Zašto ne učestvujete na parlamentarnim izborima i pokažete svoju snagu? Poslanička grupa

Đorđe Milićević, predsednik Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije (SPS) o setu antikorupcijskih zakona čiji je cilj unapređenje izbornih uslova

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, najpre želim da kažem da je dobro da se konačno o ovoj izuzetno važnoj i značajnoj temi koja se tiče izbornih uslova razgovara tamo gde se i razgovor vodi, a to je u parlamentu, u plenumu. 

Mislim da je potpuno logično i prirodno da jedan deo opozicije prihvati još u martu mesecu ove godine poziv predsednice Narodne skupštine Republike Srbije i da o svemu ovome razgovaramo još tada, da razgovaramo kako da unapredimo parlamentarizam u Srbiji, kako da unapredimo parlamentarnu praksu, kako da unapredimo parlamentarni dijalog, da razgovaramo o izbornim uslovima. Da razgovaramo o tome, između ostalog, kako da implementiramo sve one sugestije koje smo imali na rad Narodne skupštine Republike Srbije, sugestije i predloge koje smo mogli videti i kroz izveštaj Evropske komisije, koji se tiče rada parlamenta. 

Bez obzira što jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta, sve sugestije i predlozi koji se mogu sagledati kroz izveštaj Evropske komisije su implementirani u rad parlamenta. Tačka je stavljena raspravom o budžetu za 2020. godinu, kada smo duplirali vreme rasprave. 

Dakle, dijalog se vodi i uvek će se voditi u parlamentu. Parlament je glas naroda, mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana, neko ko ima poverenje i mandat građana, razgovaramo o alternativama kako da dođemo do najboljih zakonskih rešenja, najkvalitetnijih zakonskih rešenja, koja će biti u najboljem interesu građana. 

Mislim da niko nikada nije želeo da uskrati demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja u parlamentu, ali to mora biti u skladu sa aktuelnim Poslovnikom Narodne skupštine, ma koliko postojalo otvorenih pitanja i ne slagali se sa određenim pitanjima i sa određenim rešenjima, mora biti uz poštovanje dostojanstva Narodne skupštine, i naravno, uz poštovanje kolega kroz javni diskurs, da iz javnog diskursa izbacimo sve ono negativno, kako bi imali pristojan dijalog i pristojnu komunikaciju u parlamentu.

Mislim da smo uvek mogli sa terena politikanstva da pređemo na taj teren argumentovane i demokratske rasprave, argumentovanog i demokratskog sučeljavanja mišljenja i mislim da smo o bilo kojoj temi da smo razgovarali, o bilo kom zakonu da smo razgovarali, da smo uvek mogli naći zajednički imenitelj, a to je prosperitet Srbije. Valjda je to zajednički imenitelj za sve nas koji sedimo u parlamentu pored toga da imamo zajednički cilj, jedan, jedini, a to je da štitimo kao narodni poslanici nacionalne i državne interese. Ali, za to je potreban odgovoran, realan i ozbiljan pristup sa pogledom u budućnost za koji na žalost jedan deo opozicije nema sluha i ne razmišlja u tom pravcu.

Ispostavljanjem nekakvih zahteva i nekakvih uslova kojima se zaobilazi suština postojanja parlamenta kao najvišeg organa zakonodavne vlasti, jer suštinska uloga parlamenta je zakonodavna aktivnost. Kada vi ispostavljate nekakve zahteve, a zaobilazite parlament najblaže rečeno, to je narušavanje dostojanstva Narodne skupštine Republike Srbije.

Od trenutka konstituisanja parlamenta pa do pre godinu dana, jer ovo je 334 dan od kada jedan deo opozicije ne učestvuje u radu parlamenta, taj jedan deo opozicije pokušava kroz niz bezuspešnih pokušaja da obezvredi i obesmisli rad parlamenta. Da u najnegativnijem mogućem svetlu predstavi rad parlamenta u javnosti i da prosto u javnosti provejava mišljenje kako parlament ne funkcioniše. Obzirom da je bilo mnogo bezuspešnih pokušaja i da nisu kroz demokratsku raspravu i demokratsko sučeljavanje mišljenja mogli da pokažu svoju snagu već nemoć, političku anemičnost i političku impotentnost, opredelili su se za bojkot parlamenta, što je njihovo legitimno pravo, ali bojkot parlamenta uz jedan vid političkog monologa. 

