Значај реформског процеса у развоју новог система јавног сектора Посланичка група

СТЕФАНА МИЛАДИНОВИЋ, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је о сету закона o платаma у јавном сектору

Потребна је обимна анализа сваког сектора, начина њиховог организовања, финансирања, радних услова и ризика којима су запослени изложени како би се успоставио један смислен и буџетски одржив прелазак у нови систем који желимо да успоставимо у свим деловима јавног сектора.

 

„Поштовани министре Ђорђевићу, поштовани министре Ружићу, ја ћу у неколико минута да се осврнем на ова четири закона која се тичу плата у јавном сектору и, наравно, јавним агенцијама и другим организацијама, измене и допуне Закона о платама службеника и намештеника у органима АП и локалне самоуправе, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о запосленима у јавним службама.

Наиме, предложене измене и допуне тичу се рокова од којих почиње примена системског и посебних закона о платама у целокупном јавном сектору.

Када говоримо о јавном сектору, треба имати у виду да јавни сектор обухвата готово 400.000 запослених. Када се изговори ова цифра она делује велико, али је зато важно истаћи да ова цифра обухвата запослене, пре свега, у здравству, просвети, правосуђу, затим службенике у сектору јавне безбедности, службенике МУП-а, Министарства одбране, затим службенике у систему безбедности, јавне агенције и ово јесу најбројнији сектори који запошљавају највећи број наших грађана и грађанки.

Реформа која се спроводи односи се и на запослене у државним органима, разним установама, јавним агенцијама и јединицама локалне самоуправе.

Имајући у виду да све ово заједно чини државни апарат, јасно је да је потребна обимна анализа и то сваког сектора, начина њиховог организовања, финансирања и трошкова рада, затим радне услове и ризике којима су запослени изложени како би се направио један смислен и буџетски одржив прелазак у нови систем који желимо да успоставимо у свим деловима јавног сектора.

Људи који раде у јавном сектору јасније сагледавају ову проблематику, јер систем изнутра може да препозна и значај реформског процеса, допринесе у припреми новог система и тај исти систем, односно јавни сектор треба да буде и спреман да имплементира новине.

Разумемо разлоге за одлагање примене основице зато што је важно, а управо сам то и рекла, да сам систем буде правичнији како би јавни сектор био задовољан и припремљен.

Скренула бих пажњу, министре Ружићу, на јавне агенције о којима се иначе полемише годинама уназад и у погледу висине њихових примања, али и онога што они заправо раде.

Узимајући у обзир надлежности, природу посла и уско стручну оспособљеност лица, односно службеника који раде у јавним агенцијама, њихов статус морао би бити одређен на основу специфичности посла који обављају, али и услова које је потребно да испуне поред квалификација, поседовања одређених лиценци и свих других услова.

Сматрам да и ове јавне агенције имају државни кадар, односно кадар који држава мора да негује и да пружи услове који га неће отерати у приватни сектор.

Овде  не говорим само о високо образованим стручним кадровима, већ и квалификованим радницима који су изузетно тражени и плаћени на тржишту.

Наравно, ово се не односи на јавне функционере и именована и постављена лица, па тако не говорим о директорима или заменицима директора ових јавних агенција, већ о оним људима који носе изузетан одговоран посао и раде врло деликатне ствари. Хвала.“

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.