Разлика између слободе изражавања, слободе организовања, слободе протеста и насиља је велика Посланичка група

Милисав Петронијевић, народни посланик Социјалистичке партије Србије о сету предлога антикорупцијских  закона који ће унапредити изборни процес.

Ова Влада има за циљ да створи што боље услове да се одрже што поштенији избори, а истовремено мора јасно да се стави до знања и у држави и ван државе – разлика између слободе изражавања, слободе организовања, слободе протеста и насиља је велика и однос према томе треба да буде такође различит.

Поштовани председавајући, поштовани господине министре са сарадницима, даме и господо народни посланици, кад год су избори тада се и прича о изборним условима, увек у различитим форматима.

Оно што желим на почетку да кажем- када је тренутна ситуација, када је овакво стање, прича о лошим изборним условима је прича која је исфорсирана. Она нема везе са циљем да се поправе, већ да послужи само као основ да може да се на други начин делује према власти, да се на други начин искаже своје знање или незнање, своју неспособност дотле да то пређе у насиље које ови посредници, а којих много има у последње време у Србији из ЕУ, једноставно прећуте или кажу слобода изражавања.

Да ли је слобода изражавања и кад уђеш, упаднеш са тестером у телевизију да би уређивао програм? Ваљда укључиш тестеру и тако уређујеш програм. Да ли је слобода уређивања и слобода изражавања и када се скрнави симбол Србије, застава Србије, па неки мисле да је то балван са којим треба да руши Скупштину?

Мало је чудно да они који се појављују код нас као посредници, чисто насиље, анархија  поистовећују са слободом изражавања. Ја позивам државне органе да свако у овој земљи има право на слободу говора, на слободу изражавања, на слободу окупљања, протестовања, свега, али нико нема право на насиље у овој земљи.

Питам овде правнике, да ли је напад на државне институције кривично дело? Какве то везе има са слободом изражавања? Најгрубља повреда, најтеже насиље. Бојим се да моја власт преблаго гледа на такве случајеве.

Када су у питању изборни услови, све извире из изборног законодавства, а опет оно из изборног права, па каже – изборно право у смислу овог закона обухвата права грађана да на начин и по поступку, који је утврђен овим законом, бирају и буду бирани, кандидују и буду кандидовани, одлучују о предложеним кандидатима изборним листама, да кандидатима јавно постављају питања, да буду благовремено, истинито, потпуно и објективно обавештени о програмима и активностима подносилаца изборних листа о кандидатима са тих листа, као и да располажу са другим правима предвиђеним овим законом. Цео закон стрпан у једну реченицу.

Сад само кратко, редом. Добијамо поруке – власт треба да обезбеди поштене изборе, разговоре о бољим изборним условима, Влада да направи простор за слободне изборе, Влада да креира услове за слободне изборе итд. Дајте да видимо шта није слободно.

Изборе за посланике расписује председник Републике, тако каже закон. Једино ограничење да морају да се одрже најкасније 30 дана пре истека мандата редовни избори. Још није дошло то време и још нису расписани. Глупости које се појављују у јавности о померању избора, како је то могуће? Зашто? Какве то везе има са изборним условима, да се избори не одрже у редовном року? То нема никакве везе са изборним условима.

Даље, кажу – изборе организују изборни органи, изборне комисије, бирачки одбори. У сваком од њих се налази представник подносиоца сваке изборне листе. Значи, ту је да контролише, ту је да прати, ту је да не дозволи, како бих рекао, било какву повреду. Зар то није фер и поштено? И односи се на све. Затим, кандидате могу под условима утврђеним законом предлагати регистроване политичке странке итд. Могу неки и да не предлажу. Не морају. Не морају да предлажу, једноставно имају свој разлог, немају довољно капацитета, немају довољно рејтинга, нису се оснажили да би могли да учествују итд, и то је потпуно нормално. Али није нормално када због тих разлога се у Србији прави једна атмосфера мржње, насиља, анархије, покушаја анархије итд.

Када су у питању изборни услови, да напоменем да је Влада, слагао се ја или не, већ годину дана нуди да разговара са свима, Владине, невладине организације, ко год хоћете, управо из разлога што има намеру да учини све што може да унапреди те изборне услове. И молим вас, одговоре овим белосветским посредницима, овој Влади одговарају највише поштени и фер избори, јер све ради транспарентно, све је јасно и јавно и према томе њој одговара да буду такви.

Подносиоци изборне листе имају право у јавним гласилима да обавештавају итд. Важи за све, има чак предвиђено и како се то прави споразум о представљању. Ево, у најави је и формирање надзорног одбора који ће пратити све то. Важи, дакле, исто за све. Затим, читав низ правила о заштити изборног права. Једино нема заштите од ноћног упада у РИК од стране Бошка Обрадовића, Двери, туче чланова изборне комисије итд, то стварно нема регулисано овде у овој заштити изборног права.

Шта хоћу да кажем? Шта још то треба да се уради, а пазите, избори још нису ни расписани? Изборни услови важе од дана расписивања избора до проглашења коначних резултата. Ево шта је све предвиђено. Ево, сад имамо и предлог ова четири закона која још детаљније и још прецизније уводе чак и прекршаје и казне да би до краја разјаснили и функционерску кампању. суштина је да се одвоји функционерска кампања од политичке кампање. Али не може, нити сме да се забрани функционеру да грађанима Србије каже шта је радио и шта ради у тој области и шта се догађа у тој области.

На крају крајева, Влада када излази на изборе, она излази са резултатима шта је урадила, а опозиција иде са оним шта мисли да треба да се уради. Ова четири закона имају за циљ да још прецизније и још детаљније све те услове и функционерске кампање и коришћења средстава из буџета и јавних ресурса итд. до краја разјасне. Зато постављам питање

Моје питање, питање нама свима, када и ово урадимо, знате шта ће бити даље? Опет неће ваљати изборни услови, зато што није суштина у поправљању изборних услова, него ће да нам кажу – опет нешто још треба. Доказ за то је дијалог који се одвија у Скупштини, уз посреднике из Европског парламента, на који ја имам велику примедбу и велику молбу да се скрене пажња тим посредницима. Њима треба ставити до знања, да суони ту да помажу нама да заједнички разговарамо са свим странкама из Србије, али они нису представници Савеза за Србију.. Зашто? Па ево, видели сте сами, они оду прво на доручак код Савеза за Србију, онда дођу да разговарају са странкама власти да пренесу тај захтев, па онда обављају разговоре са, како они кажу, главним делом опозиције и на тај начин увреде и Србију и опозицију.

Шта је главни део опозиције, ко је то? Који су то критеријуми? Јесу ли то критеријуми да су главни део опозиције они који се у политичкој борби служе моторним тестерама, балванима, насиљем на улици итд? Је ли то критеријум да буде главни део опозиције? А онај остали део који је исто тако опозиција, само да вам кажем, по рејтингу онај мањи остали део опозиције има већи рејтинг од тог њиховог главног дела опозиције.

Према томе, закључићу само са тим, урадимо и ово, наравно, циљ је и овој Влади да створи што боље услове да се одрже што поштенији избори, а истовремено мора јасно да се  стави до знања и у држави и ван државе – разлика између слободе изражавања, слободе организовања, слободе протеста и насиља је велика и однос према томе треба да буде такође различит. Наравно, подржаћу Предлоге закона. Хвала.

 

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.