Dame i gospodo narodni poslanici, ispravite me ako grešim, ali kroz taj politički  monolog se tada mogao čuti samo jedan stav, svi su jednoglasno bili za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. I, tada nije bio uspostavljen nikakav uslov, nikakav zahtev. Dakle, insistiralo se na raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora, verovatno razmišljajući da tako svi zajedno okupljeni mogu predstavljati nekakvu alternativu vladajućoj koaliciji. Kada su shvatili ne da ne mogu predstavljati alternativu vladajućoj koaliciji već da imaju problem da politički prežive naredni izborni ciklus, išlo se korak dalje ka osmišljavanju novih političkih floskula. Pa, onda imamo političku floskulu bojkota izbora, zbog navodno ne fer i ne demokratskih uslova, a onda se išlo još jedna korak dalje, i to je nešto što u pravom smislu reči se  može definisati kao bleda kopija DOS-a iz 2000. godine, to je nekakav sporazum sa građanima. To je nešto što su građani posle 2000. godine želeli što pre da zaborave, jer oni koji su preuzeli odgovornost 2000. godine su mnogo brzo zaboravili šta je zapravo i sadržano u tom sporazumu sa građanima.

  Onda, vrlo često smo slušali poruke ili fer i demokratski izbori ili bojkot i revolucija. E, sada, fer i demokratski izbori, a svi zakoni koji se tiču izbornih uslova, celokupno izborno zakonodavstvo upravo je doneto u periodu kada je najveći deo onih koji danas sedi u tom i takvom Savezu sa Srbiju, bio u vladajućoj koaliciji i bio većinski partner u vladajućoj koaliciji. Tada apsolutno ništa nije smetalo. Tada smo imali fer i demokratske izbore. Čini mi se da oni misle da za neke političke stranke, zapravo njihov politički život kreće od danas, kao da mi svi ovde u parlamentu i većina građana Srbije boluje od amnezije, kao da ne zna kakva je bila retrospektiva svih dešavanja. 

Što se tiče revolucije, nismo se plašili ni te 2000. godine, pa zar misle da se nekakvih kvazi revolucija plašimo danas, 2019. godine. Deo opozicije celokupan ovaj proces je shvatio kao šalu, kao priliku da zavarava javnost, jer bojkot izbora je bila jedina za njih opcija i jedina namera, jedini cilj, jedino što im je preostalo. Izigravali su žrtve, pokušavajući da među građanima Srbije pronađu nekoga ko se oseća kao žrtva. Znate, žrtvama je sve dozvoljeno, ne shvatajući da ovo nije ona Srbija koju su nekada mogli da prevare i da Srbija više nije ista, da Srbija ne naseda na očajničke, na gubitničke poteze. 

Prizivali su evropske parlamentarce, insistirali na razgovoru sa evropskim parlamentarcima, a danas sa njima ne razgovaraju u parlamentu. Danas sa njima razgovaraju u hotelskim lobijima. 

Mi smo spremni da razgovaramo o svemu što može da unapredi postojeće procese u Srbiji. Uvek smo za demokratska rešenja, uvek smo za demokratski dogovor, ali kada kažete ili 42 zahteva, ili bojkot izbora, onda to nije prostor i nije put koji vodi ka kompromisnom rešenju, ka konsenzusu, onda je to klasičan ultimatum.

Bojkot nije dobar, bojkot je pogrešan put, nije dobar za zemlju, nije dobar za demokratiju, ali ako imate politiku koja je u interesu građana, ako imate ljude kojima građani veruju čemu onda bojkot? Zašto onda ne učestvujete na parlamentarnim izborima i pokažete svoju snagu?

O većini ovih tema o kojima danas govorimo, mi smo razgovarali na okruglom stolu na Fakultetu političkih nauka, učestvovali smo kao stranka i kao poslanički klub i u razgovoru sa evropskim parlamentarcima, jer spremni smo da razgovaramo o svemu što može da promeni postojeće procese, ali nismo spremni da o tome razgovaramo na ulici, nismo spremni da o tome razgovaramo pod šatorom, već tamo gde se razgovori vode, u parlamentu.

