Зашто не учествујете на парламентарним изборима и покажете своју снагу? Посланичка група

Ђорђе Милићевић, председник Посланичке групе Социјалистичка партија Србије (СПС) о сету антикорупцијских закона чији је циљ унапређење изборних услова

Поштовани министре, поштовани представници Министарства, даме и господо народни посланици, најпре желим да кажем да је добро да се коначно о овој изузетно важној и значајној теми која се тиче изборних услова разговара тамо где се и разговор води, а то је у парламенту, у пленуму. 

Мислим да је потпуно логично и природно да један део опозиције прихвати још у марту месецу ове године позив председнице Народне скупштине Републике Србије и да о свему овоме разговарамо још тада, да разговарамо како да унапредимо парламентаризам у Србији, како да унапредимо парламентарну праксу, како да унапредимо парламентарни дијалог, да разговарамо о изборним условима. Да разговарамо о томе, између осталог, како да имплементирамо све оне сугестије које смо имали на рад Народне скупштине Републике Србије, сугестије и предлоге које смо могли видети и кроз извештај Европске комисије, који се тиче рада парламента. 

Без обзира што један део опозиције не учествује у раду парламента, све сугестије и предлози који се могу сагледати кроз извештај Европске комисије су имплементирани у рад парламента. Тачка је стављена расправом о буџету за 2020. годину, када смо дуплирали време расправе. 

Дакле, дијалог се води и увек ће се водити у парламенту. Парламент је глас народа, место где ми легитимно изабрани представници грађана, неко ко има поверење и мандат грађана, разговарамо о алтернативама како да дођемо до најбољих законских решења, најквалитетнијих законских решења, која ће бити у најбољем интересу грађана. 

Мислим да нико никада није желео да ускрати демократску расправу и демократско сучељавање мишљења у парламенту, али то мора бити у складу са актуелним Пословником Народне скупштине, ма колико постојало отворених питања и не слагали се са одређеним питањима и са одређеним решењима, мора бити уз поштовање достојанства Народне скупштине, и наравно, уз поштовање колега кроз јавни дискурс, да из јавног дискурса избацимо све оно негативно, како би имали пристојан дијалог и пристојну комуникацију у парламенту.

Мислим да смо увек могли са терена политиканства да пређемо на тај терен аргументоване и демократске расправе, аргументованог и демократског сучељавања мишљења и мислим да смо о било којој теми да смо разговарали, о било ком закону да смо разговарали, да смо увек могли наћи заједнички именитељ, а то је просперитет Србије. Ваљда је то заједнички именитељ за све нас који седимо у парламенту поред тога да имамо заједнички циљ, један, једини, а то је да штитимо као народни посланици националне и државне интересе. Али, за то је потребан одговоран, реалан и озбиљан приступ са погледом у будућност за који на жалост један део опозиције нема слуха и не размишља у том правцу.

Испостављањем некаквих захтева и некаквих услова којима се заобилази суштина постојања парламента као највишег органа законодавне власти, јер суштинска улога парламента је законодавна активност. Када ви испостављате некакве захтеве, а заобилазите парламент најблаже речено, то је нарушавање достојанства Народне скупштине Републике Србије.

Од тренутка конституисања парламента па до пре годину дана, јер ово је 334 дан од када један део опозиције не учествује у раду парламента, тај један део опозиције покушава кроз низ безуспешних покушаја да обезвреди и обесмисли рад парламента. Да у најнегативнијем могућем светлу представи рад парламента у јавности и да просто у јавности провејава мишљење како парламент не функционише. Обзиром да је било много безуспешних покушаја и да нису кроз демократску расправу и демократско сучељавање мишљења могли да покажу своју снагу већ немоћ, политичку анемичност и политичку импотентност, определили су се за бојкот парламента, што је њихово легитимно право, али бојкот парламента уз један вид политичког монолога. 

Даме и господо народни посланици, исправите ме ако грешим, али кроз тај политички  монолог се тада могао чути само један став, сви су једногласно били за расписивање ванредних парламентарних избора. И, тада није био успостављен никакав услов, никакав захтев. Дакле, инсистирало се на расписивању ванредних парламентарних избора, вероватно размишљајући да тако сви заједно окупљени могу представљати некакву алтернативу владајућој коалицији. Када су схватили не да не могу представљати алтернативу владајућој коалицији већ да имају проблем да политички преживе наредни изборни циклус, ишло се корак даље ка осмишљавању нових политичких флоскула. Па, онда имамо политичку флоскулу бојкота избора, због наводно не фер и не демократских услова, а онда се ишло још једна корак даље, и то је нешто што у правом смислу речи се  може дефинисати као бледа копија ДОС-а из 2000. године, то је некакав споразум са грађанима. То је нешто што су грађани после 2000. године желели што пре да забораве, јер они који су преузели одговорност 2000. године су много брзо заборавили шта је заправо и садржано у том споразуму са грађанима.

