Јавни сектор захтева бољи друштвени третман и економски положај Посланичка група

Снежана Пауновић, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о сету закона o платаma у јавном сектору и Предлогу закона о агенцијском запошљавању.

Последњих година јавна управа се реформише и усклађује са потребама грађана. Јавна управа представља један од стубова правне државе. Ако администрација није добра, онда ни грађани као порески обвезници неће бити задовољни.

„Уважени министре са сарадницима, поштоване колеге посланици, грађани Србије, данас Скупштина расправља о сету закона који се односе на систем плата у јавном сектору. У питању су измене и допуне четири закона којима се померају рокову, пре свега, за усклађивање посебних закона са кровним законом у овој области и то у делу који се односи на примену основице за обрачун плата, како се то сада примењује код државних службеника и намештеника, а то је увођење платних разреда и новог начина награђивања запослених према учинку.

Пред нама су закони о изменама и допунама закона о систему плата запослених у јавном сектору, платама запослених у јавним службама у органима аутономне покрајине или локалне самоуправе и у агенцијама чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе.

Искористићу ову прилику да пре свега скренем пажњу на улогу државне администрације на очувању правне државе. Многи би казали да наша администрација није довољно стручна, да није ефикасна и то је можда у једној мери и био случај. Ипак, констатујем да се слика мења последњих година реформе јавне управе и њено усклађивање са потребама грађана, али и са стандардима добре администрације у развијеним земљама дало је свој позитивни ефекат.

Јавна управа, колико год то некоме није важно, представља један од стубова правне државе, јер је администрација управо та снага која спроводи прописе и пред којом грађани остварују своја права. Дакле, ако администрација није добра, онда ни грађани као порески обвезници неће бити задовољни, јер су у остваривању својих права до скоро морали да чекају пред бројним шалтерима, да плаћају приличне своте новца за добијање тражених докумената. На срећу, ово јесте ситуација која се драстично променила.

Похвалићу реформски процес започет пре три године у Министарству за државну управу и локалну самоуправу којим се управа модернизује, едукује и припрема за један нови приступ према обавезама које држава има према грађанима. Грађани постају, пре свега, субјекти, а не само бројеви пред шалтерима.

То омогућава систем е-управе, који смо усвојили 2018. године. На овај начин се убрзава сваки административни поступак, створен је законски основ за обједињавање свих електронских база података о грађанима. Тако да, органи по службеној дужности могу прибављати документа потребна за остваривање права грађана.

Посебан значај, истакла бих, има пројекат локалних самоуправа које Министарство финансијски подржава, а које чине ефикаснијом локалне администрације. Видела сам да су за ту сврху повећана и средства у буџету, који смо ових дана усвојили, тако да, не треба заборавити да је за сваку озбиљну правну државу веома важно каква је јавна управа, јер се преко ефикасности јавне управе, пре свега, формира и однос грађана према држави.

Поистовећују се држава и администрација, што није ретко, јер је први сусрет грађана са државом управо на шалтерима у локалним самоуправама, односно општинама, пореској управи, дому здравља, социјалним службама итд.

Овим законима није обухваћена администрација само у ужем смислу те речи. Овим законом обухваћени су сектори који због природе својих услуга које пружају јесу обимни и запошљавају велики број лица. Истакла бих сектор образовања и здравства, који су, сложићемо се, два важна стуба напретка сваког друштва. Сматрам да здравље и образовање нације за државу нема алтернативе.

У том смислу је веома важно сагледати све елементе посебности, све сличности, али и разлике у овим сегментима, како би се применом новог модела обрачуна плата, обезбедила што већа правичност, а тиме и запослени учинили задовољнијима, јер држава вреднује њихов рад на адекватан начин. Праведнији модели ће, верујемо, зауставити одлив кадрова, нарочито из здравства.

Стручна, ефикасна и одговорна јавна управа, односно читав јавни сектор захтева и бољи друштвени третман и бољи економски положај, а основа сваког рада јесте плата. Из тих разлога јесте потребно да држава кодификује платни систем у сектору јавне власти управо да се на што једнобразнији начин ураде плате већине запослених у јавном сектору.