Kada je reč o okruglom stolu, nisu to bili pregovori, to je bila razmena mišljenja, razmena iskustava i u jednom trenutku, moram reći da smo tokom razgovora rekli da nam se čini da pomalo razgovori gube smisao iz jednog prostog razloga, jer se sve vreme od nas insistiralo da konkretizujemo naše odgovore, da donesemo odluku o određenim preporukama, da nam se na taj način vežu ruke, da podignemo cenu organizatorima, ali nikako sa druge strane nismo čuli mišljenje onih koji nisu prisustvovali razgovorima, jer ako oni i dalje stoje na stanovištu 42 zahteva ili bojkot, onda takva vrsta razgovora gubi smisao.

Nakon šest okruglih stolova, koliko je održano na Fakultetu političkih nauka, mi smo kao poslanička grupa, kao politička stranka, zajedno sa našim koalicionim partnerima iz Jedinstvene Srbije, izašli sa određenim stavovima, sa određenim preporukama, pre svega, precizno u zakonu definisati šta čini izbornu kampanju, precizirati šta se podrazumeva pod zloupotrebom javnih resursa tokom izborne kampanje, precizirati na koji način javnost treba da bude upoznata sa redovnim aktivnostima nosilaca javnih funkcija u vreme trajanja izborne kampanje, zabraniti bilo koju vrstu pritisaka na građane zaposlene u javnim preduzećima, sprečiti upotrebu imovine i imena javnih preduzeća u svrhu izborne kampanje, predvidite sankcije za kršenje ovih odredbi, Narodna skupština Republike Srbije  treba da izabere nadzorni odbor, Narodna skupština Republike Srbije treba da izabere nedostajuća tri člana REM-a, Regulatorno telo za elektronske medije treba da donese novi pravilnik o obavezama pružilaca medijskih usluga, Agencija za borbu protiv korupcije treba da preciznije definiše svoju ulogu i rokove u odnosu na obaveze i praćenje izbornog procesa u Srbiji kako bi mogla ravnomerno reagovati na prijave koje budu podnete od strane učesnika izbornog procesa, izvršiti instruktažu predsednika, zamenika predsednika biračkih odbora, sprovesti obuku lica zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, razmotriti mogućnost da se zapisnik o radu biračkog odbora nakon završetka glasanja podeli na više učesnika izbora, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da stvori mogućnost da svaki građanin Srbije ima neposredan uvid u birački spisak pre i posle glasanja, precizno utvrditi prava i obaveze domaćih i stranih posmatrača izbornih procesa, kako njihov rad ne bi bio predmet različitog tumačenja, sve aktivnosti RIK-a vezane za izborne procese treba da budu blagovremeno dostupne javnosti putem onlajn prenosa i kroz redovno objavljivanje svih dokumenata vezanih za izborni  proces, predloge stalne konferencije gradova i opština Srbije treba pretočiti u zakonski tekst koji bi bio usvojen u Narodnoj skupštini, kao sedamnaestu preporuku, predložili smo u Zakonu o finansiranju političkih stranaka definisati koje se aktivnosti političkih stranaka mogu podvesti pod trošak izborne kampanje.

Želim da kažem da najveći deo preporuka i najveći deo zaključaka sa kojima smo izašli nakon završenih okruglih stolova su implementirani u ono što je učinila Vlada Republike Srbije, u ono što je učinilo radno telo Vlade Republike Srbije i želim da kažem da je Vlada Republike Srbije, zapravo radno telo Vlade Republike Srbije imalo jedan odgovoran, ozbiljan pristup i da smo napravili jedan kvalitativan pomak kada je reč o unapređenju izbornih uslova, da je napravljena jedna ravnoteža između poštovanja prava vlasti sa jedne i opozicije sa druge strane. 

Nije Vlada, kako smo mnogo puta tokom razgovora mogli ćuti, banalizovala stvari i nije se deklarativno bavila ovima pitanjima, već veoma konkretno i o tome danas razgovaramo, kroz izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, izmene i dopune Zakona o javnim preduzećima, o Agenciji za borbu protiv korupcije i sprečavanju sukoba interesa, dakle, vrlo konkretno.

