Др Даница Буквић, народна посланица Социјалистичке партије Србије упутила је посланичко питање министру здравља, Златибору Лончару.

Самохраним родитељима омогућити право на месечну накнаду, макар у висини минималне зараде, од момента када се утврди дијагноза аутизма. Такође, неопходно је да Министарство здравља ради на томе да се направи национални регистар особа са аутизмом и стратешки документ за унапређење положаја особа оболелих од аутизма.

„Поштовани председавајући, поштоване колегинице и колеге народни посланици, данас бих користећи посланичко право из члана 287. Пословника, скренула пажњу на један посебан друштвени, социјални и здравствени проблем. То су особе са аутизмом, њихов положај и заштита коју је друштво обавезно да пружи у овој социјалној најискључиванијој групи, јер и по оцени Европског парламента и УН на глобалном нивоу особе са аутизмом представљају једну од најугроженијих група. Ако се зна податак да се  у свету на сваких 58 деце роди једно дете са аутизмом, онда је јасно о колико великом и значајном питању се ради.

У   том смислу, свако друштво, па и наше треба да пронађе системско решење којим би се побољшао положај особа са аутизмом и омогућила боља друштвена заштита. Званичне цифре о броју особа са аутизмом у Србији нису познате, али Удружења родитеља деце са аутизмом помињу цифру око 70.000 особа оболелих од ове болести. Удружења родитеља особа са аутизмом су најактивнији сегмент друштва, јер се боре да њихова деца добију адекватну друштвену заштиту.

У Србији не постоје још увек довољни капацитети за социјално и здравствено збрињавање ових особа, за сада постоје само две специјализоване установе и то једна у Земуну и једна у Шапцу, осим тога нема довољно ни установа за дневни боравак и рад са овим особама, а ограничавајући су фактори и чињеница да у дневни боравак могу да буду примљене само особе које су млађе од 26 година.

Проблем је што ни Закон о здравственој заштити не препознаје потребу да родитељи деце са аутизмом, као тешко оболеле добију право на боловање уз накнаду од 100%, што свакако треба да буде решено изменама закона.

Такође, посебан проблем представљају једнородитељске породице које се саме старају о својој деци. Веома је чест случај да један од родитеља деце са аутизмом напушта породицу, тако да други родитељ мора сам да се стара о свом детету и не може да ради.

Предлог наше посланичке групе који смо више пута понављали био је да се овим самохраним родитељима од момента када се утврди дијагноза аутизма утврди право на месечну накнаду макар у висини минималне зараде, јер осим права на туђу негу, многе од ових породица немају друге приходе.

Због тежине овог проблема Министарство здравља има обавезу да направи национални регистар особа са аутизмом. То је најављивао и министар здравља. Овај регистар је неопходан како би се знао тачан број особа са аутизмом и направила стратегија која би одредила које су потребе тих особа, како системски одговорити на њих у циљу побољшања њиховог друштвеног, социјалног и здравственог положаја. На положај ових особа указивао је и Заштитник грађана поводом 2. Априла Светског дана особа са аутизмом.

У вези са тим желим да поставим питање министру здравља, господину Лончару, када се очекује завршетак националног регистра особа са аутизмом и да ли се планира израда неког стратешко гдокумента за унапређење положаја особа оболелих од аутизма?“