Мирјана Драгаш, народна посланица Социјалистичке партије Србије говорила је као овлашћена представница о Предлогу одлуке о избору заменика Заштитника грађана на Осмој седници Другог редовног заседања Народне скупштине Републике Србије.

Задатак државе је да грађани знају шта је то стварно Заштитник грађана, да знају коме да се обрате и од кога да траже стручну помоћ за све неправилности на које наилазе у свом животу и раду.

Поштовани председавајући, представници Заштитника грађана, господо посланици, у оквиру Предлога за попуњавање места заменика Заштитника грађана увек је прилика да се о овој функцији проговори нешто више. У нашем друштву ово је релативно нова тековина која је преузета из међународне праксе и решења земаља ЕУ, али има за циљ већу и ефикаснију заштиту права грађана, основних људских права, права на живот, на рад, слободу, социјалну и здравствену заштиту, а код нас је наравно и предвиђена Уставом.

У сваком случају, основни задатак је да грађани знају шта је то стварно Заштитник, да му се обраћају за све неправилности на које наилазе у свом животу и раду, да знају коме да се обрате и од кога да траже стручну помоћ.

Заштитник грађана, у том смислу, пре свега, контролише законитост и правилност рада органа управе, учествује у изградњи правног система, предлаже промене закона и праксе, тако да се све више усавршава правна држава и функционисање органа и свих служби у корист права грађана, њихове што боље заштите и сигурности.

У тој својој улози, задатак Заштитника и њихове службе је да непосредно комуницирају, примају њихове жалбе и представке, али и непосредно разговарају са грађанима.

Желим да напоменем да у извештају, који је пре извесног времена упућен и Народној скупштини, истакнуто да се скоро преко девет хиљада грађана овој служби у међувремену обратило. Колико сам видела, у овој години скоро три хиљаде или нешто више. У великом броју случајева, то су наравно писане представке итд, али ја акценат стављам на оне непосредне контакте за које сматрам да су много бољи и много садржајнији зато што својим приступом и међусобно директним односом грађана и саме службе добијају сe значајнији, непосреднији подаци о проблемима на које грађани наилазе.

На основу сазнања о одређеном проблему, задатак Заштитника је вођење независне и непристрасне истраге против свих носилаца јавних овлашћења, било да су запослени у служби, државној управи, другим органима, предузећима итд. и њихов задатак је да се јасно укаже на неправилности у раду на појаве против правног деловања која управо права грађана повређују.

Од оних који се бирају, у овом случају и самог Заштитника, његових заменика и читаве службе, очекује се да у целини испоштују и раде на заштити права грађана која су им законима и уставом загарантовани. У том смислу, ја ћу истаћи да ова служба и сам Заштитник има основу улогу да утиче на рад органа, да тражи решење за настале проблеме, али да има своју и превентивну и едукативну улогу. Зато је она многоструко значајна и појављује се као функција на више нивоа и у више служби.

То је, између осталог, ја ћу фигуративно да кажем, борба против онога са чим смо десетинама година раније били суочени када одемо да завршимо неки посао који се тиче права грађана и дођемо на шалтер и добијемо одговор, онај чувени – треба ти још један папир.

То је и неефикасност службе или службеника појединих, неодговорних према сопственом послу, када грађанину, на пример, кажу – није ту, не јавља се на телефон; односно опет под знацима навода „не могу толико мало да радим, колико мало могу да ме плате“.

Дакле, оно што је важно, што је велики помак у овим службама, ја ћу то свакако поновити, односно истаћи, електронска управа, јер компјутер не зна ни спорост и неодговорност, има одређену брзину и тачност и у том смислу свака врста едукације и помака у овом односу захтева и одговорност, што сматрам да је од великог значаја.

Желим да истакнем на шта се грађани по извештају Заштитника грађана највише жале. Пре свега, то су социјална давања, пензије, неисплаћене плате, доприноси, рад извршитеља, инспекција судова итд.

Може се видети да многи грађани који су у радном односу, без обзира да ли су на одређено или неодређено време, трпе пропусте или намере послодаваца да не исплате оно што им по закону припада, било да је надница мала или да је нередовна. У овим обраћањима може се видети да су у нашем друштву под највећим притиском и даље деца, жене, инвалиди и људи са посебним потребама, стари и сиромашни.

Зашто ово истичем и шта мислим да је овде важно? Заштитник грађана је у обавези, што и ради, да извештаје о свом раду редовно годишње шаље председнику државе, председнику Владе, односно Влади, Народној скупштини и судовима, тужиоцима и Уставном суду.