Svi oni koji su učestvovali u ovom procesu, imali su ozbiljan i odgovoran pristup. Vlada Republike Srbije, ponavljamo radno telo Vlade Republike Srbije, i danas Narodna skupština Republike Srbije. Vidljiv je napredak i konstruktivnost da sve prođe u demokratskom duhu.

Za nas je krajnje rigidan i neprihvatljiv stav od samog početka bio da se nosiocima javnih funkcija zabrani predstavljanje rezultata tokom kampanje. Treba voditi računa o korišćenju javnih resursa tokom kampanje, ali mi smatramo da ako je u toku izborna kampanja, ne treba i ne sme u Srbiji sve da stane i da se svi okrenemo izbornoj kampanji, svako treba da obavlja posao za koji je preuzeo odgovornost, poštujući zakone, konkretno koji se tiču izbornih uslova. Zamislite na jednoj strani želite da zabranite nekome da prezentira svoje rezultate, a na drugoj strani dozvoljavate onima koji to osporavaju da mogu da kritikuju te iste rezultate.

Takođe, održana je javna rasprava kada je reč o zastupljenosti u medijima tokom izborne kampanje. Ono što se nama čini, gospodine ministre, jeste da jedan deo opozicije želi da se bavi uređivačkom politikom medija.  

Dosta više te kuknjave o medijima u medijima, mi nismo zastupnici te teze da ukoliko smo prisutni u medijima medijska scena je dobra, a ako nismo prisutni u medijima ta medijska scena je loša. Naprosto, mediji moraju da budu autonomni u odlučivanju i ne želimo da se bavimo uređivačkom politikom medija. 

Podsetiću vas, 2009. godine smo bili deo vladajuće koalicije i nismo glasali za izmene i dopune Zakona o javnom informisanju jer smo smatrali da te izmene i dopune zakona jesu ozbiljan udar na objektivno i profesionalno nezavisno novinarstvo u Srbiji. 

Kada je zastupljenost u medijima u pitanju, evo samo jedan prilog. Imam ovde pred sobom istraživanje novosadske novinarske škole, kada je reč o izborima, pa jedni izbori, parlamentarni izbori 2016. godine. Socijalistička partija Srbije je tada bila deo vladajuće koalicije. Socijalistička partija Srbije je tokom te izborne kampanje bila daleko manje zastupljena na “Nacionalnim dnevnicima” svih medija u odnosu na opozicione političke partije, poput DS i poput SDS, pa nam nikada nije palo na pamet da blokiramo ulaze televizijskih stanica i da motornom testerom uređujemo, da  pokušamo da se bavimo uređivačkom politikom medija.

Dozvolite, gospodine ministre, ja mislim da je medijska strategija usvojena negde posle 2000. godine, i da se tada iniciralo i da se insistiralo da se ide ka kapitalizmu, želeli ste kapitalizam, dobili ste kapitalizam i mi prosto ne znamo odakle danas potreba da se bavite privatnim sektorom, pre svega kada govorimo o medijima. I privatni mediji prate istraživanja, i privatni mediji prate rezultate i oni jako dobro znaju šta je vest. To što neko ima 50% podrške, a neko se bori da dođe do 5% podrške, pa ne možemo mi pomagati u tome da podigne svoj rejting ili rejting političke opcije. Naravno da je interes vlasništva kada govorimo o medijima primaran. 

Što se tiče javne rasprave koju smo imali, mi smo tada rekli potpuno jasno – želite da formiramo nadzorni odbor, nemamo apsolutno ništa protiv, ali javnost mora da zna da taj nadzorni odbor nije formiran od 2000. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Javnost treba da zna da je 2016. godine predsednica Narodne skupštine Republike Srbije uputila dopis poslaničkim grupama sa ciljem da bi dali predloge za formiranje nadzornog odbora. 