То није једноставно. Ради се о различитости послова, пре свега, стручне спреме, надлежности и одговорности и то је по одређеним секторима веома разнолико.

Оно што је сигурно, уважени министре, јесте да сте са својим сарадницима у мандату који није кратак, обишли већину локалних самоуправа, кад је у питању Република Србија, претпостављам да сте параметре на основу којих сте предложили одлагање рокова, врло прецизно одредили.

Из тог разлога, подржавам опредељење да се остави још времена за израду јединствених методолошких основа за примену новог модела за обрачун плата, јер је куд и камо оправданије продужити рокове за примене основице, него направити грешке које се могу одразити на положај читавих делова јавног сектора.

У том смислу, подржавам предложене измене закона из пакета који је у надлежности, пре свега Министарства за државну управу и локалну самоуправу.

Када је у питању Закон о агенцијском пословању, мало се шта у име посланичке групе СПС може рећи после излагања господина Неђе Јовановића, али ћу свакако скренути пажњу на неколико ствари. Јасно је да је намера предлагача да законом уреди област запошљавања на нешто другачији начин. Међутим, стиче се утисак да закон није у потпуности заокружен, јер није довољно прецизно уређен однос послодавца и запослених који се уступају.

Навешћу неколико запажања. Видим позитивну улогу ове агенције, нарочито код запошљавања наших радника у иностранству, пре свега, јер би могла бити гарант радницима да ће сигурно за свој рад добити и своје плате. Познати су многи случајеви када су радници у иностранству остајали без плата, јер су одлазили да раде за непроверене послодавце, пре свега. То је било изражено нарочито у грађевинарству.

Можда овај модел запошљавања може допринети смањењу рада на црно, иако је овде инспекција рада готово незаменљива у откривању рада на црно, али то сте и сами министре рекли, чини ми се, у Вашем конструктивном разговору са колегиницом Радетом.

Чињеница је да се агенција јавља као посредник који ипак, поскупљује трошкове послодавца, односно трошкове рада, јер ће агенција од послодавца наплаћивати провизију за трошкове уступања, што у неким случајевима може представљати опасност по смањење цене рада, јер послодавац сада мора да издвоји више средстава за такво запошљавање.

Са друге стране, агенцијско запошљавање може бити и стимуланс послодавцима да запошљавају нове раднике директно путем конкурса и за стално, јер ће тако своје трошкове свести на оно планирано или неће бар имати додатних издатака.

Скренула бих пажњу на појаву да се у контексту расправе о овом закону у јавности често агенцијско запошљавање упоредило са нечим што су омладинске и студентске задруге. Те две категорије, наиме, уопште нису исто.

Омладинске задруге запошљавају младе ученике и студенте на привременим и повременим пословима који могу трајати неколико сати до неколико дана или месец дана. Радно законодавство познаје дефиницију привремених и повремених послова, тако да је то потпуно други облик запошљавања од запошљавања по овом закону. Агенције запошљавају раднике на одређено време и то је, чини ми се, кључна разлика.

Ми социјалисти смо иначе код доношења Закона о раду и Закона о задругама подржали омладинско и студентско задругарство и обавезу здравствене и ПИО заштите ученика и студената који по овом основу раде.

На крају, свакако не по значају, да поменем и једно од важних питања, а то је да закон не прописује обавезу агенције да има оснивачки капитал, нити да добије дозволу за рад, што изазива извесну сумњу у капацитете оваквих агенција да могу радити у корист запослених.

По мом мишљењу, законом треба због те могуће несигурности радника прописати обавезу солидарне одговорности агенције и послодавца и код права, али и када је у питању повреда на раду или професионална болест.

Оно што желим да нагласим јесте да овај благо критички осврт према закону није ништа друго до намера да у неком будућем времену, уколико закон покаже неке своје слабости о којима смо данас говорили, оне буду апсолутно кориговане у корист, пре свега, грађанки и грађана Србије.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.