Značaj reformskog procesa u razvoju novog sistema javnog sektora Poslanička grupa

STEFANA MILADINOVIĆ, narodna poslanica Socijalističke partije Srbije govorila je o setu zakona o platama u javnom sektoru

Potrebna je obimna analiza svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja, radnih uslova i rizika kojima su zaposleni izloženi kako bi se uspostavio jedan smislen i budžetski održiv prelazak u novi sistem koji želimo da uspostavimo u svim delovima javnog sektora.

 

„Poštovani ministre Đorđeviću, poštovani ministre Ružiću, ja ću u nekoliko minuta da se osvrnem na ova četiri zakona koja se tiču plata u javnom sektoru i, naravno, javnim agencijama i drugim organizacijama, izmene i dopune Zakona o platama službenika i nameštenika u organima AP i lokalne samouprave, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u javnim službama.

Naime, predložene izmene i dopune tiču se rokova od kojih počinje primena sistemskog i posebnih zakona o platama u celokupnom javnom sektoru.

Kada govorimo o javnom sektoru, treba imati u vidu da javni sektor obuhvata gotovo 400.000 zaposlenih. Kada se izgovori ova cifra ona deluje veliko, ali je zato važno istaći da ova cifra obuhvata zaposlene, pre svega, u zdravstvu, prosveti, pravosuđu, zatim službenike u sektoru javne bezbednosti, službenike MUP-a, Ministarstva odbrane, zatim službenike u sistemu bezbednosti, javne agencije i ovo jesu najbrojniji sektori koji zapošljavaju najveći broj naših građana i građanki.

Reforma koja se sprovodi odnosi se i na zaposlene u državnim organima, raznim ustanovama, javnim agencijama i jedinicama lokalne samouprave.

Imajući u vidu da sve ovo zajedno čini državni aparat, jasno je da je potrebna obimna analiza i to svakog sektora, načina njihovog organizovanja, finansiranja i troškova rada, zatim radne uslove i rizike kojima su zaposleni izloženi kako bi se napravio jedan smislen i budžetski održiv prelazak u novi sistem koji želimo da uspostavimo u svim delovima javnog sektora.

Ljudi koji rade u javnom sektoru jasnije sagledavaju ovu problematiku, jer sistem iznutra može da prepozna i značaj reformskog procesa, doprinese u pripremi novog sistema i taj isti sistem, odnosno javni sektor treba da bude i spreman da implementira novine.

Razumemo razloge za odlaganje primene osnovice zato što je važno, a upravo sam to i rekla, da sam sistem bude pravičniji kako bi javni sektor bio zadovoljan i pripremljen.

Skrenula bih pažnju, ministre Ružiću, na javne agencije o kojima se inače polemiše godinama unazad i u pogledu visine njihovih primanja, ali i onoga što oni zapravo rade.

Uzimajući u obzir nadležnosti, prirodu posla i usko stručnu osposobljenost lica, odnosno službenika koji rade u javnim agencijama, njihov status morao bi biti određen na osnovu specifičnosti posla koji obavljaju, ali i uslova koje je potrebno da ispune pored kvalifikacija, posedovanja određenih licenci i svih drugih uslova.

Smatram da i ove javne agencije imaju državni kadar, odnosno kadar koji država mora da neguje i da pruži uslove koji ga neće oterati u privatni sektor.

Ovde  ne govorim samo o visoko obrazovanim stručnim kadrovima, već i kvalifikovanim radnicima koji su izuzetno traženi i plaćeni na tržištu.

Naravno, ovo se ne odnosi na javne funkcionere i imenovana i postavljena lica, pa tako ne govorim o direktorima ili zamenicima direktora ovih javnih agencija, već o onim ljudima koji nose izuzetan odgovoran posao i rade vrlo delikatne stvari. Hvala.“

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.