  Онда, врло често смо слушали поруке или фер и демократски избори или бојкот и револуција. Е, сада, фер и демократски избори, а сви закони који се тичу изборних услова, целокупно изборно законодавство управо је донето у периоду када је највећи део оних који данас седи у том и таквом Савезу са Србију, био у владајућој коалицији и био већински партнер у владајућој коалицији. Тада апсолутно ништа није сметало. Тада смо имали фер и демократске изборе. Чини ми се да они мисле да за неке политичке странке, заправо њихов политички живот креће од данас, као да ми сви овде у парламенту и већина грађана Србије болује од амнезије, као да не зна каква је била ретроспектива свих дешавања. 

Што се тиче револуције, нисмо се плашили ни те 2000. године, па зар мисле да се некаквих квази револуција плашимо данас, 2019. године. Део опозиције целокупан овај процес је схватио као шалу, као прилику да заварава јавност, јер бојкот избора је била једина за њих опција и једина намера, једини циљ, једино што им је преостало. Изигравали су жртве, покушавајући да међу грађанима Србије пронађу некога ко се осећа као жртва. Знате, жртвама је све дозвољено, не схватајући да ово није она Србија коју су некада могли да преваре и да Србија више није иста, да Србија не наседа на очајничке, на губитничке потезе. 

Призивали су европске парламентарце, инсистирали на разговору са европским парламентарцима, а данас са њима не разговарају у парламенту. Данас са њима разговарају у хотелским лобијима. 

Ми смо спремни да разговарамо о свему што може да унапреди постојеће процесе у Србији. Увек смо за демократска решења, увек смо за демократски договор, али када кажете или 42 захтева, или бојкот избора, онда то није простор и није пут који води ка компромисном решењу, ка консензусу, онда је то класичан ултиматум.

Бојкот није добар, бојкот је погрешан пут, није добар за земљу, није добар за демократију, али ако имате политику која је у интересу грађана, ако имате људе којима грађани верују чему онда бојкот? Зашто онда не учествујете на парламентарним изборима и покажете своју снагу?

О већини ових тема о којима данас говоримо, ми смо разговарали на округлом столу на Факултету политичких наука, учествовали смо као странка и као посланички клуб и у разговору са европским парламентарцима, јер спремни смо да разговарамо о свему што може да промени постојеће процесе, али нисмо спремни да о томе разговарамо на улици, нисмо спремни да о томе разговарамо под шатором, већ тамо где се разговори воде, у парламенту.

Када је реч о округлом столу, нису то били преговори, то је била размена мишљења, размена искустава и у једном тренутку, морам рећи да смо током разговора рекли да нам се чини да помало разговори губе смисао из једног простог разлога, јер се све време од нас инсистирало да конкретизујемо наше одговоре, да донесемо одлуку о одређеним препорукама, да нам се на тај начин вежу руке, да подигнемо цену организаторима, али никако са друге стране нисмо чули мишљење оних који нису присуствовали разговорима, јер ако они и даље стоје на становишту 42 захтева или бојкот, онда таква врста разговора губи смисао.

Након шест округлих столова, колико је одржано на Факултету политичких наука, ми смо као посланичка група, као политичка странка, заједно са нашим коалиционим партнерима из Јединствене Србије, изашли са одређеним ставовима, са одређеним препорукама, пре свега, прецизно у закону дефинисати шта чини изборну кампању, прецизирати шта се подразумева под злоупотребом јавних ресурса током изборне кампање, прецизирати на који начин јавност треба да буде упозната са редовним активностима носилаца јавних функција у време трајања изборне кампање, забранити било коју врсту притисака на грађане запослене у јавним предузећима, спречити употребу имовине и имена јавних предузећа у сврху изборне кампање, предвидите санкције за кршење ових одредби, Народна скупштина Републике Србије  треба да изабере надзорни одбор, Народна скупштина Републике Србије треба да изабере недостајућа три члана РЕМ-а, Регулаторно тело за електронске медије треба да донесе нови правилник о обавезама пружилаца медијских услуга, Агенција за борбу против корупције треба да прецизније дефинише своју улогу и рокове у односу на обавезе и праћење изборног процеса у Србији како би могла равномерно реаговати на пријаве које буду поднете од стране учесника изборног процеса, извршити инструктажу председника, заменика председника бирачких одбора, спровести обуку лица запослених у јединицама локалне самоуправе, размотрити могућност да се записник о раду бирачког одбора након завршетка гласања подели на више учесника избора, Министарство државне управе и локалне самоуправе треба да створи могућност да сваки грађанин Србије има непосредан увид у бирачки списак пре и после гласања, прецизно утврдити права и обавезе домаћих и страних посматрача изборних процеса, како њихов рад не би био предмет различитог тумачења, све активности РИК-а везане за изборне процесе треба да буду благовремено доступне јавности путем онлајн преноса и кроз редовно објављивање свих докумената везаних за изборни  процес, предлоге сталне конференције градова и општина Србије треба преточити у законски текст који би био усвојен у Народној скупштини, као седамнаесту препоруку, предложили смо у Закону о финансирању политичких странака дефинисати које се активности политичких странака могу подвести под трошак изборне кампање.