Zašto tada nije formiran nadzorni odbor? Želite da menjate urednike RTS-a? Nemamo ništa protiv. Ova vladajuća koalicija nije postavila nijednog urednika RTS, ali sa druge strane RTS i danas i svaki dan direktno prenosi sednice parlamenta, one su javne, direktno se prenose na javnom servisu. Kažete nemate prostora u medijima? Izvolite, dođite u skupštinske klupe, izađite sa vašim političkim programom, sa političkim idejama. 

Mesecima traje histerija i jedna vrsta hajke na REM i u svemu tome se zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, da mi političari, poslanici, treba da pomognemo i podržimo rad nezavisnih institucija, da ih jačamo a ne da ih guramo u politički ring, ne da svako od nas tumači zakon onako kako mu odgovara i da teramo REM da tumači zakon suprotno od onoga što je logično, što je normalno i što mora biti tako. Pokrenuta je i procedura izbora novih članova REM-a, nedostajućih članova REM-a. 

Za nas je ovo bio jedan ozbiljan dogovor i to je potpuno logično, dogovor između političkih stranka, predstavnika vlasti i predstavnika opozicije, sa druge strane predstavnike medija, predstavnika REM-a i mi u potpunosti prihvatamo. Hajde da definišemo pravilnik kada je reč o Javnom servisu, da definišemo preporuke kada je reč o komercijalnim emiterima, ravnomerna zastupljenost, naravno, i kvantitativna i kvalitativna, ali hajde da akcenat stavimo na tematske oblasti da vidimo ko kakav program predlaže i ko kakvim ljudima konkretno raspolaže.

Postoji jedna stvar koja je jako važna, a to su lažne vesti. Informacija je moćno oružje, univerzalni model mora biti da se njoj suprotstavlja druga informacija ili drugačija argumentacija, a nikako pretnja, nasilje i nikako sukobi.

Upravo zbog svega toga moramo imati na umu da pripremimo, to je veliki izazov i moramo imati na umu da spremimo naše građane na lažne informacije, jer sve češće se susrećemo sa dezinformacijama i to je danas veća pretnja nego ikada do sada. 

Definitivno manjak političkih ideja, manjak političke moći, manjak političkog uticaja dovodi do najprimitivnijeg ponašanja i to odavno prevazilazi granice političkog vokabulara. Ovde više nije reč o politici, ovde više nije reč o suštini zbog koje politika postoji, ovde je reč o nasilničkom i siledžijskom ponašanju i ono što se dešavalo preksinoć ispred Narodne skupštine Republike Srbije, ne sme i ne može da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji.

Mi pokazujemo spremnost da pravimo nove okvire. Nisu problem kritike, treba otvoreno razgovarati, videti šta treba i može da se uradi i mi smatramo da je ovo jedini i pravi način da se vidi šta se predlaže i ne vidim da je bilo ko iz vladajuće koalicije zatvorio vrata za razgovor. 

Danas niko ne može da kaže da vladajuća koalicija je ta koja otežava razgovor, da vladajuća koalicija je ta koja insistira i ide ka tome da opozicija odustane od parlamentarnih izbora.

Mi smo tu da poštujemo Ustav i zakon i da onemogućimo ono što jedan deo opozicije želi, a to je da se izbori prolongiraju, da se formiraju nekakve prelazne Vlade ili predizborne Vlade. Nema Srbija razloga za prelaznu, predizbornu Vladu, Srbija ima političku stabilnost, a nakon redovnih parlamentarnih izbora dobiće novu Vladu koja će imati, potpuno sam ubeđen, ogromno poverenje i podršku građana i ponovnu, naravno, političku stabilnost.

I na samom kraju, gospodine ministre, jedanu temu koju smo pokrenuli, a tiče se takođe izbornih uslova. Mi smo sa vama o tome razgovarali, pokrenuli smo inicijativu i ovde kroz izmene i dopune Zakona o Narodnoj skupštini, a to je da se zajedno izborimo, svi zajedno da se izborimo, kako da onemogućimo da poslanički mandat nakon izbora bude predmet političke trgovine, jer smatramo da je to narušavanje izborne volje građana i smatramo da je to važno zarad političke stabilnosti, a politička stabilnost je preduslov svakog daljeg napretka, jer uvek se postavlja pitanje, gospodine ministre, šta je starije – izborna volja građana ili vlasništvo mandata?

Kategorije: Poslanička grupa

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.