Током последњег четвртка у месецу ми као посланички клуб, између осталог, као и посланички клуб СНС и СРС, због броја посланика, ретко стижемо да поставимо посланичка питања, па оно што смо желели да поставимо у четвртак, ми ћемо поставити данас, а надовезаћемо се са још једном темом, за коју сматрамо да је од изузетне важности и значаја.

Наиме, ми смо желели током последњег четвртка да поставимо питање најпре министру за културу иинформисање, јер немамо могућност да поставимо питање надлежним институцијама у смислу удружења новинара, не би имало ни смисла, јер би онда сматрали да се мешамо у слободу медија, али зато имамо право да поставимо питање министру културе и информисања, па нека он то питање проследи релевантним новинарским удружењима.

Наше питање је да ли слобода медија подразумева да сваког дана гледамо неку насловну страну са истом поруком, метом исцртаном на легитимно изабраном председнику Србије, Александру Вучићу, све док се циљ који неко изгледа жели да постигне не оствари? Да ли је ово слобода медија или је ово медијски линч? Јасно је да свака насловна страна носи одређену поруку  и да ли на овај начин неко отворено прижељкује ликвидацију председника?

Нисмо ни сумњали да ће овакве поруке које један део опозиције прослеђује путем медија наићи на одушевљење управо тог дела опозиције. Да ли је то једино што један део опозиције овако храбро путем појединих медија има да понуди?

Прошле недеље смо од истог дела опозиције, даме и господо посланици, овде из скупштинског хола могли чути претње хапшењем појединим главним и одговорним уредницима дневних листова, појединим власницима телевизијских станица, комерцијалних телевизијских станица са националном фреквенцијом, а не тако давно на једној од конференција за штампу врло отворену и директну претњу да ће гасити одређене комерцијалне телевизије.

Овде више дефинитивно није реч о политици о суштини због које политика постоји, већ о позиву на линч, позиву на насиље, насилничко и силеџијско понашање које не сме никако да постане норма друштвеног понашања у Србији.

Мањак идеја, мањак политичке моћи, мањак утицаја једног дела опозиције дефинитивно доводи до све чешће најпримитивнијег понашања које је одавно превазишло политичке оквире. Неће се историја у Србији поновити у свом најгорем облику.

Политика насиља, политика мржње и политика сукоба једног дела опозиције дефинитивно, то смо имали прилике да видимо и током јучерашњег дана, подстиче радикалиазацију деловања њихових симпатизера или присталица како год.  Бојазан да ће деструкција коју континуирано спроводе представници дела опозиције довести до тежих последица у виду мржње и перманентних претњи по живот председника Србије Александра Вучића на жалост постаје стварност.

Крајње је време да правосудни органи предузму законом прописане мере против оних који ову мржњу и бескрупулозне претње шаљу готово свакодневно. Истина је да њихова „храброст“ долази до изражаја само преко Твитера и Фејсбука, одашиљања срамних порука и грађани Србије то препознају јер не желе деструкцију и насиље, већ мир, стабилност и просперитет.

Долазак на власт се у Србији не може остварити насиљем већ демократским путем на изборима. Међутим појединци не желе да се укључе у демократске процесе већ у најважнијим тренуцима за Србију када председник Александар Вучић са председником Русије Путином разговара о виталним питањима за нашу земљу и наш народ на Косову, покушавају да на сваки начин девалвирају постигнуте резултате које је Србија остварила на унутрашњем и међународном пољу деловања.

Сигурно је да такав циљ никада неће остварити јер је Србија на сигурном путу напретка и бољег живота свих њених грађана.

Али, оно што ми желимо, не да упутимо као питање, већ као апел и молбу надлежним органима и надлежним институцијама, да најозбиљније схвате овакве врсте претњи које су упућене легитимно изабраном председнику Србије, јер, чини нам се да дефинитивно овде неко има за циљ да без избора дође до власти у Србији.