Желим да кажем да највећи део препорука и највећи део закључака са којима смо изашли након завршених округлих столова су имплементирани у оно што је учинила Влада Републике Србије, у оно што је учинило радно тело Владе Републике Србије и желим да кажем да је Влада Републике Србије, заправо радно тело Владе Републике Србије имало један одговоран, озбиљан приступ и да смо направили један квалитативан помак када је реч о унапређењу изборних услова, да је направљена једна равнотежа између поштовања права власти са једне и опозиције са друге стране. 

Није Влада, како смо много пута током разговора могли ћути, банализовала ствари и није се декларативно бавила овима питањима, већ веома конкретно и о томе данас разговарамо, кроз измене и допуне Закона о финансирању политичких активности, измене и допуне Закона о јавним предузећима, о Агенцији за борбу против корупције и спречавању сукоба интереса, дакле, врло конкретно.

Сви они који су учествовали у овом процесу, имали су озбиљан и одговоран приступ. Влада Републике Србије, понављамо радно тело Владе Републике Србије, и данас Народна скупштина Републике Србије. Видљив је напредак и конструктивност да све прође у демократском духу.

За нас је крајње ригидан и неприхватљив став од самог почетка био да се носиоцима јавних функција забрани представљање резултата током кампање. Треба водити рачуна о коришћењу јавних ресурса током кампање, али ми сматрамо да ако је у току изборна кампања, не треба и не сме у Србији све да стане и да се сви окренемо изборној кампањи, свако треба да обавља посао за који је преузео одговорност, поштујући законе, конкретно који се тичу изборних услова. Замислите на једној страни желите да забраните некоме да презентира своје резултате, а на другој страни дозвољавате онима који то оспоравају да могу да критикују те исте резултате.

Такође, одржана је јавна расправа када је реч о заступљености у медијима током изборне кампање. Оно што се нама чини, господине министре, јесте да један део опозиције жели да се бави уређивачком политиком медија.  

Доста више те кукњаве о медијима у медијима, ми нисмо заступници те тезе да уколико смо присутни у медијима медијска сцена је добра, а ако нисмо присутни у медијима та медијска сцена је лоша. Напросто, медији морају да буду аутономни у одлучивању и не желимо да се бавимо уређивачком политиком медија. 

Подсетићу вас, 2009. године смо били део владајуће коалиције и нисмо гласали за измене и допуне Закона о јавном информисању јер смо сматрали да те измене и допуне закона јесу озбиљан удар на објективно и професионално независно новинарство у Србији. 

Када је заступљеност у медијима у питању, ево само један прилог. Имам овде пред собом истраживање новосадске новинарске школе, када је реч о изборима, па једни избори, парламентарни избори 2016. године. Социјалистичка партија Србије је тада била део владајуће коалиције. Социјалистичка партија Србије је током те изборне кампање била далеко мање заступљена на “Националним дневницима” свих медија у односу на опозиционе политичке партије, попут ДС и попут СДС, па нам никада није пало на памет да блокирамо улазе телевизијских станица и да моторном тестером уређујемо, да  покушамо да се бавимо уређивачком политиком медија.

Дозволите, господине министре, ја мислим да је медијска стратегија усвојена негде после 2000. године, и да се тада иницирало и да се инсистирало да се иде ка капитализму, желели сте капитализам, добили сте капитализам и ми просто не знамо одакле данас потреба да се бавите приватним сектором, пре свега када говоримо о медијима. И приватни медији прате истраживања, и приватни медији прате резултате и они јако добро знају шта је вест. То што неко има 50% подршке, а неко се бори да дође до 5% подршке, па не можемо ми помагати у томе да подигне свој рејтинг или рејтинг политичке опције. Наравно да је интерес власништва када говоримо о медијима примаран. 

