послодавца то морало да иде сходно одредбама Закона о раду, да се расписују конкурси, да се на конкурсима појављује већи број кандидата, да постоји мањи степен извесности да се преко конкурса неко радно ангажује у односу на извесност која му се даје преко агенције.

Међутим, шта је проблем? Проблем је што су до сада агенције поступале искључиво профитабилно. Агенцију није занимало ништа друго осим стицања прихода. Та замка, та опасност која подразумева да Агенција стиче профит, да послодавац с друге стране одређеним уштедама остварује корист, а да запослени остане у неповољном или дискриминаторском положају, мора да буде елиминисана.

Ми у ПГ СПС на томе категорички инсистирамо имајући идеју која је проткана и кроз наш програм и кроз наше деловање и све оно што ми радимо, а то је идеја социјалне правде.

Оно што, као социјалисти инсистирамо, јесте обавезност изједначавања права и обавеза свих запослених, и оних који се радно ангажују преко агенције и оних које је директно ангажовао послодавац.

Шта је проблем, уважени представници из Министарства рада, социјалних питања? Проблем је прилично сложен, а за објашњење је једноставан. Агенције су имале један положај, један статус који подразумева следећи начин поступања. Агенција упућује запосленог код послодавца, послодавац и без отказног рока може да откаже уговор о раду са запосленим до сада, сада више не. Шта значи отказивање уговора о раду? То значи да запослени у тој ситуацији већ остаје без правних механизама заштите, како да своја права заштити. Ако је он запослен у агенцији, а не код послодавца, онда би агенција била природно дужна и обавезна да му пружи адекватну заштиту. Да ли је то агенција до сада чинила? Није. Да ли то сада мора? Наравно да мора.

Оно што је такође јако важно истаћи, јесте чињеница да послодавац има значајно мање трошкове код отказа уговора о раду, барем је то до сада било. Шта то значи? То значи да је најједноставније отпустити запосленог. У каквом је положају тада запослени? Благо речено никаквом. Да ли у таквом статусу морамо пружити адекватну заштиту са свих аспеката запосленог? Морамо и око тога нема ни једне једине дилеме, нити то треба да буде предмет било каквог коментара или разговора, чак ни у колоквијалном смислу речи.

Оно што се овде намеће као питање, јесте обавеза Агенције за заштиту права запослених када послодавац причини штету запосленом. Колегиница Радета је отворила то питање, ја ћу се на то питање надовезати. Члан 33. предложеног закона каже да постоји субсидијарна одговорност Агенције уколико послодавац не надокнади штету запосленом. Ја ћу да вас замолим да пажљиво саслушате један коментар који ће надам се бити што јаснији и вама и грађанима Републике Србије, а то је следеће. Зашто постоји субсидијарна одговорност? Зашто не постоји солидарна одговорност? Зашто није Агенција солидарно одговорна са послодавцем? Због чега би Агенција дошла на ред тек после послодавца? Ја као запослени имам пуно право да тражим обештећење или од послодавца или од Агенције.

На крају, постоји тзв. принцип објективне одговорности за запосленог по принципу објективне одговорности је одговоран послодавац. Ако запослени на раду и у вези са радом причини неком трећем штету, послодавац је одговоран за то и то солидарно са запосленим. Зашто онда овде не би била солидарна одговорност Агенције заједно са послодавце? Па ће онда запослени лакше остварити своје право. Можда код послодавца не може, можда код послодавца та могућност не постоји због тога што је бонитет послодавца врло лош, због тога што он финансијски не може да издржи тај терет одговорности и обештећења. Али, у тој ситуацији, Агенција би то морала, не преузме, него да солидарно одговара заједно са послодавцем.

На крају, оно што мислим да је јако важно када је у питању овај закон, јесте да ви имате један добар угао посматрања приликом образложења који је данас дао уважени министар, у односи на овај закон, када је у питању ограничавање броја радно ангажованих преко Агенције за запошљавање. То је 10%. Мислим да тај проценат, додуше, може да буде дискутабилан, али је суштински добро да се дефинише да би се спречила инерција, да би се спречила стихија и да би се спречио волунтаризам код послодаваца, јер онда послодавац фактички може да калкулише. Отпустиће 10, запослиће три, итд. не желим сад да банализујем целу причу, али суштински, ако се то не нормира улазимо у додатан социјални проблем.

Ми посланици СПС подржавамо изједначавање права запослених, како оних који су се радно ангажовали преко агенције, тако и оних који се ангажују директно од стране послодавца у свим видовима, у погледу права на рад, у погледу права на годишњи одмор, у погледу свих оних права која су зајемчена Законом о раду, Уставом Републике Србије и међународним документима. Неспорно је да сте ви са овим законом ушли у процес нечега што Србија ради већ дуго време, а то је хармонизација домаћег законодавства са законодавством ЕУ. У том смислу сте урадили много.

Оно што треба даље радити и о чему даље треба водити рачуна јесте нешто што је уважени колега Степановић поставио као питање, а то питање подразумева начин допунске заштите запослених након упућивања од стране агенције према послодавцу. Ту се негде отприлике појављује могућност за проблем. У чему се може десити проблем? Може се десити проблем да агенција престане са било каквим обавезама према запосленом, да се све сведе на послодавца који суштински није преузео тај терет обавеза на начин који запослени заслужује и на шта има право, а с друге стране агенција ће свакако остварити корист. Ако идемо у том правду да се искључиво агенцији омогућава стицање одређених прихода или користи, а да немамо заштиту запосленог на адекватан начин, онда то ни у ком случају системски не сме да опстане.

На самом крају желим још једном да вас замолим да ово што сам у име нас социјалиста и посланичке групе СПС истакао прихватите само као добронамерне сугестије, да прихватите да је ово наша потреба да због идеала социјалне правде који заиста стоји у свему ономе што ми радимо и како се понашамо прихватите и са другог аспекта, а то је аспект социјалног задовољавања свих оних који социјално не смеју бити угрожени, а с друге стране да им се омогући побољшање животног стандарда, и то животног стандарда на територији целе Републике Србије.

Хвала вам што сте ме саслушали. Хвала вам на пажњи коју сте ми посветили. Још једном, СПС ће подржати сет закона који сте предложили.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.