Сматрам да није довољно да се ова служба сама бори за уставност и законитост рада, за исправљање свих могућих неправилности у раду. Ови извештаји не само да служе за разматрање, него за настојање и одлуку и Владе и свих министарстава и свих других органа да то буде путоказ у решавању оних питања која грађане тиште годинама у њиховом отклањању и ефикаснијем раду.

Уколико успемо да уз помоћ и Заштитника грађана, али и нашег сопственог односа повећане одговорности, рада и поштовања закона и законитости, створимо државу која ће ићи у корист грађана, онда ћемо сигурно имати задовољније грађане, јер с једне стране, Србија је свакако за ових последњих неколико година показала и остварила изузетне економске резултате. Постигла је и на међународном плану изузетну позицију и поштовање у сарадњи са другим државама, преко Министарства за иностране послове се бори за остварење националних интереса.

На нама је да, поред тих услова, који су на глобалном нивоу, створимо и услове који ће у што већој мери бити остваривани да грађани буду својом државом задовољнији. Уколико се национални интерес остварује, уколико се остварује економски интерес и што боље и веће и сигурније плате и пензије, поступак запошљавања, здравствена заштита, право на школовање итд, и уколико је све мање проблема и пропуста у раду појединих органа, сигурно је да ће грађани бити задовољнији, да ће све мање бити оних који ће из Србије хтети да изађу, а све више оних који ће овде остваривати свој рад, а и оних који ће у Србију желети да се врате.

Дакле, када је о овој служби реч, сматрам да њени извештаји треба да буду коректив у раду органа.

Свесни смо да радимо и живимо у време јачања капитализма. Овде код насналет и еуфорија либералног капитализма, који је трајао од 2000. до 2010. године, је на срећу прошао, али у сваком случају, наш задатак, поред тога што развијамо тржишну привреду, мора да буде да развијамо и социјално одговорно тржиште и државу.

Социјално одговорно тржиште тражи од послодаваца да се адекватно вреднује рад, а социјално одговорна држава испуњава све своје социјалне функције према грађанима и у том смислу испољава њену пуну одговорност.

Дакле, још једном да подвучем, у томе ће грађани бити задовољнији, правно и људски заштићенији и сигурно да и због тога ће се више одлучивати да раде у овој земљи.

Ево, управо је јуче био дан Заштитника грађана, односно људских права. То је велика демократска тековина модерних, уређених држава, наравно, држава Европе када ми то кажемо и оних који припадају ЕУ, чиме се они посебно хвале и поносе. Али, на пример, нико из тих држава се не осврће и не пита где су људска права и улога Заштитника грађана и да ли он постоји, на пример, на Косову и Метохији, који упорно желе да прогласе државу.

Дакле, тамо не да се не поштују људска права, тамо не постоји право на живот, тамо не постоји право на кретање. Наша обавеза у развијању међународних односа мора да буде све већа у том правцу да се тражи управо и у том делу наше државе на Косову и Метохији, ко год да тамо врши локалну власт, да мора да поштује европске тековине, светске тековине и демократска права. На томе све више треба да инсистирамо.

Још само неколико реченица. Управо јуче, на Дан људских права, Нобелов комитет у Стокхолму доделио је Нобелову награду за књижевност Петеру Хандкеу, храбром човеку који је као мало ко трагао за истином деведесетих година и стао у одбрану истине, правде, једнаке и доступне за све, у одбрану људских права једнаку за све.

Он и сам каже – желим да сретнем и мајку из Кравице и мајку из Сребренице. Само на томе постоји истина и само на томе постоји заједнички живот.

Српски народ управо због тога што је он имао такав став деведесетих година има историјску обавезу да му се захваљује и слави га, јер је мало оних у свету који нису хтели да зажмуре по диктату силе. Зато би било највеће и најхрабрије установити нпр. велику награду за поштовање људских права по имену овог храброг, али изнад свега великог књижевника. Хвала му за истину и правду. А, нападају га, као што видимо, они који су пригрлили лаж и превару и на томе се формирали. Што га они више нападају, он постаје узвишенији. Награда може да буде локална, може да буде светска, јер храбри и достојни остају одани истини, праву и правди, увек и свуда.

Будимо зато и ми одани и одговорни у изградњи модерне државе која је у служби својих грађана. На тај начин морамо да оправдамо себе, своје настојање у изградњи модерне Србије у модерном друштву, заштити грађана, заштити права, али и заштити без обзира где се наш народ налази.