Што се тиче јавне расправе коју смо имали, ми смо тада рекли потпуно јасно – желите да формирамо надзорни одбор, немамо апсолутно ништа против, али јавност мора да зна да тај надзорни одбор није формиран од 2000. године у Народној скупштини Републике Србије. Јавност треба да зна да је 2016. године председница Народне скупштине Републике Србије упутила допис посланичким групама са циљем да би дали предлоге за формирање надзорног одбора. 

Зашто тада није формиран надзорни одбор? Желите да мењате уреднике РТС-а? Немамо ништа против. Ова владајућа коалиција није поставила ниједног уредника РТС, али са друге стране РТС и данас и сваки дан директно преноси седнице парламента, оне су јавне, директно се преносе на јавном сервису. Кажете немате простора у медијима? Изволите, дођите у скупштинске клупе, изађите са вашим политичким програмом, са политичким идејама. 

Месецима траје хистерија и једна врста хајке на РЕМ и у свему томе се заборавља она суштинска и основна ствар, да ми политичари, посланици, треба да помогнемо и подржимо рад независних институција, да их јачамо а не да их гурамо у политички ринг, не да свако од нас тумачи закон онако како му одговара и да терамо РЕМ да тумачи закон супротно од онога што је логично, што је нормално и што мора бити тако. Покренута је и процедура избора нових чланова РЕМ-а, недостајућих чланова РЕМ-а. 

За нас је ово био један озбиљан договор и то је потпуно логично, договор између политичких странка, представника власти и представника опозиције, са друге стране представнике медија, представника РЕМ-а и ми у потпуности прихватамо. Хајде да дефинишемо правилник када је реч о Јавном сервису, да дефинишемо препоруке када је реч о комерцијалним емитерима, равномерна заступљеност, наравно, и квантитативна и квалитативна, али хајде да акценат ставимо на тематске области да видимо ко какав програм предлаже и ко каквим људима конкретно располаже.

Постоји једна ствар која је јако важна, а то су лажне вести. Информација је моћно оружје, универзални модел мора бити да се њој супротставља друга информација или другачија аргументација, а никако претња, насиље и никако сукоби.

Управо због свега тога морамо имати на уму да припремимо, то је велики изазов и морамо имати на уму да спремимо наше грађане на лажне информације, јер све чешће се сусрећемо са дезинформацијама и то је данас већа претња него икада до сада. 

Дефинитивно мањак политичких идеја, мањак политичке моћи, мањак политичког утицаја доводи до најпримитивнијег понашања и то одавно превазилази границе политичког вокабулара. Овде више није реч о политици, овде више није реч о суштини због које политика постоји, овде је реч о насилничком и силеџијском понашању и оно што се дешавало прексиноћ испред Народне скупштине Републике Србије, не сме и не може да постане норма друштвеног понашања у Србији.

Ми показујемо спремност да правимо нове оквире. Нису проблем критике, треба отворено разговарати, видети шта треба и може да се уради и ми сматрамо да је ово једини и прави начин да се види шта се предлаже и не видим да је било ко из владајуће коалиције затворио врата за разговор. 

Данас нико не може да каже да владајућа коалиција је та која отежава разговор, да владајућа коалиција је та која инсистира и иде ка томе да опозиција одустане од парламентарних избора.

Ми смо ту да поштујемо Устав и закон и да онемогућимо оно што један део опозиције жели, а то је да се избори пролонгирају, да се формирају некакве прелазне Владе или предизборне Владе. Нема Србија разлога за прелазну, предизборну Владу, Србија има политичку стабилност, а након редовних парламентарних избора добиће нову Владу која ће имати, потпуно сам убеђен, огромно поверење и подршку грађана и поновну, наравно, политичку стабилност.

И на самом крају, господине министре, једану тему коју смо покренули, а тиче се такође изборних услова. Ми смо са вама о томе разговарали, покренули смо иницијативу и овде кроз измене и допуне Закона о Народној скупштини, а то је да се заједно изборимо, сви заједно да се изборимо, како да онемогућимо да посланички мандат након избора буде предмет политичке трговине, јер сматрамо да је то нарушавање изборне воље грађана и сматрамо да је то важно зарад политичке стабилности, а политичка стабилност је предуслов сваког даљег напретка, јер увек се поставља питање, господине министре, шта је старије – изборна воља грађана или власништво мандата?

Категорије: Посланичка група

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.